MOSKVA - Oko 300 miliona pravoslavnih vernika širom sveta u nedelju će proslaviti najveći hrišćanski praznik - Vaskrsenje Hristovo.Jedna od najvažnijih ceremonija biće održana u Jerusalimu, mestu gde je Isus, prema verovanjima, uhapšen, mučen i razapet, a zatim i vaskrsao. Tamo je već stiglo nekoliko desetina hiljada pravoslavnih hodočasnika iz skoro svih pravoslavnih zemalja.Naravno, s obzirom na to da je Rusija najveća pravoslavna zemlja, u njoj će sigurno biti najveće proslave ovog praznika. Prema običajima, Rusi za uskršnjom trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličem - kolačem od kiselog testa s rumom i šafranom.Kako je saopštio Kremlj, ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovaće uskršnjoj liturgiji u moskovskom Hramu Hrista Spasitelja, kao i svake godine. Liturgiju će služiti patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril.
U Grčkoj će Uskrs dočekati uz jaja i jagnjetinu, kao i uz „mafeiricu“, čorbu od jagnjećih iznutrica. Zatim se svi za stolom tucaju jajima, naravno, uz vino, muziku i ples. Uskrs u nedelju slave i Bugari, Rumuni, Makedonci, Ukrajinci, kao i svi vernici drugih manjih pravoslavnih crkava, ali i Kopti, egipatski hrišćani. Čak 5.500 njih stiglo je u Jerusalim kako bi ga proslavili.- Ništa nije tako veličanstveno kao poseta Svetoj zemlji i mestima koja je blagoslovio sam Isus Hrist - kaže Kopt Nadi Salib.Ipak, po povratku u Egipat crkva kažnjava većinu njih jer je njihov poglavar još pre nekoliko decenija zabranio vernicima da odlaze tamo zbog, kako kažu, „izraelske aneksije Jerusalima“.
Jedan praznikREFORMISANI KALENDARMnoge pravoslavne crkve, poput Grčke, Rumunske i Bugarske, napustile su julijanski i prihvatile Milankovićev ili novojulijanski kalendar (zovu ga još i reformisani julijanski). Zbog razlike u kalendarima mnoge velike crkve hrišćanske praznike slave 13 dana pre nas. Ipak, kad je reč o Vaskrsenju Hristovom sve pravoslavne crkve slave ga istog dana.
