Prva polovina nagrade dodeljena je Rodžeru Penrouzu (89) iz Velike Britanije koji je izumeo matematičke metode da istraži opštu teoriju relativiteta Alberta Ajnštajna. On je pokazao da ta teorija nagoveštava formiranje "crnih rupa" - "čudovišta u vremenu i prostoru koja hvataju sve što u njih ulazi", navodi se u saopštenju.
Druga polovina ide Nemcu Rajnhardu Gencelu (68) i Amerikanki Andrei Gez (55) koji su otkrili "supermasivni kompaktni predmet u centru naše galaksije", rekao je generalni sekretar Akademije Joran Hanson.
Andrea Gez je tako postala četvrta žena dobitnica Nobelove nagrade za fiziku, koja ima najviše laureata muškaraca među šest skandinavskih nagrada.
Britanac će dobiti polovinu nagradne sume od oko milon evra a ostalo dvoje naučnika će podeliti drugu polovinu, navela je Akademija.
Supermasivne "crne rupe" predstavljaju enigmu astrofizike posebno oko toga kako postaju toliko velike. Njihovo formiranje je u centru istraživanja savremene astrofizike, prenosi agencija Frans pres.
Naučnici misle da one gutaju ludačkom brzinom sve gasove koje ispuštaju guste galaksije oko njih. Pošto su nevidljive mogu se videti samo kontrastom, posmatranjem fenomena koje izazivaju u svom okruženju. Prvi revolucionarni snimak otkriven je svetu u aprilu 2019.
Penrouz je matematički dokazao da je formiranje "crnih rupa moguće", zasnivajući uveliko istraživanja na Ajnštajnovoj teoriji relativiteta. Gencel i Gez posmatrali su centar naše galaksije gde se nešto čudno dogadjalo, nekoliko zvezda koje su se kretale oko nečeg što nisu mogli da vide. Bila je to "crna rupa", ne neka obična "crna rupa" već supermasivna "crna rupa" četiri miliona puta veća od našeg Sunca, navodi agencija AP.
Uobičajeno je da nekoliko naučnika koji su radili u povezanim oblastima dele nagradu. Prošlogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku dobili su Džejms Pibls (James Peebles), Mišel Mejor (Michel Mayor) i Didije Keloz (Didier Queloz) za nova shvatanja strukture i evolucije svemira.
Kurir.rs / Beta, Foto: EPA/PAP / UCLA
NE PROPUSTITE
