Nuklearni napad u velikom gradskom području jedan je od 15 scenarija katastrofe za koje američka Federalna agencija za upravljanje u hitnim situacijama ima strategiju za vanredne situacije. Plan agencije uključuje razmeštanje prve pomoći, pružanje trenutnih skloništa za evakuisane osobe i dekontaminaciju žrtava koji su bili izloženi zračenju.
Za svakodnevne građane, FEMA ima nekoliko jednostavnih saveta: Uđite unutra, budite unutra i budite praćeni.
Ali, prema Irvinu Redleneru, stručnjaku za javno zdravlje sa Univerziteta Kolumbija, koji se specijalizovao za pripremljenost na katastrofe, ove smernice nisu dovoljne da pripreme grad za nuklearni napad.
"U Americi ne postoji nijedna nadležnost koja bi se približila adekvatnom planu za rešavanje nuklearne detonacije", rekao je on.
To uključuje šest urbanih oblasti za koje Redlener smatra da su najverovatnije mete nuklearnog napada: Njujork, Čikago, Hjuston, Los Anđeles, San Francisko i Vašington, DC. Ovi gradovi nisu samo neki od najvećih i najgušćih u zemlji, već su dom kritične infrastrukture (poput energetskih postrojenja, finansijskih čvorišta, vladinih postrojenja i bežičnog prenosnog sistema) koji su od vitalnog značaja za američku bezbednost.
Svaki grad ima veb stranicu za upravljanje u kriznim situacijama koja obaveštava građane o tome šta da rade u krizi, ali većina tih lokacija (osim LA i Njujorka) ne pominje direktno nuklearni napad. To stanovnicima otežava učenje kako se zaštititi ako bi bomba pogodila neki od tih gradova.
"Ne bi bio kraj života kakav znamo", rekao je Redlener o tom scenariju. "To bi bila samo užasna, katastrofalna katastrofa sa mnogim, mnogim nepoznatim i kaskadnim posledicama."
Nuklearne bombe mogu proizvesti oblake prašine i radioaktivnih čestica poput peska koje se raspršuju u atmosferu - što se naziva i nuklearno isparavanje. Izlaganje ovom može rezultirati trovanjem radijacijom, što može oštetiti ćelije tela i pokazati se fatalnim.
Krhotinama je potrebno oko 15 minuta da dostignu nivo zemlje nakon eksplozije, tako da bi odgovor ljudi u tom periodu mogao biti pitanje života i smrti. Ljudi se mogu zaštititi od padavina tako što će odmah potražiti utočište unutar čelične ili betonske zgrade bez prozora.
"Malo informacija može spasiti mnogo života", rekla je Bruk Badermajer, zdravstvena fizičarka iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor, za Business Insider. Ona savetuje menadžere za vanredne situacije o tome kako zaštititi stanovništvo od nuklearnih napada.
"Ako samo možemo dovesti ljude unutra, značajno ćemo umanjiti njihovu izloženost", rekao je.
Prema Redleneru, najvažniji scenario za pripremu nije sveobuhvatni nuklearni rat, već pojedinačna nuklearna eksplozija, poput lansiranja raketa iz Severne Koreje. Trenutno, rekao je, severnokorejske rakete mogu da dosegnu Aljasku ili Havaje, ali bi uskoro mogle da stignu do gradova duž Zapadne obale.
Drugi izvor napada mogao bi biti nuklearni uređaj koji je izgradila, kupila ili ukrala teroristička organizacija. Svih šest gradova koje je Redlener identifikovao, američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost nabrojano je kao "nivo 1", što znači da se smatraju mestima gde bi teroristički napad doveo najviše razaranja.
"Nema sigurnog grada", rekao je Redlener. "U Njujorku, detonacija bombe veličine Hirošime, ili čak jedne nešto manje, mogla bi da ima od 50.000 do 100.000 smrtnih slučajeva - u zavisnosti od doba dana i gde je pogodila akcija - a stotine hiljada ljudi su povređene . "
Neke su ocene još veće. Podaci Aleksa Velerstajna, istoričara nuklearnog oružja sa Stivensovog tehnološkog instituta, ukazuju da bi eksplozija od 15 kilograma (poput one u Hirošimi) rezultirala više od 225.000 smrtnih slučajeva i 610.000 povreda u Njujorku.
U tim okolnostima, čak ni cela država Njujork ne bi imala dovoljno bolničkih kreveta da smesti ranjene.
"Njujorška država ima 40.000 bolničkih kreveta, od kojih su gotovo svi zauzete", rekao je Redlener.
Takođe je izrazio zabrinutost zbog toga šta bi se moglo dogoditi ljudima koji su pokušali da pomognu.
"Hoćemo li narediti vojnicima Nacionalne garde ili američkim vojnicima da idu u visoko radioaktivne zone? Da li ćemo dobiti vozače autobusa da uđu i pokupe ljude koji će ih odvesti na sigurno?" rekao je. "Svaki strateški ili taktički odgovor prepun je neadekvatnosti."
1961. godine, u jeku hladnog rata, SAD pokrenule program skloništa u slučaju nuklearnog napada , koji je odredio sigurna mesta za skrivanje posle nuklearnog napada u gradovima širom zemlje. Većina skloništa bila je na gornjim spratovima visokih zgrada, tako da je trebalo zaštititi ljude samo od zračenja, a ne od same eksplozije.
Gradovi su bili odgovorni za snabdevanje tih skloništa hranom i sanitarijama i sanitetskim potrepštinama koje je plaćala savezna vlada. Do trenutka kada su se sredstva za program pojavila tokom 1970-ih, Njujork je odredio 18.000 skloništa za zaštitu do 11 miliona ljudi.
U 2017. godini, zvaničnici Njujorka počeli su uklanjanje žutih znakova koji su nekada obeležavali ova skloništa kako bi izbegli zabludu da su još uvek aktivna.
Redlener je rekao da postoji razlog da skloništa više ne postoje: većim gradovima poput Njujorka i San Franciska potrebni su pristupačniji smeštaj, što otežava gradskim zvaničnicima da opravdaju rezervisanje prostora za hranu i sanitetske potrepštine.
"Možete li zamisliti da javni funkcioner drži zgrade netaknute za skloništa kada je ponuda nekretnina mala?" Redlener je rekao.
Redlener je rekao da se mnoge gradske vlasti brinu da bi čak i nudeći planove reakcije na nuklearnu eksploziju mogli izazvati paniku među stanovnicima.
"Postoji strah među javnim zvaničnicima da ako bi izašli i javno rekli:" To je ono što treba da znate u slučaju nuklearnog napada ", mnogi bi se plašili da gradonačelnik zna nešto što javnost nije uradila", rekao.
Ali, obrazovanje ljudi ne mora biti zastrašujuće, rekao je Badermajer
"Dobra vest je da "Uđite unutra, budite unutra, budite usmereni" i dalje deluje", rekao je on.Ako vam odeća zapali, to bi trebalo da uradite. Nadam se da vas to ne strahuje od požara, već vam omogućava priliku da preduzmete mere za preživljavanje".
Oba stručnjaka su se složila da grad koji se priprema za nuklearni napad mora da prizna da je takav napad moguć - čak i ako je pretnja udaljena.
Kurir.rs/Business Insider Foto: Shitterstock/Profimedia
NE PROPUSTITE
