Najnovije vesti

STRAVIČNA ISPOVEST DEČAKA RATNIKA: Najgore je kad su nam tražili da ubijemo svoje porodice!
Foto: AP

nevine žrtve i nemilosrdne ubice

STRAVIČNA ISPOVEST DEČAKA RATNIKA: Najgore je kad su nam tražili da ubijemo svoje porodice!

Planeta
12:50h
Kalami se šest godina se borio u Kongu. "Jednog dana zapovednici su moje prijatelje i mene prisilili da ubijemo celu porodicu, raskomadamo im tela i pojedemo ih, ispričao je Kalami

Oni žive u divljini daleko od roditelja, sudbina im je u rukama svirepih pobunjenika koji ih kljukaju drogama, a nose oružje koje je često veće od njih samih.

Oni su deca ratnici i ima ih u sukobima svugde po svetu, ali ih najviše iskorištavaju u Africi. Istovremeno su nevine žrtve i nemilosrdne ubice, prenosi Hina,

"Najgore je kad zatraže da dete ubije oca u prisutnosti cele zajednice", priča socijalni radnik iz Južnog Sudana. "To dečaka otkida od porodice i vezuje s pobunjenicima".

U četvrtak UN obeležava Međunarodni dan protiv korišćenja dece u ratovima. Pre 13 godina, 12. februara 2002., Konvenciji o pravima deteta dodan je Opcionalni protokol o učestvovanja dece u oružanim sukobima (OPAC) koji zabranjuje regrutovanje maloletnih vojnika. Do danas ga je ratifikovalo 145 država.

Stvarnost, međutim, izgleda potpuno drugačije. Procjenjuje se da u svetu u ovom trenutku ima oko 300.000 dece ratnika.

Jedan od njih bio je Kalami, danas petnaestogodišnjak. Šest godina se borio u Kongu. "Jednog dana zapovednici su moje prijatelje i mene prisilili da ubijemo celu porodicu, raskomadamo im tela i pojedemo ih", rekao je Amnesty Internationalu.

"Moj život je izgubljen. Nemam više zašto da živim. Noću ne mogu da spavam, stalno razmišljam o užasnim stvarima koje sam video i napravio kao vojnik", kaže Kalami.

Jedanaestogodišnji Silvain, kojeg je kao devetogodišnjaka regrutovala jedna od frakcija u Kongu, priseća se svog iskustva:

"Kad sam prvi put ubio, krv mi je nagrnula u glavu i bio sam preplašen. Poslije toga, ubijanje je postalo normalno i bio sam ponosan na sebe".

Bez obzira da li je u pitanju zloglasna Vojska Gospodnjeg otpora u Ugandi, Mai-Mai milicija u istočnom Kongu, islamistička skupina al-Šabab u Somaliji ili Boko Haram u Nigeriji, u Africi se pobunjeničke grupe nikad nisu libile korištenja dečaka i devojčica za svoje krvožedne kampanje.

"Deca se koriste kao vojnici jer su manje zahtevna i lakše im je isprati mozak", navodi humanitarna organizacija War Child na svojoj internet stranici. "Ona ne jedu mnogo, ne treba im novac i imaju slabije razvijen osećaj straha pa ih je lakše poslati na bojište".

Ne učestvuje svako dete aktivno u borbi. Mnoga se koriste kao nosači, kuvari ili čak špijuni.

Devojčice, kojih među decom ratnicima ima oko 40 posto, često služe kao seksualne robinje. Mnoge ostanu trudne i s tom se stigmom sramote se ne mogu da vrate u rodna sela.

Ona deca koja uspeju da prežive i da se vrate u svoju zajednicu često su marginalizovana i izolirana i teško se prilagođavaju normalnom životu. Pate i od PTSP-a.

Druga imaju problema kako da se normalno izražavaju, ostvare normalan ljudski kontakt i kako da rešei sukobe mirno, kaže Majkl Kopland iz regionalne kancelarije UNICEF-a za istočnu i južnu Afriku.

U toj mračnoj slici, ponekad stigne i pokoja dobra vest. UNICEF je, pre nekoliko nedelja uspeo da izdejstvuje oslobađanje 3.000 dece ratnika u dobi od 11 do 19 godina iz ruku paravojne policije u Južnom Sudanu.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...