Najnovije vesti

NEOBIČNI I OPASNI AUTOSTOPERI: Morske životinje putuju svetom na plutajućem otpadu, ugrožavaju biodiverzitet i ekosisteme
Foto: EPA/NYUNT WIN

splavarenje morima

NEOBIČNI I OPASNI AUTOSTOPERI: Morske životinje putuju svetom na plutajućem otpadu, ugrožavaju biodiverzitet i ekosisteme

Planeta

Okeanska plastika postala je plodno tlo za invazivne vrste koje prete lokalnim životinjama, a cunami u Japanu je poslao gotovo 300 vrsta na "splavarenje" Pacifikom.

Cunami koji je pogodio Japan 2011. godine bio je katastrofalan, usmrtio je 16.000 ljudi, uništio domove i infrastrukturu i odneo 5 miliona tona otpada u more. Taj otpad nije nestao već je prešao Pacifik i stigao do obala Havaja, Aljaske i Kalifornije - a sa otpadom su stigli i autostoperi.

Gotovo 300 vrsta prešlo je okean zahvaljujuči ovom "masovnom raftingu". Istraživački centar Smitsonijana je 2017. prebrojao čak 289 japanskih morskih vrsta koje su stigle do dalekih obala, uključujući morske puževe, ježeve i školjke.

Plastičan otpad koji pluta morima predstavlja veliku opasnost. Invazivne vrste koje koriste taj otpad kao prevozno sredstvo mogu da stignu do dalekih obala i ugroze lokalne vrste, donesu bolesti i dodatno opterete ekosisteme već opuštošene ribolovom i zagađenjem.

Devid Barns, pomorski ekolog rekao je Gardijanu da rafting povećava rizik od istrebljenja i istovremeno smanjuje biodiverzitet, funkcionisanje ekosistema i njegovu otpornost".

Rafting, odnosno okeanska disperzija je prirodni fenomen. Morski organizmi se zakače za otpad i tako pređu stotine kilometara. Slobodno plutajuće skupine morskih algi, poput sargasuma, ponekad debele tri metra, služe kaou pokretni dom grebenskim ribama i morskim konjićima koji se za njih zakače jer su loši plivači.

Retka je pojava da tuđinska vrsta uspešno preživi u novom okruženju, a ovaj cunami je pokazao da su mnoge životinje preživele više od šest godina duže nego što se ranije mislilo da je moguće.

Morsko grožđe koje je iz Australije 1990. godine stiglo na Mediteran raselilo je druge morske alge što je pokrenulo domino efekat koji je na kraju doveo do smanjenja broja autotonih gastropoda i rakova.

Naučnici širom sveta se plaše šta bi ovaj otpad od cunamija mogao da uradi drugim vrstama kada dopluta na njihove teritorije.

Jedan od najmoćnijih koridora za morkse invazije je od Crvenog mora, preko Sueckog kanala, do Mediterana.

Bela Galil, kustos u prirodnjačkom muzeju Steinhard, primećuje da se od 455 morskih stranih vrsta koje su trenutno navedene na istoku Mediterana, većina naselila kroz kanal, zahvaljujući preovladavajućoj severnoj struji koja takođe donosi i otpad na kom splavare razne vrste.

U poslednje dve decenije plastika koja pluta morima porasla je sto puta i dostigla razmere "ekosistema".

Plastični splavovi sa svojim stanarima stigli su i do Antarktika, osporivši tako ideje da im ledene temperature neće prijati, a Antarktik je dodatno osetljiv na takve invazije jer lokalne vrste žive u nekoj vrsti izolacije i retko kad imaju dodira sa "putnicima".

Kako je površina okeana prekrivena plastikom, samo je pitanje kada će početi da se spušta na dno, noseći sa sobom tuđine koji će ugroziti lokalne ekosisteme i samim tim i globalni ekosistem.

Strahuje se da su Uskršnja ostrva, Galapagos več ugroženi plastičnim otpadom, ali i mnoga druga udaljena ostrva.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja