Evropa bez granica, odnosno zona Šengena koja je počela da se formira pre 20 godina ozbiljno je uzdrmana nakon što je Nemačka ponovno uvela granične kontrole na granici s Austrijom kako bi smanjila nekontrolisani ulaz izbeglica.
Prema šengenskim pravilima, zemlje članice poput Nemačke mogu u izuzetnim slučajevima ponovno uspostaviti granične kontrole sa susednim zemljama koje su takođe u Šengenu, kao npr Austrija. U te izuzetne slučajeve spada i "mogućnost ozbiljnog ugrožavanja unutrašnje bezbednosti i javnog reda i mira".
Ova mera ne može trajati duže od trideset dana.
O tome moraju biti obaveštene Evropska komisija, Evropski parlament i sve ostale zemlje u Šengenu. Evropska komisija je objavila kako je nemačka odluka u skladu s pravilima, ali su istakli kako bi bilo dobro da Nemačka granice ponovno otvori što je pre moguće.
Ovo inače nije prvi put da Nemačka uprkos Šengenu uvodi kontrolu pasoša. Šengen je delomično obustavljen pre održavanja sastanka grupe G7 u bavarskim Alpima kako bi se sprečio ulazak demonstranata.
Sličnu stvar je napravila i Austrija 2008. kako bi povećala bezbednost za vreme evropskog fudbalskog prvenstva, te Portugal kad je prvenstvo bilo kod njih 2004. godine. Italija i Francuska su 2011. zatražile delimičnu obustavu Šengena zbog velikog broja migranata i izbeglica iz severne Afrike, a Francuska je i pre toga zatvorila granice nakon bombaškog napada na metro u Londonu.
Ali, nemačka odluka u nedjelju ima daleko veću težinu. Ona je praktično potvrda da su bili opravdani strahovi javnosti da Evropa i njen šengenski sistem neće moći da izdrži pritisak najgore izbegličke krize koju je Evropa imala od Drugog svetskog rata.
U Šengenu su 22 zemlje EU, plus Norveška, Švajcarska, Island i Linhenštajn. Šest EU zemalja nisu u Šengenu – Velika Britanija, Irska, Bugarska, Rumunjska, Kipar i Hrvatska.
Preko Šengena godišnje prođe skoro milijardu i po ljudi, a naziv ove "unije" je dobio ime po selu u Luksemburgu u kojem su 1985. zemlje Evrope potpisale dogovor o Evropi bez granica. Od dana potpisivanja do implementacije Šengena prošlo je deset godina. Prve zemlje su uvele Šengen 1995., a bile su to Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija.
Evropa je time htela svojim građanima da omogući slobodno kretanje, bez obzira na nacionalnost. Ali, ostala je mogućnost graničnoj policiji da ima pravo da proverava putnike ukoliko nastavljaju putovanje u neku drugu zemlju, odnosno ako je zemlja u koju ulaze samo tranzitna zona.
Zemlje članice koje se nalaze na ivici Šengena i graniče sa zemljama koje nisu u Šengenu, kao što je Mađarska koja se graniči sa Srbijom imaju obavezu da kontrolišu granicu i da izdaju šengenske vize.
Delomično i privremeno odustajanje Nemačke od Šengena alarmiralo je i ostale evropske zemlje, poput Belgije koja je zatražila reviziju šngenskih pravila i privremeno dozvoljavanje graničnoj policiji da proverava identitet ljudi koji ulaze u državu, kao i proveravanje njihovog prtljaga.
Odluka da se ponovo uvedu granične kontrole je de fakto priznanje da pravo na azil ne poznaje granice koliko ljudi može biti primljeno – u teoriji. U praksi je ta granica već dostignuta u samo nekoliko dana, piše Dojče vele.
"Kratkoročne posledice tog priznanja su dramatične. Zaustavljen je železnički saobraćaj između Austrije i Mađarske. Više od 2.000 nemačkih policajaca raspoređeno je na austrijskoj granici. U blizini granica sa Češkom i Poljskom, pojačavaju se neselektivne kontrole putnika. Drugim rečima, izbeglice neće tako lako moći u Nemačku ni zaobilaznim putem", piše u svom komentaru novinar Dojče velea Kersten Knip.
Prema njegoivim rečima ogromna policijska sila sada će preprečiti put ljudima koji su se uzdali u teoriju i verovali da pravo na azil ne može imati granice.
"Oni će se osećati izdano i veliki broj će ipak pokušati da uđe. Sada, kada to više nije moguće legalno, oni će to činiti ilegalno, tajnim prelazima granice. Policija ima zadatak da to spreči", piše Knip.
(Express/Dw)
