Iako smo tek zakoračili u 2017. već sada je izvesno da bi ova godina mogla da bude ključna za sudbinu čitave Evrope. Žarišta od Ukrajine, preko Turske do Škotske odrediće živote stotina miliona ljudi na Starom kontinentu.
Pošto su se žitelji Velike Britanije prošle godine odlučili za izlazak iz EU, referendum biračima u Francuskoj je obećala i Marin Le Pen, liderka Nacionalnog fronta. Konflikt u Ukrajini je privremeno zamrznut, Makedonija već dve godine nema funkcionalnu vladu, dok se u Turskoj još prebrojavaju uhapšeni posle neuspelog vojnog udara. Uz sve to, Nemci u septembru izlaze na birališta i sudbina kancelarke Angele Merkel mogla bi da odredi i budućnost čitave Evrope. No, krenimo redom.
Ukrajina - Rat niskog inteziteta
Najveća vojno-politička kriza trenutno u evropi svakako sevezuje za Ukrajinu. Još od 2014. godine kada je Rusija posle referenduma pripojila Krim, a Donbas i Lugansk, odlučili da se otcepe od vlasti u Kijevu, koja je potpala pod uticaj desničara, na istoku zemlje traje rat niskog inteziteta.
Mirovni sporazum postignut u Minsku poštuje se tek toliko što se ne puca iz svih vrsta oružja. Početkom ove godine sukobi su intezivirani i žrtava je sve više. EU i dalje zvanično podržava predsednika Petra Porošenka i jedinstvenu Ukrajinu, dok raste broj država članica koje sve glansije zahtevaju da se Rusiji ukinu sankcije. Od početka sukoba kome sekraj ne nazire poginulo je 10.000 ljudi, 30.000 je ranjeno, a skoro 2,5 miliona ljudi je raseljeno.
Erdogan - Sultan sa Bosfora
Kao grom iz vedra neba odjeknula je vest o pokušaju vojnog puča u Turskoj 15. jula prošle godine. U pokušaju prevrata poginulo je oko 350 osoba, dok je oko 2.000 ranjeno. Odmazda predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kome je funkciju, a po svemu sudeći i glavu na ramenima spasao Vladimir Putin, predsednik Rusije, upozorivši ga šta se sprema, usledila je veoma brzo.
Uhapšeno je skoro 16.000 ljudi, dok je 49.000 zaposlenih u državnim službama suspendovano. Istovremeno, zatvorene su tri novinske agencije, 16 TV stanica, 23 radio stanice, 45 dnevih listova i 15 magazina. Erdogan je pokrenuo i proceduru da se u parlamentu izglasaju nova i znatno veća ovlašćenja za predsednika. Kec u rukavu u partiji pokera, koju sultan sa Bosfora igra protiv Evropske unije predstavljaju stotine hiljada izbeglica za koje tvrdi da će im širom otvoriti vrata ukoliko od EU ne dobija finansijsku pomoć i političku podršku za ulazak u Uniju.
Makedonija - Podeljena zemlja bez vlade
Dve pune godine traje politička kriza u Makedoniji, a ni nedavni parlamentarni izbori nisu doprineli njenom smirivanju. Skandal oko prisluškivanja opozicije i novinara kulminirao je u proleće prošle godine kada su danima desetine hiljada građana u svim većim gradovima protestovali tražeći odlazak premijera Nikole Gruevskog s vlasti.
Zvanični Brisel se držao po strani podržavajući nenasilne protest i tvrdeći da je neophodan dogovor vlasti i opozicije. Dogovor o formiranju tehničke vlade je postignut u septembru, a decembarski izbori nisu ništa promenili. Razlika između vladajuće VMRO-DPMNE Gruevskog i koalicije oko SDSM Zorana Zaeva je jedva par hiljada glasova i nijedna strana nema većinu za formiranje vlade. Lavirint političke krize po svemu sudeći razrešiće neki budući izbori.
Rumunija - Smena vlasti pa protesti
Iako je na decembarskim izborima levičarska Socijaldemokratska stranka (PSD) ubedljivo pobedila, osvojivši 46 odsto glasova, politička bonaca nije dugo trajala. Nedavna uredba vlade kojom se ublažava zakon o korupciji izveo je na stotine hiljada ljudi na ulice Bukurešta, Temišvara i drugih većih gradova.
Protesti koji su podsetili na rušenje diktatora Čaušeskua traju već danima iako je vlada poništila uredbu. Protiv uredbe se izjasnila i Evropska unija, dok građani ne odustaju od zahteva da vladajuća koalicija ode sa vlasti. U slučaju pada vlade, prevremeni izbori bi mogli daprodube krizu.Francuska - Vrelo proleće u najavi
Francuski predsednički izbori zakazani su za 23. april, a u slučaju potrebe, drugi krug će biti održan dve nedelje kasnije, 7. maja. Aktuelni predsednik Fransoa Oland je odlučio da se ne kandiduje otvarajući put neizvesnoj borbi između konzervativca Fransoe Fijona, levičara Emanuela Makrona i desničarke Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta.
Sve osim Fijonove pobede izazvaće zemljotres u Francuskoj koja godinama unazad sa nemačkom kroji sudbinu EU. Marin Le Pen je već najavila da će u slučaju pobede organizovati referendum o ostaku u EU. Posle predsedničkih u junu će se održati i parlamentarni izbori. Nemača - Ključni izbori za Merkelovu
Parlamentarni izbori u Nemačkoj zakazani su za 24. septembar. Od njihovog ishoda ne zavisi samo sudbina kancelarke Angele Merkel već i čitavog kontinenta. Uprkos žestokim kritikama zbog politike otvorenih vrata prema imigrantima Merkelova je najavila da će se kandidovati za četvrti mandat.
Najveći izazov za Merkelovu koju od milošte zovu majka biće Alternativa za Nemačku, desničarska stranka koja je ušla u parlamente nekoliko saveznih država posle lokalnih izbora. Poslednja istraživanja javog mnjenja pokazuju da je popularnost Angele Merkel samo od početka 2017. godine pala za četiri procenta.
Holandija - Desničar pred vratima
Parlamentarni izbori u Holandiji zakazani su 15. mart i na njima se očekuje ubedljiva pobeda GertaVildersa, desničara i islamofoba, koji je već najavio održavanje referenduma o izlasku zemlje iz EU. Vilders je poznat po tome što je na televiziji javno pokazivao karikature proroka Muhameda ističući da "sloboda govora uvek mora da nadvlada nasilje i terorizam".
Izbori će biti prilika i da se desnica ogleda u okršaju sa tolerancijom. Naime, prvi put u istoriji na izborima u Holandiji će učestvovati i jedna migrantska partija. U pitanju je partija Denk (Misli), koju su osnovala dvojica poslanika turskog porekla.
Škotska - Moguć novi referendum
Premijerka Škotske Nikola Sterdžon ponovo je upozorila na mogućnost održavanja novog referenduma o nezavisnosti Škotske. Do referenduma bi došlo ako britanski lideri budu sproveli radikalan razlaz s EU. Na konferenciji Škotske nacionalne partije (SNP) u Glazgovu premijerka je obećala da će preduzeti mere da Škotska zadrži pristup jedinstvenom tržištu EU, čak i ako ga Britanija napusti.
Škotski glasači su na referendumu o nezavisnosti 2014. sa 55,3 odsto glasova odlučili da Škotska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, međutim odluka Britanaca na referendumu da napuste EU ponovo je otvorila pitanje budućnosti Škotske. Španija - Separatizam u Kataloniji i Baskiji
Evropa bi već u septembru mogla da dobije novu nezavisnu državu - Kataloniju! Parlament ove španske pokrajine sa7,5 miliona stanovnika najavio je održavanje referenduma o nezavisnosti sa ili bez saglasnosti vlade u Madridu. - U 2017. će nezavisnost ući u fazu nakon koje više nema povratka zbog demokratske odluke građana.
Naš zadatak je da se pripremimo sve za taj trenutak - rekao je predsednik Katalonije Karles Pudžemon.Istovremeno nezavosnost od Madrida traže i separatisti u Baskiji. Parlament Baskije je pre deset godina prihvatio "Plan Ibareč", prema kojoj bi Baskija uspostavila slobodni savez sa Španijom, s pravom na samoodredenje, po uzoru na status Portorika u odnosu na SAD i Kvebek u Kanadi.Severna Irska - Ujedinjenje sa maticom
Bregzit je probudio i nade separatista u Severnoj Irskoj. Sin Fein, političko krilo IRA, zatražilo je sprovodenje referenduma za ujedinjenje Severne Irske i Irske. - Glasanje za izlazak u kontekstu glasanja za ostajanje u EU u Severnoj Irskoj mora značiti referendum o Irskom jedinstvu - navedeno je u saopštenju.U Severnoj Irskoj je, inače, glas za ostanak u EU odneo prilično ubedljivu pobedu, jer je oko 440.000 ljudi glasalo za ostanak, a oko 350.000 za napuštanje. - Britanska vlada je posle bregzita izgubila mandat da zastupa Severnu Irsku - rekao je Deklan Kerni, presedavajući separatističke partije.
EPK
