Za Rumune koji su mu se suprotstavili, bio je to trenutak koji je obeležio njihove živote.
"Bio je to rat, ovde je bila prava ratna zona", kaže Trajan Rabadžija. Kada je počela revolucija, imao je 19 godina i bio student geologije.
"Vikao sam 'Sloboda!', 'Mi smo narod!' i 'Dole Čaušesku!", priseća se.
Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra u Temišvaru. Protest je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju.
Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine.
Čaušesku je pogrešno procenio raspoloženje naroda dok je krivio „fašističke agitatore" za izbijanje nemira u Temišvaru; masa u Bukureštu odgovorila je povicima i skandiranjem: „Temišvar! Temišvar!".
Vidno šokirani, Čaušesku je pokušao da umiri demonstrante obećavajući veće plate, ali nezadovoljstvo je samo raslo. Obraćanje naciji je emitovano na državnoj televiziji u pokušaju da se ponovo uspostavi autoritet, ali je prenos naglo prekinut.
Na dan neuspelog Čaušeskuovog govora, Trajan Rabadžija pridružio se masi demonstranata koji su se sukobili sa pro-komunističkim snagama na ulicama.
„Bilo je krvi svuda po trotoaru ovde", rekao je Rabadžija za BBC, stojeći ispred hotela Interkontinental u centru Bukurešta.
U toku je bila krvava revolucija koja će okončati 21 godinu Čaušeskuove despotske vladavine i 42 godine komunističkog režima u Rumuniji.
Zašto je Čaušesku pao
Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu.
Istovremeno, Čaušesku je krenuo da troši ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.
„Sećam se siromaštva osamdesetih, sećam se pivara, restorana, sve je bilo u mraku", kaže Rabadžija.
Nezadovoljstvo je samo raslo dok su ljudi patili zbog nestašice osnovnih potrepština kao što su hrana, grejanje i struja, a Čaušesku i Elena živeli u luksuznim palatama.
„Znali smo da su ljudi u drugim zemljama bogatiji i da bolje žive. Bilo mi je jasno da će se nešto desiti, ali niko zapravo nije pričao o tome."
Rumunska Sekuritatea bila je jedna od najvećih i najstrašnijih tajnih policija u Istočnom bloku, a sloboda govora pod Čaušeskuovim režimom bila je opasna rabota.
Smatralo se da je osamdesetih čak svaki četvrti čovek bio doušnik Čaušeskuove tajne policije. Sekuritatea bila je odgovorna za mučenje i smrt hiljade disidenata.
„Strah od otvorenog razgovora bio je prisutan još od ranih osamdesetih", priseća se bivši student.
Na dan Božića, Čaušeskuovi su pogubljeni streljanjem posle teatralnog suđenja na kom su optuženi za zločine protiv čovečnosti.
„Osetio sam olakšanje. Bila je to dobra stvar jer je smirila narod. Mudriji ljudi od mene su rekli da je krv morala da padne kako bi se umirili događaji kao što je ovaj."
Posle presude, oni su izvedeni iz zgrade dok je Čaušesku pevao Internacionalu, a njegova manje pribrana žena vrištala "Je*ite se!". Ionel Bojeru ih je postavio pred zid i pokosio ih svojim kalašnjikovim.
Sve se odigralo brzinom svetlosti, a vojni novinar je uspeo da snimi samo poslednji rafal metaka koji su pokosili nekadašnji predsednički par. Ovaj snimak je obišao čitav svet.
"I danas sam nervozan kad o tome govorim. Prekinuo sam dva života. U ratu je to prihvatljivo, ali mnogo je teže kad ubiješ nenaoružane ljude. To nikome ne bih poželeo, iako je meni ubijanje ljudi posao", govorio je Bojeru 2014. godine.
On je tada istakao da ne žali što je baš on označio kraj Čaušeskuove tiranije i vladavine straha i nemaštine. I njegova porodica je bila među milionima progonjenih.
"Moj deda je bio sveštenik, liberal, veći deo života je proveo u zatvoru. On je bio zaista srećan nakon tih događaja, srećan što se režim promenio, što je Čaušesku mrtav. Rekao mi je: Bez brige, ja na sebe uzimam sve tvoje grehe", istakao je u svojoj ispovesti Bojeru.
Kurir.rs/BBC na srpskom Foto: AP
NE PROPUSTITE
