ŠTA TRAMPOV PORAZ NA IZBORIMA ZNAČI ZA EVROPU? Nova većina u Kongresu, ali stara pravila u Beloj kući
- Demokrate su preuzele većinu u Predstavničkom domu i Senatu, ali Tramp i dalje zadržava pravo veta i republikansku većinu do januara.
- Analitičari ocenjuju da novi Kongres teško može da ukine Trampove carine Evropi, jer su one prebačene pod predsednička ovlašćenja.
- Tržišta su reagovala mirno: evro je ojačao, dolar oslabio, a investitori i dalje više prate poteze Feda nego sastav Kongresa.
Do 07:40 po srednjoevropskom vremenu, demokrate su osvojile 25 novih mesta u Predstavničkom domu, čime su stigle do 220 — dva više od 218 potrebnih za većinu.
U Senatu su preuzeli sedam mesta od republikanaca, uključujući Teksas, Ohajo, Kanzas i Mejn.
Visoke cene su teško pale biračima. Oko dve trećine ispitanika u anketi na dan izbora navelo je da su Trampove carine naškodile ekonomiji. Predsednik SAD je izjavio da će prihvatiti rezultate, ali je dodao: "Ne vidim ovo kao udarac na mene."
Takođe je jasno stavio do znanja da će iskoristiti pravo veta kako bi blokirao agendu demokrata, objavivši sliku crvenog kačketa sa izvezenom rečju "VETO".
Ali koliko demokratski Kongres zaista može da promeni stvari za Evropu i finansijska tržišta?
Hoće li demokratski Kongres okončati pretnju carinama Evropi?
Verovatno ne, jer Trampove carine više ne zavise od Kongresa.
Nakon što je Vrhovni sud u februaru oborio njegove vanredne carine, administracija ih je prebacila pod Član 301 američkog trgovinskog zakona. Taj mehanizam omogućava predsedniku da deluje bez glasanja zakonodavaca.
Demokrate mogu održavati saslušanja i usporavati imenovanje njegovih kandidata, ali mu ne mogu lako oduzeti ta ovlašćenja.
Džejms Smit, ekonomista za razvijena tržišta u holandskoj banci ING, veruje da bi podeljeni Vašington mogao čak i da navede predsednika da se još više oslanja na njih.
"Kao i spoljna politika, trgovina je još jedna moć kojom predsednik može jednostrano da raspolaže bez Kongresa", naveo je Smit u analizi pre glasanja.
Nije isključio ni nove carine usmerene ka Evropi, za koje navodi da bi imale ogroman uticaj na američku inflaciju i Federalne rezerve.
Šta se dešava sa američkom podrškom Ukrajini?
Demokrate će predsedavati odborima u Senatu i odlučivati o tome koji će Trampovi kandidati biti potvrđeni kada novi saziv Kongresa stupi na dužnost u januaru. Mnogi od njih takođe žele da odobre nova sredstva za Ukrajinu.
Teži deo jeste da se taj novac zapravo potroši. Tokom protekle dve godine, Bela kuća je poništavala sredstva koja je Kongres već odobrio tako što ih je zadržavala do kraja fiskalne godine, kada im ističe važenje.
"U praksi, to znači da bi demokratski Kongres mogao zakonom da odredi novac za Ukrajinu ili razvojnu pomoć, a da ga predsednik ne potroši", navela je Nevada Džoun Li, saradnica za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose, u prošlomesečnom komentaru. Njen savet evropskim vladama jeste da računaju isključivo na novac koji zaista stigne.
"Evropljani bi trebalo da tretiraju namenska sredstva kao nameru, a ne kao obavezu", poručila je Li.
Kako su reagovala tržišta?
Investitori su uglavnom ostali smireni.
Evro je do 7:00 časova porastao za 0,4 procenta na 1,1232 dolara, dok je dolar oslabio u odnosu na druge glavne valute. Cena zlata porasla je za 2 procenta na 4.011 dolara po unci, vrativši se iznad nivoa od 4.000 dolara, dok je srebro poraslo za 3,4 procenta na 51,49 dolara.
Fjučersi na akcije su blago pali sa obe strane Atlantika. Indeks S&P 500 pao je za 0,3 procenta, Nasdaq 100 za 0,4 procenta, dok su Euro Stoxx 50 i nemački DAX pali za oko 0,5 procenata pre otvaranja tržišta. Američke državne obveznice su ojačale. Prinos na desetogodišnje državne zapise pao je na 4,94 procenta, na dvogodišnje na 4,61 procenat, a na tridesetogodišnje na 5,32 procenta.
Poređenja radi, prinos na nemačke desetogodišnje obveznice bio je 3,33 procenta u utorak. Bitkoin se malo promenio na oko 77.700 dolara, dok se sirova nafta marke Brent trgovala po ceni od oko 104 dolara po barelu.
Da li je podeljeni Vašington dobar za investitore?
Tržišta obično pozdravljaju takav ishod. Kada se Bela kuća i Kongres ne slažu, donosi se manje zakonskih promena, što znači manju neizvesnost za investitore. Istorijski podaci takođe idu u korist vlasnicima obveznica.
U tri meseca nakon prethodnih srednjoročnih izbora, prinosi na desetogodišnje obveznice pali su u proseku za 20 do 25 baznih poena, rekao je Luka Bindeli iz švajcarske banke Lombard Odijer.
"Mislimo da bi pobeda demokrata bila neutralna do blago pozitivna za fiskalne izglede. Kongres bi mogao da obuzda Trampove planove potrošnje i samim tim deficit", rekao je Dijego Barnuevo iz Eberija. Ed Jardeni, predsednik Jardeni Riserča, je oprezniji.
"Vol strit tradicionalno pozdravlja politički zastoj jer smanjuje verovatnoću da Kongres usvoji ekstremne zakone. Ali ovaj put bi moglo biti drugačije", rekao je Jardeni.
On je zabrinut zbog gornje granice duga. Podeljena vlada u Vašingtonu će i dalje morati da se dogovori o njenom povećanju, a dugotrajni pregovori o tome mogli bi povećati troškove zaduživanja zemlje. Barnuevo očekuje da će ovo pitanje postati problematično tokom 2027. godine.
Šta sledi za evro?
Analitičari sumnjaju da će izbori doneti dugoročne promene.
Za dolar su potezi Federalnih rezervi i dalje važniji od sastava Kongresa. "Dolar ostaje prvenstveno osetljiv na poteze Feda, na koje rezultati izbora ne bi trebalo da imaju direktan i neposredan uticaj", rekao je Frančesko Pesole iz ING-a.
Evro se takođe suočava sa sopstvenim problemima. Cene energije ostaju visoke, uglavnom zbog rata sa Iranom. ING predviđa da će inflacija u evrozoni ostati oko 4 procenta, a investitori traže veće prinose za francuske državne obveznice. Novi saziv Kongresa stupa na dužnost u januaru.
Do tada, Tramp zadržava republikansku većinu u oba doma, a čak i nakon toga, moći će snažno da koristi svoje pravo veta.
(Kurir.rs/Euronews)
· Reaguj