Najnovije vesti

TOKOM PANDEMIJE SE VODI RASPRAVA DA LI LJUDI UMIRU OD KORONE ILI SA VIRUSOM: Evo šta o tome kažu nemački patolozi
Foto: EPA / Alba Vigaray

kovid-19

TOKOM PANDEMIJE SE VODI RASPRAVA DA LI LJUDI UMIRU OD KORONE ILI SA VIRUSOM: Evo šta o tome kažu nemački patolozi

Planeta

U Nemačkoj i drugim zemljama pogođenim pandemijom se vode rasprave o tome da li ljudi umiru "od" ili "sa" virusom. Nemački patolozi govore o vlastitim iskustvima i saznanjima.

"Treba izbegavati unutrašnji pregled preminule osobe, obdukcije ili druge mere za proizvodnju aerosola", pisalo je početkom aprila na internet stranici Instituta Robert Koh (RKI).

Ova institucija, koja je na saveznom nivou odgovorna za zarazne bolesti, kasnije je promenila svoje mišljenje. Potpredsednik Instituta Lars Šade naglasio je da je ispravno, pogotovo ako je bolest nova, da se što je više moguće, vrše obdukcije ali pod odgovarajućim merama sigurnosti, piše Dojče vele.

"Bio je to lapsus", kaže predsednik Saveznog udruženja nemačkih patologa Karl Fridrih Burig osvrćući se na preporuku Instituta Robert Koh (RKI), koja je u međuvremenu opozvana, a to je da se iz bezbednosnih razloga ne sme vršiti obdukcija osoba zaraženih virusom COVID-19.

"U svim modernim zaraznim bolestima obdukcija je vrlo važna za utvrđivanje toka bolesti, uključujući i Covid-19", naglašava Burig.

Međutim, ne pridržavaju se svi patolozi prvobitne preporuke RKI-a. Klaus Pušel, direktor Instituta za sudsku medicinu pri Univerzitetsko medicinskom centru Hamburg-Ependorf, danas ima najopsežniju bazu podataka.

"Možemo naučiti od mrtvih za žive", kaže on.

Klaus Pušel je od 22. marta do 11. aprila obavio obdukciju 65 preminulih pacijenata zaraženih virusom COVID-19. Od tog broja, 46 ih je ranije imalo bolesti pluća, 28 je imalo bolest drugih unutrašnjih ili presađenih organa. Deset je patilo od dijabetesa ili gojaznosti, deset od raka i 16 od demencije. Neki od preminulih su imali neke od navedenih bolesti.

Pušelova baza podataka sada sadrži rezultate o više od 100 obdukcija. Svi oni potvrđuju: niko od mrtvih nije isključivo bio pogođen COVID-19, ali je imao kardiovaskularne probleme, visok krvni pritisak, arteriosklerozu, dijabetes, rak, zatajenje funkcija pluća ili bubrega ili cirozu jetre. Ipak, Pušel smatra da se koronavirus mora shvatiti ozbiljno. On kaže da je strah od koronavirusa preteran i da to nije "posebno opasna virusna bolest". Stoga smatra da su neka ograničenja, poput onih koja se odnose na rodbinu na sahrani preminule osobe, neosnovana.

"Ne biste ih trebali ljubiti, ali možete ih pogledati. Možete ih i dodirnuti ako nakon toga operete ruke", kaže patolog.

Pušelovi podaci otprilike odgovaraju studiji italijanskog ministarstva zdravstva koja se ne temelji na obdukcijama, već na toku bolesti 1.738 umrlih pacijenata. Pored COVID-19, 96,4 odsto je imalo bar još jednu bolest. Najčešći su bili visoki krvni pritisak (70 odsto), dijabetes (32 odsto) i kardiovaskularne bolesti (28 odsto). Prosečna starost preminulih u Italiji je 79 godina - u Hamburgu 80 godina.

Svih 20 preminulih pacijenata od virusa COVID-19 koje je pregledao Aleksandar Tzankov, šef obdukcije u Univerzitetskoj bolnici u Bazelu, takođe su patili od visokog krvnog pritiska. Osim toga, većina ih je imala višak kilograma. Dve trećine imalo je srčane probleme, a trećina dijabetes.

Međutim, glavni patolog iz Bazela bolest ne bi nazvao relativno bezopasnom. "Svi ovi pacijenti verovatno bi živeli duže bez COVID-19, možda sat, možda dan, sedmicu ili godinu", rekao je Tzankov.

Šef patološkog odeljenja na berlinskom Šaritiju takođe potvrđuje da su sve preminule osobe, koje je pregledao, i ranije imale neke bolesti, naime kardiovaskularne bolesti ili oboljenje pluća.

"Neke su takođe imale višak kilograma. Međutim, ove bolesti su u Nemačkoj izuzetno česte kod starijih od 65 godina. Pogođena je svaka treća osoba. Vidimo da je rizična grupa u kojoj su infekcije koronom češće smrtne, izuzetno velika", objasnio je u intervjuu za Berliner Zeitung. Što se tiče razvoja bolesti tokom inficiranja koronavirusom, on je rekao da akutno oštećenje pluća vodi ka tome da se pluća napune tekućinom i spreče razmenu gasova.

"Uz to, bakterije se često šire u tim oštećenim plućima, što dovodi do teške upale pluća i sepse", rekao je ovaj patolog.

Pored toga, bez obzira na pluća, često može doći do poremećaja zgrušavanja krvi.

"Trombovi se formiraju u krvnim žilama, tj. ugruške, koji se potom mogu preneti u velike plućne žile i dovesti do akutnog kardiovaskularnog zatajenja", rekao patolog i dodao da će mikrotrombi u organima takođe uzrokovati oštećenja.

Šta on misli o raspravi o tome jesu li ljudi umrli "od" ili "sa" koronom?

"Smatram da je ova rasprava nesrećna. U slučajevima kad smo obducirali ljude koji su umrli od 'korone', svi preminuli su od ranije imali neke bolesti, ali ne u meri u kojoj su sada one bile životno opasne", naglašava Horst.

Prema njegovim rečima ne bi trebao da se stvara utisak da je korona bezopasna i da bez nje ljudi ne bi umirali.

Kurir.rs/Radio Sarajevo

Foto: EPA

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...