Najnovije vesti

10 SVETSKIH STRUČNJAKA IMA POTPUNO DRUGAČIJE MIŠLJENJE O PANDEMIJI: Totalna blokada nije rešenje, a evo i zašto
Ilustracija, Foto: AP/EPA

mora da se izgradi imunitet

10 SVETSKIH STRUČNJAKA IMA POTPUNO DRUGAČIJE MIŠLJENJE O PANDEMIJI: Totalna blokada nije rešenje, a evo i zašto

Planeta

Čak deset svetskih stručnjaka, iznoseći svoje mišljenje, dovodi u sumnju zvaničan stav brojnih vlada u vezi sa izbijanjem pandemije koronavirusa.

Primera radi, doktorka Sunetra Gupta, profesorka teorijske epidemiologije na Univerzitetu Oksford specijalizovana za malariju, HIV, grip i bakterijski meningitis, član je istraživačkog tima koji konstruiše model epidemije koronavirusa. Njihov rad tek treba da bude recenziran, ali je sažetak dostupan na mreži.

Oni navode sledeće: "Važno je da rezultati koje ovde predstavljamo ukazuju na to da su epidemije koje su u toku u Velikoj Britaniji i Italiji počele najmanje mesec dana pre prve prijavljene smrti i da su već dovele do nagomilavanja značajnog nivoa kolektivnog imuniteta u obe zemlje.

Postoji inverzna veza između dela populacije koji je trenutno imun i dela koji je ranjiv na tešku bolest".

foto: EPA / Neil Hall

Istraživanje predstavlja sasvim drugačiji pogled na epidemiju u odnosu na stav Kraljevskog koledža u Londonu.

Rezultati bi značili da je zemlja već stekla znatan imunitet neregistrovanim širenjem covid-19 tokom više od dva meseca.

Iako su neki stručnjaci sumnjali u snagu i dužinu ljudskog imunološkog odgovora na virus, prof. Gupta kaže da su je novi dokazi uverili da će čovečanstvo izgraditi kolektivni imunitet protiv covid-19.

Dr Karin Moling je nemački virolog čije se istraživanje fokusiralo na retrovirusima, posebno virusu humane imunodeficijencije (HIV). Bila je redovna profesorka i direktorka Instituta za medicinsku virologiju na Univerzitetu u Cirihu od 1993. do penzije 2008. godine i za svoj rad je primila višestruka priznanja i nagrade.

"Svako jutro vam se govori koliko ima smrtnih slučajeva od korone. Ali ne govore vam koliko je ljudi zimi već zaraženo gripom i koliko smrtnih slučajeva je prouzrokovalo.

Ove zime grip nije ozbiljan, ali oko 80.000 je zaraženo. Ne dobijate ove brojke uopšte.

Nešto slično se dogodilo pre dve godine. To nije stavljeno u pravi kontekst. Svake nedelje u Berlinu umre osoba od otpornih mikroba. To je godišnje čak 35.000 smrti u Nemačkoj. To se uopšte ne spominje.

Verujem da smo imali ovakvu situaciju nekoliko puta i da su preduzete mere preterane. Smatram da možda neko ne bi trebalo toliko da brani mladima da se druže i tako prenose virus.

Moramo nekako da izgradimo imunitet, a kako je to moguće bez kontakata? Mlađi se mnogo bolje nose sa infekcijom. Ali stare moramo zaštititi i zaštititi ih na način koji se može pomno ispitati; da li je razumno ono što sada radimo da oslabimo epidemiju na način koji gotovo paralizuje celokupnu svetsku ekonomiju?

Najveći problem je što je virus predstavljen kao užasna bolest, a sam po sebi je poput gripa u normalnoj zimi. U prvoj sedmici je još slabiji", smatra Nemica.

Dr Anders Tegnel je švedski lekar i državni zvaničnik koji je od 2013. godine državni epidemiolog Agencije za javno zdravlje Švedske.

Dr Tegnel je diplomirao na medicinskom fakultetu 1985. godine, specijalizujući se za zarazne bolesti. Kasnije je doktorirao medicinske nauke na Univerzitetu Linkoping 2003. godine i magistrirao 2004. godine.

"Sve mere koje preduzmemo moraju biti izvodljive tokom dužeg vremenskog perioda. U suprotnom, stanovništvo neće prihvatati celokupne strategije za koronu. Starije ljude ili osobe sa zdravstvenim problemima treba što više izolovati.

foto: EPA/JESSICA GOW

Dakle, nema poseta deci ili unucima, nema putovanja javnim prevozom, ako je moguće i nema kupovine. To je jedno pravilo.

Drugo pravilo: Svako sa simptomima treba odmah da ostane kod kuće, čak i sa najmanjim kašljem. Ako sledite ova dva pravila, više vam nisu potrebne dodatne mere, čiji je efekat ionako vrlo marginalan", rekao je.

Dr Pablo Goldšmit je argentinsko-francuski virolog specijalizovan za tropske bolesti i profesor molekularne farmakologije na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu.

Diplomirao je na Farmaceutskom i biohemijskom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu i Medicinskom fakultetu Bolničkog centra u Parizu.

Trenutno živi u Francuskoj, gde je skoro 40 godina radio kao istraživač u kliničkim laboratorijama na razvoju dijagnostičke tehnologije.

"Neosnovana mišljenja međunarodnih stručnjaka, preslikana u medijima i na društvenim mrežama, šire nepotrebnu paniku koju smo prethodno iskusili.

Koronavirus identifikovan u Kini 2019. godine izazvao je ništa manje od jake prehlade ili gripa, bez razlike do sada sa prehladom ili gripom kakvu poznajemo.

foto: EPA/ROMAN PILIPEY

Interesantno je da su početkom ove godine globalna upozorenja o zdravlju pokrenuta kao posledica infekcije koronavirusom otkrivenim u Kini, COVID-19, znajući da svake godine u svetu od upale pluća umre 3 miliona novorođenčadi, a 50.000 odraslih u Sjedinjenim Državama, iz istog razloga, bez bilo kakvog alarmiranja stanovništva.

Naša planeta je žrtva novog sociološkog fenomena, naučno-medijskog uznemiravanja, koje pokreću stručnjaci samo na osnovu rezultata laboratorijske molekularne dijagnostičke analize.

Komunikacije izdate iz Kine i Ženeve ponovljene su, bez da se ispitaju sa kritičkog stanovišta i, pre svega, bez naglašavanja da su koronavirusi uvek inficirali ljude i uvek izazivali dijareju i ono što ljudi nazivaju banalnom prehladom ili običnom prehladom.

Apsurdne prognoze su prenaduvane, kao i 2009. godine sa gripom H1N1. Nema dokaza koji bi pokazali da je koronavirus 2019. godine smrtonosniji od respiratornih adenovirusa, virusa gripa, koronavirusa iz prethodnih godina ili rinovirusa koji su odgovorni za prehladu", rekao je.

Dr Eran Bendejvid i dr Džei Batačaria su profesori medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu Stanford.

"Projekcije broja umrlih mogu biti previsoke. Prava stopa smrtnosti je deo zaraženih koji umiru, a ne smrt iz identifikovanih pozitivnih slučajeva.

Sveobuhvatni karantin možda nije vredan posledica koje nameće ekonomiji, zajednici i mentalnom i fizičkom zdravlju pojedinca. Trebali bismo odmah preduzeti korake za procenu empirijske osnove trenutnih obustava.", kažu.

Dr Tom Džeferson je britanski epidemiolog sa sedištem u Rimu. Takođe je savetnik italijanske Nacionalne agencije za regionalne zdravstvene usluge.

"Čini se da u ovoj posebnoj epidemiji bolesti nalik gripu nema ničeg posebnog. Postoje, međutim, dve posledice ove situacije.

Prva je nedostatak institucionalnog kredibiliteta. Oni se kreću od vatrogasaca, policajaca, pa čak i lekara opšte prakse – a ne od ljudi koje biste želeli da otuđite u hitnim slučajevima.

foto: EPA / Jose Pazos

Vlasnik restorana rekao mi je da se nikada neće prijaviti zdravstvenom organu, jer bi to značilo zatvaranje najmanje dve nedelje i njegov posao će propasti.

Druga stvar je, da li će se, kada sve ovo prođe, među ljudima javiti žellja i napori da se shvate uzroci i poreklo bolesti sličnih gripu i životni ciklus njegovih uzročnika?

Prošli slučaj mi kaže da ne i vratićemo se promovisanju gripa kao univerzalne kuge pod krovom tople kuće komercijalnih interesa.

Dr Majkl Levit je profesor biohemije na Univerzitetu Stanford. Član je Kraljevskog društva (FRS), član Nacionalne akademije nauka i dobio je 2013. godine Nobelovu nagradu za hemiju za razvoj višesmernih modela za složene hemijske sisteme.

U februaru ove godine tačno je modelirao da se izbijanje epidemije u Kini bliži kraju, predviđajući oko 80.000 slučajeva i 3250 smrti.

"Ne verujem brojevima u Izraelu zato što se definicija slučaja u Izraelu stalno menja i teško je na taj način proceniti situaciju. U Izraelu je dosta neopravdane panike.

Ne verujem u brojke, sve je politika, a ne matematika. Iznenadiću se ako broj umrlih u Izraelu pređe deset, pa čak i pet sada s ograničenjima. Radi poređenja, broj umrlih od koronavirusa u Italiji iznosi 10% od broja umrlih od gripa u toj zemlji u periodu od 2016-2017.

foto: EPA / MAURIZIO BRAMBATTI

Nemačka mreža za medicinu zasnovanu na dokazima je udruženje nemačkih naučnika, istraživača i medicinskih stručnjaka.

Mreža je osnovana 2000. godine za širenje i dalji razvoj koncepata i metoda medicine zasnovane na dokazima i pacijentima u praksi, podučavanju i istraživanju, i danas broji oko 1000 članova.

"U većini slučajeva, COVID-19 ima oblik blage prehlade ili je čak i bez simptoma. Stoga je malo verovatno da su zabeleženi svi slučajevi zaraze, za razliku od smrtnih slučajeva koji se gotovo u potpunosti beleže.

To dovodi do prevelikih brojki. Prema studiji 565 Japanaca koji su evakuisani iz Vuhana, od kojih su svi testirani (bez obzira na simptome), otkriveno je samo 9,2% inficiranih ljudi.

To bi značilo da će broj zaraženih ljudi biti oko 10 puta veći od broja registrovanih slučajeva. Široka dostupnost testova SARS-CoV-2 je ograničena.

Na primer, u SAD-u adekvatna ustanova za testiranje za sve sumnjive slučajeve koja je finansirana od države dostupna je tek od 11.3.2020.

I u Nemačkoj su postojala neka uska grla koja su prouzrokovala istu situaciju sa precenjenim brojkama. Kako se bolest širila, postalo je sve teže prepoznati sumnjivi izvor infekcije.

Kao rezultat toga, česte prehlade kod ljudi koji su nesvesno imali kontakt sa pacijentom COVID-19 nisu nužno povezane sa COVID-19, a oboleli uopšte ne odlaze lekaru.

Mnoga pitanja takođe ostaju bez odgovora. S jedne strane, mediji nas svakodnevno suočavaju sa alarmantnim izveštajima o eksponencijalno rastućem broju bolesnih i mrtvih ljudi širom sveta.

S druge strane, medijsko izveštavanje ni na koji način ne uzima u obzir potrebne kriterijume za komunikaciju o riziku zasnovanom na dokazima", navodi se.

foto: EPA / SASCHA STEINBACH

Dr Ričard Šabas je bivši glavni zdravsteni službenik u Ontariju, zdravstveni službenik Hejstingsa i javnog zdravlja princa Edvarda i šef osoblja Centralne bolnice u Jorku.

"Postoji daleko više slučajeva nego što se izveštava. To je zato što mnogi slučajevi nemaju simptome i kapacitet ispitivanja je ograničen.

Isto tako, stvarna stopa novih slučajeva verovatno je najmanje 10.000 dnevno. Ako vam brojevi zvuče preveliki, upamtite da je svet jedno globalno selo. Iz globalne perspektive, ovi brojevi su vrlo mali.

foto: Profimedia

Drugo, izbijanje epidemije u pokrajini Hubei, daleko najveće i nekakav scenario najgoreg slučaja – izgleda da se stišava. Koliko je bilo loše? Pa, broj smrtnih slučajeva bio je uporediv sa prosečnom sezonom gripa.

To nije nebitno, ali nije ni katastrofalno, niti je verovatno da će preplaviti kompetentan zdravstveni sistem. Jedino moguće objašnjenje je da korona nije tako lako prenosiva među ljudima. Kada zaraza nađe dobro mesto, ona se brzo širi - u italijanskim bolnicama, na kruzerima, u sekti u Južnoj Koreji. Ali, to su više izuzeci nego pravila. Većina zaraženih nije ni na koga prenela bolest.

Kurir.rs/Webtribune.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja