Pre oko 25 godina erupcija filipinskog vulkana Pinatubo izbacila je u atmosferu tone zemlje i sumpor-dioksida, i stvaranjem aerosola prouzrokovala odbijanje dela Sunčeve svetlosti od tada zatamnjene atmosfere. Rezultat je bio višegodišnji globalni pad temperature. S obzirom na to da velike erupcije vulkana na prirodni način uzrokuju klimatske promene, Nasini naučnici odlučili su da ih prouče putem geoinženjeringa, namernog uticaja na atmosferu sa ciljem da ohlade planetu. Jedna od metoda uključuje distribuciju hemikalija sličnih onima koje izbacuje vulkan, kako bi se dobio precizniji uvid u hemijski proces stvaranja aerosola, odnosno uticanja na globalnu temperaturu. Tu je, takođe i proučavanje aktivnih vulkana. "Ovo je vrlo važan deo istraživanja, ako planiramo da se ikada bavimo bioinženjeringom", tvrdi Alan Robok, naučnik sa Univerziteta Rutdžers koji se bavi simulacijama uticaja erupcija vulkana.
"Čak i ako bioinženjering ne postoji, vrlo je važno razumeti kako vulkani utiču na klimu", dodao je. Istraživanje uključuje slanje balona na velike visine radi sakupljanja informacija o erupcijama čim one počnu, a zatim i njihovo praćenje koje će trajati nekoliko godina. Ideja za ovakvu vrstu istraživanja ponovno je postala aktuelna nakon početka erupcije Mounta Agunga u Baliju, koji je aktivan od prošlog novembra. Agungova poslednja velika erupcija dogodila se 1963. Ako se erupcija toliko pojača da počne da izbacuje dovoljno sumpor-dioksida u atmosferu, mogli bismo da osetimo još jedno globalno zahlađenje. Takođe je moguće da će dođe do određenog oštećenja ozonskog omotača. Ono što naučnici žele da otkriju jeste koliko tačno sumpor-dioksida vulkan izbaci u prvih nekoliko nedelja, pre nego što gas u kombinaciji sa vodenom parom stvori reflektivne aerosole. NASA planira da prati i aerosole, odnosno utvrdi do koje veličine mogu da narastu pre nego što se raspadnu. Veći aerosoli iz atmosfere padaju ranije.
Kurir.rs/Tportal.hr
Foto: AP
NE PROPUSTITE
