icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

(VIDEO) NAUČNICI NAIŠLI NA UZNEMIRUJUĆE OTKRIĆE: Ono što se nalazi na Arktiku će nam svima doći glave
Foto: AP

VELIKI PROBLEM

(VIDEO) NAUČNICI NAIŠLI NA UZNEMIRUJUĆE OTKRIĆE: Ono što se nalazi na Arktiku će nam svima doći glave

Planeta

Plastični otpad počeo je da se skuplja i u prethodno netaknutim delovima norveškog Arktika, upozorili su naučnici.

Istraživače naročito brine ogromna koncentracija mikroplastičnih delova u morskom ledu. Plastični otpad je pronađen u svakom delu Arktika koji su istraživali.

 

Norveški ribari sada strahuju da bi njihove zalihe ribe zbog zagađenja mogle da se nađu na lošem glasu.

 

Inače, većina ovog otpada sastoji se od odbačene opreme za ribolov, a proći će stotine godina pre nego što čovečanstvo izađe na kraj sa posledicama nekoliko decenija nepromišljene upotrebe mora kao deponije.

 

 

U međuvremenu se oglasio i norveški ministar za zaštitu životne sredine, koji navodi da političari do sada nisu u punoj meri bili upoznati sa ozbiljnošću ovog
problema.


Naučnici su tokom istraživanja posmatrali zooplanktone, beskičmenjake, ribe, morske ptice i sisare.

 

Rezultati su pokazali da se samo u jednom litru otopljenog arktičkog leda nalazi do 234 čestice plastike, što je mnogo više nego u otvorenom okeanu.

 

 

Razlog za to je plutanje plastike po površini mora, gde se takođe najpre formira led.

 

Naučnici brinu da bi plastika mogla da ima izuzetno negativan uticaj na morski život jednom kada se led otopi, i zagađena voda dospe u more.

 

foto: Profimedia


Jedno od najugroženijih područja je Svalbard. Istraživanja sprovedena u ovoj oblasti sedamdesetih godina pokazala su da se vrlo malo plastike nalazi u stomacima morskih stvorenja.

 

Analiza iz 2013. godine pokazala je, međutim, da je više od 200 različitih životinjskih vrsta imalo plastiku u svom digestivnom sistemu.

 

Druge vrste životinja, poput irvasa, mogu da se upetljaju u plastiku i uginu. Naučnici pronalaze njihova tela svake godine.

 

Kurir.rs/Independent
Foto: AP

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...