Najnovije vesti

UJEDINJENJE KIPRA: Ima li nade da se sredozemno ostrvo ujedini posle pola veka neuspelih pokušaja
Foto: Youtube Printscreen

mediteran

UJEDINJENJE KIPRA: Ima li nade da se sredozemno ostrvo ujedini posle pola veka neuspelih pokušaja

Planeta

Za tri godine će biti pola veka od podele Kipra. Brojni pokušaji ujedinjenja tog ostrva na Sredozemnom moru su propali. Kakvi su izgledi za uspeh još jednog, novog pokušaja?

Ima li nade da, nakon gotovo 50 godina, Kipar bude ujedinjen? Ili će u budućnosti na tom sredozemnom ostrvu da postoje dve međunarodno priznate države?

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pokušaće da u Ženevi sondira situaciju. Pozvao je na razgovore predstavnike grčkih i turskih Kiprana, kao i predstavnike Grčke, Turske i Velike Britanije. Kipar je, naime, do 1960. bio britanska kolonija.

Razgovori počinju u utorak 27. aprila 2021. "Cilj je da se utvrdi da li postoji zajednička osnova za trajno rešenje kiparskog problema u dogledno vreme“, saopštio je Guterešov kabinet u Ženevi. Generalni sekretar lično će prisustvovati početku razgovora.

Ujedinjenje ili federacija dve države?

Brojni posrednici decenijama su bezuspešno pokušavali da reše taj problem. Poslednji pokušaj uz posredovanje UN 2017. propao je zato što Turska nije bila spremna da sa severnog dela ostrva povuče svojih 35.000 vojnika. Ovoga puta, međutim, Ujedinjene nacije ne govore o ponovnom ujedinjenju, kako je to zahtevano u rezoluciji Saveta bezbednosti.

Od grčkog puča i turske vojne intervencije 1974. ostrvo je podeljeno na grčko-kiparski deo na jugu i manji, tursko-kiparski deo na sjeveru. Severni Kipar je 1983. proglasio nezavisnost koju je priznala samo Turska. Evropska unija je u svoje članstvo 2004. primila kompletan Kipar, ali zakoni EU važe samo na južnom delu – do ponovnog ujedinjenja.

Grčki Kiprani bili bi spremni da prihvate federalnu državu s jakom centralnom vladom. Poverenik EU za spoljnu politiku Žozep Borel u martu je, nakon sastanka s vladom Nikosa Anastasijadesa u Nikoziji, bio optimista u pogledu mogućnosti ponovnog ujedinjenja. Na Tviteru je objavio: "Postoji realna šansa koja mora biti iskorišćena.“

Ali, tursko-kiparska strana o tome nije htela ni da čuje.

"Ovoga puta ćemo, nakon gotovo 50 godina pregovora, predložiti nešto novo“, rekao je predsednik Turske Republike Severni Kipar Ersin Tatar. On, kao i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, zagovara rešenje prema načelu dve država. Dve države bi, prema njihovoj ideji, mogle da sarađuju u oblasti zaštite životne sredine, energetike i borbe protiv kriminala.

Obostrani strahovi

Kipar je treće po veličini ostrvo u Sredozemnom moru. Nalazi se na sto kilometara zapadno od Sirije, 65 kilometara južno od Turske i 770 kilometara jugoistočno od grčkoga kopna. Uz preko 100.000 stranaca, na ostrvu živi 900.000 grčkih i 300.000 turskih Kiprana. Područje koje je pod kontrolom Nikozije obuhvata oko 60 odsto teritorije, turski deo 35 odsto, a ostatak otpada na velike britanske vojne baze i liniju razdvajanja.

Na obe strane je više straha nego međusobnog poverenja. Grčki Kiprani strahuju od turske vojne nadmoći zbog turskih vojnika na severu. Turski Kiprani boje se grčke ekonomske dominacije i da bi, u slučaju ponovnog ujedinjenja, postali građani drugog reda.

Situacija je napeta i zato što je Turska poslednjih meseci u kiparskom isključivom ekonomskom pojasu južno od ostrva izvodi bušenja u potrazi za zemnim gasom. Evropska unija je to u više navrata oštro kritikovala.

Kurir.rs/DW

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...