Kada je britanski premijer Dejvid Kameron odlučio da ponovo pregovara o uslovima britanskog članstva u EU, suočio se sa strateškom dilemom. Treba li da zahteva poseban tretman za London, ili treba da pokuša da reformiše celu Evropsku uniju? Umesto da traži dalje izuzetke za Veliku Britaniju, on je tražio od EU da se savije prema volji Londona, i everovatno je koliko je u poslednjih nekoliko meseci u tome i uspeo.
Kako se EU priprema za samit 18/19. februara, tri seta pitanja stoje na putu dogovora: rasprava oko kvoti za migrante, pitanje odnosa između članova evrozone i ostalih, i pitanje "jače unije". U srcu svake od ovih debata je Kameronovo prvobitno pitanje: da li je bolje da Evropa ponudi Londonu poseban tretman ili da London pokuša da promeni EU kao celinu? Iako je britanski premijer napravio jasan izbor, još uvek ima kolebanja u drugim zemljama članicama.
Neki, zabrinuti zbog britanskih povlastica, brinu da će one stvoriti populistički presedan, koji bi ohrabrio druge zemlje članice da traže poseban tretman i održavanje referenduma. Objava Mari Le Pen je da će slediti britanski presedan ako bude izabrana za francuskog predsednika, je uplašila mnoge članice EU, koja je već dva puta na primeru Grčke pokazala nelagodu zbog ove vrste "ucene referendumom", prvo 2011. godine i u junu 2015.
Drugi su zabrinuti zbog dogovora oko modela Evrope koji je postao suviše britanski. Oni strahuju da izuzeci za Britaniju mogu važiti za sve ostale članice. Zemlje poput Belgije i Španije su posebno nervozne zbog predloga za osnaživanje nacionalnih parlamenata ili promene politike "sve bliže unije". Iako je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk jasno poručio Kameronu da su neke zemlje još uvek posvećene politici jačanja integracija unutar EU, izgleda da će ona izgubiti svoju snagu ako se ne primenjuje univerzalno.
Neke od više evroskeptičnih zemalja članica EU imaju zajedničke strahove vezane za primenu izmena imigracione politike. Zemljama Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) je posebno stalo da Ujedinjeno Kraljevstvo ostane u EU. Oni vide Kamerona kao istomišljenika i preko njega žele da zaštite prava svojih sunarodnika stanovnika Britanije, i da pomoću njega spreče sistem kvota za migrante.
U mnogim drugim evropskim prestonicama su ošamućeni zbog toga koliko su stvari krenule na Kameronov način. Evropski savet za spoljne odnose je prošlog leta počeo merenje odnosa članica EU prema britanskim predlozima. U leto 2015. godine, slika nije bila posebno ružičasta za reformu EU prema britanskim predlozima. Tokom proteklih šest meseci, situacija se dramatično promenila, i nekoliko zemalja je potpuno promenilo stav.
Sada u EU ima devet zemalja koji u potpunosti podržavaju britanske napore: Austrija, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Finska, Grčka, Irska i Luksemburg. Neke druge članice razumeju da bi se britanski primer mogao odnositi i na njih. Naročito je vidljivo da zemlje kao što su Austrija, Francuska i Nemačka zanima kako bi se na njih primenili mere izuzeća.
Mnoge zemlje EU sada shvataju činjenicu da britanski predlozi reformi mogu dovesti do mnogo većih promena u EU nego što je na početku iko mislio da su moguće. Izgleda da će doći do dogovora koji će, u mnogim oblastima, verovatno usmeriti EU prema projektu u britanskom stilu. U zemljama članicama EU se nadaju da će britanska javnost na referendumu reći "da" i najzad shvatiti koliko svi drugi žele da zadrže Ujedinjeno Kraljevstvo.
(Politico-priredio M.Đorđević)
