Pre nego što je izgrađen trezor, Rusi su 80-ih godina izgradili i zgradu Centralne banke u Moskvi. Smeštena je preko puta Kremlja i predstavlja arhitektonsku celinu političkog, turističkog i ekonomskog središta Moskve.
U ovoj atraktivnoj zgradi u staklu, s visokim i osvetljenim atrijem, glavni deo je trezor koji je smešten pod zemlju i tu nije bilo mesta za improvizaciju. Izrađen je od tako guste armirane rešetke da čak i retki beton jedva prolazio kroz mrežu gvozdenih šipki. Osim toga, u betonsku masu se dodavala fibra - čelični opiljci u strogo normiranoj količini, tako da to i nije bio čist beton nego sloj betona i čelika. Prostorije trezora su se radile kao kutija u kutiji, sa duplim zidovima i međuspratnim pločama, između kojih je uključeno lasersko nadgledanje.
NE PROPUSTITE
Bilo je veliki izazov napraviti uske hodnike od po 70-ak centimetara širine i ogromne dužine i visine. Trezori imaju tri stepena najsavremenije elektronske zaštite, pa ih to, uz fizičku zaštitu i trezorska vrata kao ona u američkim filmovima, čini apsolutno neosvojivim.
Interesantno je da su se neki najosetljiviji delovi projekta, kao što je recimo „kremljovka“ - specijalna, direktna telefonska veza sa rukovodstvom zemlje, radili su se ručno, na papiru, u samo jednom primerku od posebnih službi.
Čak ni generalni izvođači, nisu imali u uvid u njih. Površina podzemnog trezora ove zgrade je ogromna - oko 20.000 kvadratnih metara ili kao dva fudbalska igrališta otprilike. Trezor za dijamante je veličine oko 3.000 kvadratnih metara i visine od oko pet metara. Koliko je ovo značajan objekat za Rusiju, ilustruje podatak da je u njemu smešteno i 70 specijalnih mašina. Svaka košta milione evra i služi za automatsku proveru, sortiranje, uništavanje i pakovanje novčanica.
NE PROPUSTITE
Manje je poznato da je zgradu gradila građevinska kompanija BBK, u vlasništvu braće Karić iz Srbije. Posao su dobili još u vreme predsednika Borisa Jeljcina. Srpska kompanija dobila je posao u žestokoj konkurenciji sa desetinama uglednih američkih i ruskih kompanija, ali i iz zapadnoevropskih zemalja.
Konačno je Jeljcin doneo odluku i evo kako je obrazložio Karićima: "Posao ide vama, jer sam siguran da će sva poverljiva dokumentacija za izgradnju ostati samo u našim rukama", rekao je ruski predsednik, iskazavši im tako bezgranično poverenje. Projekt je uradio beogradski arhitekta Bora Jovanović.
Kurir.rs/Express.hr/Blic
Foto printscreen, BK
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
