Najnovije vesti

ZAŠTO AMERIKANCI GLASAJU UTORKOM, A NE NEDELJOM KAO OSTATAK SVETA? Razlog se krije u demokratskoj tradiciji SAD (VIDEO)
Foto: AP/Elise Amendola, EPA/Mark Wilson

razlikuju se od ostalih

ZAŠTO AMERIKANCI GLASAJU UTORKOM, A NE NEDELJOM KAO OSTATAK SVETA? Razlog se krije u demokratskoj tradiciji SAD (VIDEO)

Planeta

Američki predsednički izbori, koji okupiraju pažnju celog sveta, ove godine održaće se 3. novembra. Posebno je zanimljivo da taj datum ne pada na nedelju, već utorak, a razlog se krije u demokratskoj tradiciji SAD-a.

Kada se američki Konstitucionalni konvent sastao davne 1787. godine, delegati se nisu mogli dogovoriti o tome na koji dan se inače trebaju održavati izbori u SAD-u. Tako je saveznim državama prepušteno da same odrede datum održavanja federalnih izbora, što je rezultiralo s nekoliko decenija popriličnog haosa, jer su se izbori održavali na različite dane u različitim saveznim državama.

Red je uveden tek sedamdesetak godina kasnije - 1845. kada je u Kongresu izglasano da se izbori na saveznom nivou održavaju utorkom. Određivanje utorka je imalo smisla u toj eri kada je većina stanovništva SAD-a živela u ruralnim krajevima.

foto: Profimedia

Nedelja se smatrala svetim danom odmora, a ponedeljak nije dolazio u obzir jer se tada na izbore putovalo kočijama pa bi mnogi morali krenuti u nedelju da stignu do izbornog mesta. Sredom je većinom bio pazarni dan te su se tadašnji kongresnici usaglasili u vezi s utorkom.

Za 19. vek to je bila ispravna odluka, a i tada su se izbori u Americi pretvarali u veliki paradni dan. Cele porodice bi dolazile na kočijama, svi su se odevali svečano, nakon glasanja se družilo i pevalo.

Ipak, za izbore u 21. veku utorak kao izborni dan je poprilično arhaična zaostavština u američkoj demokratiji. Politolozi i aktivisti često ističu da je glasanje utorkom jedan od razloga, zbog čega je izlaznost na predsedničkim izborima izuzetno niska, jer istraživanja pokazuju da je svaki četvrti Amerikanac utorkom previše zauzet da bi uopšte stigao do glasačkog mesta.

Još je zanimljivo da se izbori dešavaju u jesen, a ne npr. u proleće, jer američko društvo je u svojim počecima bilo pretežno agrarno. Proleće i leto nisu bili pogodni za izbore zbog poljoprivrednih radova, a jesen je izabrana jer dolazi posle završetka setve i žetve.

Zanimljivo je i da je zakon precizirao da se izbori održavaju utorkom posle prvog ponedeljka u novembru. Bilo je nezgodno da se izbori odrede za "prvi utorak u novembru", jer se moglo desiti da utorak padne na 1. novembar, kada je praznik Svi sveti. Takođe, 1. novembra mnogi poslovni ljudi sređuju račune od prošlog meseca.

Izbori se održavaju posredno, odnosno na njima se ne biraju predjednik i potpredsednik, nego članovi Elektorskog koledža (kolegijum) koji se biraju zasebno u 50 saveznih država i saveznom distriktu Kolumbija na način koji propisuju zakoni samih tih država.

Tako sastavljen kolegijum ima 435 članova i oni obično do početka januara formalno izaberu predsednika i potpredsednika s kandidatske liste. Ako nijedan od kandidata ne postigne apsolutnu većinu, izbor preuzima Predstavnički dom Kongresa te se tako izabrani predsednik formalno inaugurira i preuzima dužnost 20. januara, odnosno 21. januara ukoliko taj datum pada na nedelju.

Sve savezne države i Distrikt Columbija su svojim zakonima utvrdili da članove Elektorskog koledža (elektore) biraju birači, a kao kandidati u pravilu služe najistaknutiji i najugledniji članovi političkih stranaka u njima. Sve države, s izuzetkom Nju Hemšira i Nebraske, predviđaju izbor lista po načelu "pobednik uzima sve", odnosno stranačka lista koja osvoji najviše glasova u pojedinoj državi dobija sve njene elektore.

Elektori u teoriji mogu glas dati svakome kome požele, ali u pravilu ga daju kandidatima stranačke liste, slučajevi tzv. nevernih elektora koji ih daju nekome drugome su prilično retki.

Kurir.rs/Klix.ba

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...