U toku je RESET SUMMIT 2021!
Nastavljamo da se bavimo najvažnijim temama za život građana: ekonomijom, obrazovanjem i zdravstvom. Do novembra biće održana 21 konferencija na kojima pokrećemo dijalog za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima.
Teme devete i poslednje konferencije na temu ekonomije bila je TURISTIČKA I KULTURNA INDUSTRIJA: NA PRAGU NOVE RUTE
Današnju onlajn konferenciju otvorila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
- Pred nama je dug put i biće pun izazova. Post kovid oporavak turizma doneće nove prioritete. Mnogo više pažnje biće posvećeno bezbednosti samih putnika. Same turističke destinacije moraće da se rebrendiraju. Turizam se okreće održivom razvoju. Zahtevaće od turističkih destinacija sve veću brigu o životnoj sredini - rekla je Matić i naglasila da će se sve više pažnji posvećivati kulturnom i medicinskom turizmu.
Srbija prema njenim rečima ima veliki potencijal u tom domenu.
- Na nama je da odredimo naše prioritetne tačke. Naši festivali zahtevaće promenu u načinu na kojima se održavaju - rekla je Matić.
PANEL 1: ODRŽIVI TURIZAM - DESTINACIJA 2021.
Potencijali turističkih destinacija u Srbiji, promocija proizvoda, konkurentnost u odnosu na region, dostupnost destinacija (projekat ČISTO I SIGURNO - garancija bezbednosti smeštaja), priprema hotela za letnju turističku sezonu, održive lokalne zajednice
Učesnici panela su bili v.d. direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović, v.d. direktorka Turističke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović, direktor HORES-a prof.dr Georgi Genov i direktor TO Sokobanja Ljubinko Milenković.
Moderator je bio predsednik IO Yuta Zoran Arsenović.
Labović je na početku panela naglasila da sva istraživanja pokazuju da se turizam neće brzo oporaviti od krize.
- Na nivo iz 2019. svet će se vratiti tek 2023. godine. Destinacije koje su imale razvijen turizam domaćih turista pretrpele su manje štetu - rekla je Labović i dodala da su gradovi u Srbiji pretrpeli veliku štetu zbog izostanka turista iz inostranstva.
Istraživanja su prema njenim rečima pokazala da će od stranih turista u Srbiju prvo vratiti turisti iz regiona.
- Pored zemalja regiona, kampanja nam je aktivna na tržištu Turske, koja nam je uvek bila u top 10, ali i Rusije. Računali smo i na turiste iz Izraela, ali vidite šta se dešava. Definitivno smo naučili da moramo biti prilagodljivi i da brzo reagujemo. Ne smemo ni u kom slučaju da prestanemo da ulažemo u turizam već upravo suprotno - rekla je Labović.
Pavlović je na početku obraćanja naglasila da je sada važno usmeriti dalji razvoj turizma sa principima održivosti.
- Sada je velika šansa da podignemo svest javnosti o održivom razvoju. To podrazumeva i unapređenje lokalnih zajednica. Vrlo je bitno okrenuti se značaju održivog turizma i uključiti lokalne aktere - rekla je Pavlović.
Ljudi se prema njenim rečima sve više okreću boravku u prirodi.
- Sada je velika šansa da se usmerimo na održivi turizam - rekla je Pavlović.
Profesor Genov napomenuo je u uvodnom delu panela da je pandemija izazvala kulturni šok bez presedana.
- Budućnost će nam biti onakva kakvu je danas pripremamo sa merama i programima. Moj stav je da ništa neće biti isto. Ukoliko želimo da trčimo trku sa konkurentima moramo da pratimo trendove - rekao je Genov.
Ključna stvar je prema njegovim rečima vraćanje samopouzdanja putnika.
- Idu bolji dani kad je u pitanju priznanje vakcina i prohodnost putnika. Druga stvar je pomoć turističkoj industriji. I dalje ne prelazimo famoznih 30 odsto koji bi nam omogućili nulto poslovanje - rekao je Genov i dodao da hoteli moraju da obezbede sigurnost gostiju.
Milenković je naglasio da se strmoglav pad stranih turista prošle godine osetio i na lokalu.
- Fokusirali smo se na druge ciljne grupe odnosno na turiste iz Srbije i na nove kanale komunikacije. Prepoznali smo i ambijent koji je država stvarala. Sad imamo 500 objekata gde mogu da se realizuju vaučeri za besplatan odmor. Ta akcija imala je i dosta indirektnih pozitivnih uticaja jer je 5.600 ležajeva izašlo iz crne zone - rekao je Milenković.
Dodao je da na osnovu rezervacija može da se nasluti da postoji osetan rast.
- Nadamo se da ćemo vratiti broj inostranih dolazaka na nivo iz 2019. godine - rekao je Milenković.
Labović je navela da je Vlada Srbije prošle godine usvojila strateški petogodišnji turistički plan koji daje jasne smernice kako da se brže izađe iz krize.
- Pokrenuli smo postupak rebrendiranja koji ćemo završiti do oktobra. Želimo da imamo krovni dokumenat koji će kompletnoj privredi dati smernice kakva smo mi destinacija i koji su ključni turistički proizvodi. Želimo da se obratimo i užim grupama - rekla je Labović.
Ključan je prema njenim rečima osećaj koji turista ponese iz Srbije.
- Pažnju ćemo posvetiti i načinima na kojima možemo da produžimo sezonu - rekla je Labović i izdvojila projekat "Srbija otvorena kancelarija" koji za fokus ima ljude koji svoj posao imaju u svom računaru.
U toku je kampanja na Bi-bi-siju i Jurosportu kako bismo ostali u fokusu stranim gostima.
Pavlović je istakla važnost podrške države malim i mikro preduzetnicima na lokalu.
- Tako možemo da unapredimo i zaštitimo prirodno okruženje i male zajednice koje su uključene u turističku ponudu - rekla je Labović.
Genov je naglasio da smo na pravom putu kad je rebrendiranje u pitanju.
- Važan je i kvalitet radne snage. Poslednih dana je veliki odliv radne snage u inostranstvo. Nešto mora da se učini da se zadrži radna snaga. Više od 6.000 zaposlenih je nestalo samo iz hotelske industrije. Moramo da radimo na obuci i osposobljavanju novih kadrova - rekao je Genov.
Milenković je na kraju panela rekao da su novi proizvodi i upoznavanje potencijalnih gostiju ključ izlaza iz krize.
PANEL 2: INICIJATIVA КULTURNI REBRENDING
Ekonomski potencijal rebrendiranja Srbije i mreža industrija koja će se ponovo pokrenuti/Destinacija broj 1 za razvoj filmske i muzičke industrije/Potencijal razmene u kulturnim nasleđima, starim zanatima kao i turističkoj ponudi zaštićenih područja/kulturno -muzička scena ponovo na pragu
Učesnici panela bili su direktor fondacije "Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture" Nemanja Milenković, koordinator za razvoj turizma u zaštićenim područjima JP "Srbijašume" Obren Drljević, direktor hotela "Crni vrh" Divčibare Filip Đoković i izvršni direktor Srpske filmske asocijacije Milica Božanić.
Moderator je bila novinarka Adria Media Group Nevena Topličić.
Milenković je na početku drugog panela podsetio da je Novi Sad 2019. godine izabran od strane "Loneli planeta" za jednu od top tri evropske destinacije.
- Uspeli smo da obnovimo nasleđe i da ih pretvorimo u mesto okupljanja građana. Na početku bredinga nalaze se građani, zatim talenti, koje treba da zadržimo u zemlji, a onda investitori, turisti dolaze na kraju - rekao je Milenković.
Drljević je rekao da je vreme pandemije pokazalo da se povećava poseta zaštićenim područjima.
- To nam pruža priliku da razvijemo sadržaje. Masovnom turizmu nije mesto u zaštićenom području. Želimo da razvijemo programe i da radimo na edukaciji lokalnog stanovništva - rekao je Drljević.
Đoković je rekao da su Divčibare ranije bili poznate po ekskurzijama i da se otvaranjem hotela promenila slika turista.
- Sad gosti više nisu tako mladi, a kad izađu iz hotela sa četiri zvezdice očekuju sličnu ponudu. Neophodno je da se ta turistička ponuda poboljša - rekao je Đoković.
Božanić je na početku obraćanja rekla da je filmska industrija pokazala jaku otpornost u uslovima pandemije.
- Već prošle godine u maju bili smo spremni za restart. Praktično od maja do danas nismo imali prekide u radu i zbog toga pobrali smo dobar PR - rekla je Božanić i naglasila da je dobar proces vakcinacije takođe imao pozitivan uticaj na filmsku industriju jer se i na to obraća pažnja pre dolaska na snimanje u neku zemlju.
Milenković je naglasio da je neophodno da svaki kraj Srbije ima svoj brend.
- Diferencijacija je veoma važna. Najviše bih voleo da se Beograd i Novi Sad što više razlikuju i da ponudimo tu različitost. Onda dobijate turistu koji ostaje u Srbiji duže - rekao je Milenković.
Đoković je naglasio da je jedna investicija u hotel pokrenula čitave Divčibare:
- Ne bih mogao da izdvojim brendiranje Divčibara kao destinacije već tog kraja Srbije u cellni. Brend nije samo da se nešto doživi već je važna emocionalna podloga. Investicije u putnu infrastrukturu i zaštita prirode su važni faktori da bismo govorili o dugoročnijem razvoju.
Božanić je naglasila da je za filmsku industriju važna hotelska infrastruktura.
- Definitivno utiče cena, ali i imidž balkanskog regiona ima veliku ulogu kad neko razmišlja da prebaci svoju filmsku industriju u ovaj deo sveta - dodala je Božanić.
Drljević je naglasio da prirodne lepote mogu mnogo da znače u razvoju turizma u Srbiji.
- Moramo da učimo mlade ljude kako da se čuva priroda. Postoji dosta nemarnosti, ali neko recimo sebi dozvoli da pusti giser u Zlatarsko jezero gde postoji zaštićen rezervat retkih ptica i da tamo divlja - rekao je Drljević i dodao da je broj posetilaca pećina porastao od prošle godine čak četiri puta i da to utiče na pećinski nakit.
Milenković je naveo da je neophodno da uđemo u proces negovanja kulturnog nasleđa.
- To nije proces koji se dešava preko noći već se stvara - rekao je Milenković.
Đoković je na kraju svog obraćanja ukazao i na značaj sportskog turizma.
- Mislim da je budućnost planinskih centara u Srbiji u sportskom turizmu. Manifestacije koje se održavaju na planinama privlače i goste koji nisu došli zbog toga. Pred Novu godinu naš gost je bio i Novak Đoković koji je na taj način promoviisao planinu i zdrav način života - rekao je Đoković.
Drljević je dodao da bez lokalnog stanovništva nema eko turizma.
- Suveniri su i gastro proizvodi, a ne samo magneti za frižider. Tako ćemo zaustaviti i odlazak sa sela. Ljudi u zaštićenim područjima očekuju i da dožive neku avanturu. Na Jastrebcu ćemo napraviti vizitorski centar odakle ćete moći da gledate kako životinje dolaze na hranilište, a nećete je uznemiravati - rekao je Drljević.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
