Najnovije vesti

ZABORAVLJENI U BESKONAČNOM RATU: Mentalno bolesni pacijenti u Jemenu ostavljeni da tavore bez lekova, lekara i pomoći VIDEO
Foto: EPA/YAHYA ARHAB

rat o kome se ne priča

ZABORAVLJENI U BESKONAČNOM RATU: Mentalno bolesni pacijenti u Jemenu ostavljeni da tavore bez lekova, lekara i pomoći VIDEO

Planeta

Radvan Ali Hasan živi sa majkom u maloj kući u uspavanom jemenskom selu Akeka, blizu grada Taiz. Iz svog skromnog doma, ovaj 35-godišnjak čuje daleki zvuk sladoledžije, vidi decu kako trče pored njegovog prozora i može da namiriše koze, ali ne može da se seti kada je poslednji put izašao napolje.

Teški okovi oko njegovih nogu privezani su debelim lancem za zid. Zveckaju dok Hasan šetka prostorijom, premešta se sa noge na nogu i prano smešni. Zenice su mu proširene a pokreti spori.

"Danas smo ga naterali da se obuče. Uglavnom je go i samo tu leži", kaže njegova majka, Hos Ansajed. "Ponekad se naljuti na mene. Kada je loše raspoložen ne želi da me gleda. Pa mu onda samo ostavim hranu kod vrata i ne ulazim", dodala je.

Porodica ne zna kako je Hasan došao u ovo stanje, niti sa kojom bolešću se bori jer dijagnozu nikada nije dobio. Cena transporta i konsultacija sa najbližim psihijatrom previsoka je za njih. Šestogodišnji rat u Jemenu nabio je cene goriva do astronomskih visina, ostavivši porodice poput Radvanove u potpunom siromaštvu. Sve što imaju troše na hranu i njegove lekove za smirenje koji mogu da ublaže njegove najnasilnije ispade.

Mesecima pošto je predsednik SAD Džo Bajden obećao da će okončati američku podršku ratu u Jemenu, najgora humanitarna kriza na svetu ne pokazuje znake slabljenja. Podstaknut gorkim rivalstvom Saudijaca i Iranaca, sukob je doveo do toga da dve trećine zemlje zavisi od humanitarne pomoći.

Očekuje se da će ove godine više od dva miliona dece umreti od gladi ili biti gladno. Zbog napada hutija na grad Marib, samo poslednjih nekoliko meseci desetine hiljada ljudi napustilo je svoje domove.

Kako se sukobu kraj ne nazire, čitava populacija pati i pokušava nekako da preživi. Svetska zdravstvena orgnaizacija procenjuje da petina onih koji žive blizu ratnih zona pati od nekog oblika mentalnog poremečaja, od depresije, preko posttraumatskog stresa (PTSD) do psihoze. U Jemenu, gde siromaštvo predstavlja još jednu traumu i gde je zdravstveni sistem u potpunom rasulu, taj broj je mnogo veći.

Podaci su, piše britanski Gardijan, ogrničeni ali je u periodu 2014-2015. u glavnom gradu Sani registrovan skok samoubistava od 40 posto. A jedna od retkih naučnih studija mentalnog zdravlja pokazala je da je 2018. godine gotovo 80 procenata dece patilo od PTSD-a.

U psihijatrijskoj bolnici u Taizu, jednoj od četiri psihijatskijske klinike u zemlji, pacijentima jedva da je bolje nego kod kuće. Samo dve sestre paze na 143 teško bolesna pacijenta. Mnogi su okovani kako ne bi pobegli i gotovo svi su pod teškim sedativima i lutaju hodnicima polusvesni.

Nekoliko pacijenata delovalo je zbunjeno posetiocima koji su došli. Njihova siva odela smrde na urin. Jedan mršavi 30-godišnjak video je kako mu ubijaju oca. Od tada nije progovorio ni reč.

Drugi pacijent je u 20im i traži cigaretu. Ruka kojom je posegao za cigarom iskrivljena je pod uglom od 90 stepeni. Dr Adel Mulhi, direktor bolnice koji tu radi od 2003. godine, každe da je pre pet godina upucan u ruku ali kako njegovi roditelji nisu mogli da mu priušte lekara, potonuo je u depresiju. Doveden je u bolnicu pre godinu dana i od tada nije video porodicu.

"Za većinu njih, stigma je ta koja kontroliše ishod lečenja. Ako mentalno niste dobro, ljudi će misliti da ste slabi ili da niste vernik ili da je to kazna. Naše društvo ne veruje u mentalne bolesti", kaže Mulhi.

Ovaj kulturološki faktor u kombinaciji sa ekstremnim stresom rata je razlog zašto mnoge porodice zatvaraju svoje najmilije ili ih ostavljaju. "Samo žele da ih se otarase. To je strašno tužno", rekao je on.

Mulhi zna ime svakog pacijenta i ne propušta da ih dodirne po glavi i uputi im poneku reč ohrabrenja.

Specijalisti poput Mulhi postali su retkost u Jemenu. Na 30 miliona stanovnika, sada ih ima oko 40ak, ostali su potražili manje stresna zanimanja.

Žene u ovoj zemlji retko kad dobijaju lečenje i njihove psihološke patnje se potpuno ignorišu. Mnogi odlaze kod nekvalifikovanih ljudi i pristaju na bilo kakvo lečenje. Mnogi u Akeki su plaćali da njihove najmilije leče elektrošokovima, samo da bi kasnije otkrili da im se stanje još više pogoršalo.

Profesionalci koji žele da pomognu nemaju mnogo resursa. Mulhina bolnica potpuno zavisi od državnih fondova, a to nije dovoljno ni za četvrtinu medicinskih potrepština.

Do decembra 2019. godine, bolnica je dobijala finansijsku pomoć od UN ali su i ta sredstva presušila kada je Populacioni font UN morao da redukuje svoje fondove.

Poslednjih godina, u Jemen stiže sve manje međunarodnih donacija. U martu, UN je saopštio da je konferencija donatora završena razočaravajuće. Više od 100 vlada i donora je smanjilo donacije, ostavivši fond za Jemen prepolovljen.

Pandemija korone pokazala se kao dobar izgovor donatorima, a tu su i optužbe za korupciju unutar samih humanitarnih organizacija.

Prošle godine, UN je zatvorio 80 od 180 bolnica u Jemenu, od kojih su neke nudile i psihijatrijsku pomoć. Ove godine će morati da zatvori još.

"Mentalno zdravlje nije naša glavna briga", rekla je zamenica jemenskog ministra zdravlja, dr Išrak al Subaie. "Naši napori usmereni su ka izgradnji i obnovi bolnica, tretiranju ranjenih i reproduktivnom zdravlju. Sa trenutnim stanjem ekonomije i epidemijom kovida 19, to je sve što možemo. Mentalno zdravlje je potpuno zanemareno", rekla je ona.

Za osoblje bolnice u Taizu, ideja da se radi na rehabilitaciji pacijenata a ne na zatvaranju se odbacuje kao neodrživa. "Naravno da oni ne dobijaju šta im je potrebna. Ali trenutno, mi nismo bezbedni, a kamoli mentalno bolesni pacijenti. Sve što možemo je da ih vežemo", kaže Mulhi.

"Ovaj rat, ovaj teret, ova tragedija će u budućnosti pokazati sliku sa kojom, bojim se, nećemo moći da se suočimo. Nadam se da tada neću biti živ. Inšalah," dodao je on.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja