Zloupotreba veštačke inteligencije cveta. Zvaničnici sve češće upozoravaju na napade uz pomoć "dipfejk" tehnologije koja menja likove osoba na snimcima i fotografijama; AI "fišing" kampanjama kada se kriminalci predstavljaju kao legalne organizacije putem mejlova, poruka, reklama; i softvera koji na osnovu analize podataka pogađa lozinke.
"Imamo kriminal, imamo AI a imamo i kriminalni AI", rekao je Politiku Filip Aman, šef strategije Europolovog centra za sajberkriminal.
Zvaničnike najviše brine upotreba dipfejk tehnologije koja kriminalcima omogućava da prevare ljude da gledaju u stvarne događaje i snimke, zloupotrebe identiete...
Ako sajberkriminalci "uspeju da nađu način da preuzmu vaš identitet, stvore nekoga ko ne postoji od nule a onda oni prođu onlajn verifikaciju, bićemo u ozbiljnom problemu", rekao je Aman. "Kada provalite kako taj proces ide, onda brzo stvarate ogroman broj naloga", a to olakšava pranje novca i onlajn prevare i pronevere.
U jednom slučaju zloupotrebe, dipfejk tehnologija je iskorišćena kako bi se napravio lažni izvršni direktor ogromnoh korporativnog fonda. U drugim slučajevima, tehnologija je iskorišćena za pravljenje lažnih profila koji su se potom koristili u fišing kampanjama.
Strah ali i mogućnost krađe i zamene identiteta toliko je prisutan da su se u Evropi političari dogovarali za sastanak sa dipfejk šefom osoblja Alekseja Navaljnog, Leonida Volkova. Ruski kriminalci preuzeli su zasluge za ovju prevaru ali tvrde da nisu koristili dipfejk tehnologiju.
"Koja tehnologija je korišćena i u kojoj meri, ne znamo. Ali se stalno preispitujemo i razmatramo kome možemo da verujemo", rekla je Agnes Venema, istraživač za tehnološku i nacionalnu bezbednost na Univerzitetu Malta. "Ponekat je uppravo to poenta: da se raširi sumnja i postavljaju pitanja", dodala je ona.
Pretnja prevazilazi dipfejkove. Zloupotreba veštačke inteligencije može da varira od virusa, preko lažnih naloga na društvenim mrežama, do duboko generisanih lažnih podataka i otkrivanja lozinki, navodi se u izveštaju EU sajberbezbednosne agencije.
Europol, zajedno sa firmom Trend Mikro i UN-ovim istraživačkim institutom UNICRI, otkrio je softver koji može da "provali" lozinke na osnovu AI analize podataka i 1,4 milijarde procurelih lozinki.
Takođe je ptkriven i jeftin softver koji može da prevari platforme poput striming službi i društvenih mreža i otvori bot nalog. U Francuskoj, grupa nezavisnih muzičkih kuća požalila se na "fejk strimovanja" snimaka koje slušaju botovi ili stvarni ljudi unajmljeni da veštački podižu gledanost a sve u korist umetnika čija se muzika pušta i strimuje.
Postoje i prevaranti koji razvijaju AI alatke kako bi stvorili bolje lažne "fišing" mejlove i tkao prevarili ljude da im odaju korisnička imena, lozinke i informacije o bankarskim računima.
"Ovi alati su vremenom sve bolji. Ali, postoje i alati koji mogu da otkriju i analiziraju zloupotrebu AI tehnologije. Pitanje je samo da li prosečne kompanije imaju pristupe tim alatima", kaže Marietje Šake, drektor Sajber polisi centra na Stenfordu.
Kod kriminalaca, to je pitanje kvantiteta. Oni će poslati milione mejlova i profitirati na jednom, objasnila je ona.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
