Samit Putin-Bajden koji je u sredu održanu u vili pored ženevskog jezera izgledao je optimističan. Koliko se moglo čuti od oba predsednika dogovorene su neke konkretne stvari poput vraćanja ambasadora obe zemlje u Vašington i Moskvu do kraja meseca. Čuli smo sve, ali nekako je promako i van očiju javnosti ostalo, ko su bili Putinovi pratioci, iako su posebno ruski mediji pisali o tom proširenom spisku ruske delegacije koju su činili osim Putina šef ruske diplomatije Sergej Lavrov koji se i video na snimku na početku samita, njegov zamenik Sergej Rjabkov i predsednički sekretar za štampu Dmitrij Peskov.
U plejadi ruske delegacije svoje mesto našao je i šefa kabineta predsedničke administracije Dmitrij Kozak poznat po britskom jeziku u polemici sa zapadnim političarima i i specijalni predstavnik predsednika Rusije za siriju Aleksandar Lavrentjev. U ruskoj delegaciji bio je prisutan načelnik Generalštaba oružanih snaga Rusije Valerij Vasiljevič Gerasimov, trenutno najmarkantnija vojna figura u Oružanim snagama Ruske Federacije, čovek koji uneo revoluciju u vojne poslove Rusije izmenio njenu strategiju u doktrinu i koga NATO planeri označavaju kao ikonu Novog Hladnog rata i arhitektu zauzimnja Krima i sloma Islamske države u Siriji.
Ipak general Gerasimov je druga najmarkantnija ličnost ruske vojne misli posle sovjetskog maršala Sokolovskog. Gerasimov je rano uvideo da ruska vojna misao mora da se transformiše, posebno posle kratkotrajnog sukoba u Gruziji 2008 godine. Svoju viziju izložuo je prvi put januara 2013 godine na Akademiji vojnih nauka Ruske Federacije. Tema je imala široki naslov: "Osnovne tedencije razvoja, oblika i metoda upotrebe oružanih snaga, aktuelni zadaci vojnih nauka za njihovo poboljšanje". U tom predavanju Gerasimov je postavio prvi put posle maršala Sokolovskog svoj pogled na tumačenje metoda, oblika vođenja borbenih operacija u savrmenim uslovima koji će se u budućnosti pokazati kao izazovi za Rusku Federaciju.
Gerasimov u svom predavanju navodi da je u 21. veku bila vidljiva tedencija da se brišu nekada jasne razlike između stanja rata i mira. Po Gerasimovu ratovi kada jednom počnu ne prekidaju se više i ne nastavljaju se po uobičajenoj matrici, što potvrđuju iskustva iz sukoba u Severnoj Africi i na Bliskom istoku- fenomen Arapskog proleća što pokazuje da država koja je precizno funkcionisala kao sat može za par meseci biti pretvorena u arenu krvavog građanskog rata, žrtvom međunardne intervenije i sa migrantskom i humanitarnom katastrofom.
Gerasimov piše da su se promenila pravila ratovanja i da su porasle nevojne metode za postizanje političkih i strateških ciljeva koji su u mnogim slučajevima nadmašili čak i efikasnost oružja. Naglasak je na primeni političkih, ekonomskih, informativnih, humanitarnih i drugih mera, koje se dopunjuavaju sa vojim sredstvima uključujući tu informacioni rat i delovanje snaga za specijalne operacije.
Gerasimov ističe da je danas naglasak na mobilnim integrativnim vojnim grupama koje deluju u zajedničkom obaveštajno-informacionom prostoru. Borbena delovanja tako postaju dinamičnija, aktivnija i efikasna. Izbrisane su taktičke i operativne pauze koje bi neprijatelj mogao da iskoristi. Znato su skraćene prostorne, vremenske i informacione pukotine između snaga na terenu i komande. Gerasimov piše da će frontalno sučeljavanje velikih formacija armija, divizija ili korpusa otići u prošlost, a naglasak će biti na beskontaktnom delovanju protiv neprijatelja, napadi sa velikih udaljenosti oružjem za precizno delovanje, a preventivni napad postaje glavno sredstvo za postizanje borbenih i operativnih ciljeva. Upotreba oružja masovne preciznosti poprimaju masovni karakter, a to znači da oružja zasnovana na novim fizičkim principima i automatizovana sredstva se aktivno uklapaju u vojne aktivnosti.. Asimterično delovanje dobija masovnu primenu, što omogućava poništavanje neprijateljeve prednosti u oružanom sukobu, a to se postiže upotrebom snaga za specijalne operacije i kreiranje unutrašnje opozicije u srcu neprijateljske teritorije, stvaranjem stalnog operativnog fronta na čitavom prostoru države sukoba uz masovnu upotrebu informacionih sredstava koja se neprekidno usavršavaju....
Ko je Valeriji Vasiljevič Gerasimov
Valeriji Vasiljevič Gerasimov rođen je 8. septembra 1955. godine u gradu Kazan Republika Tatarstan. Kako se može otkriti iz njegove šture biografije još kao dete gaje privlačio vojni pozivi i ostao je upamćen po tome što se stalno igrao rata i da je rano odlučio da će postati vojnik. Otkiveno je takođe da je njegov stric bio direktor jeden od fabrike tenkova. U školi je ostalo zabeleženo da je dosta čitao, brzo pamtio. Prvi da upiše vojnu školu je bio neuspešan. Posle završetak osmog razreda ponovo je podneo dokumenta za upis i bio primljen 1971. kada se ispunila njegova želja. Godine 1973. diplomirao je s počastima. Dalje školovanje nastavio je u višoj tenkovskoj školi u svom rodnom gradu, a posle diplomiranja 1977. upisuje Vojnu akademiju Malinovskog. brzo je upao naređenima u oči jer je bio jedan od najboljih kadeta. Vojnu karijeru počeo je kao komandant tenkovskog voda, a 1987, pošto je završio Akademiju Glavnog štaba poslat je u Baltičku vojnu oblast, a zatim i u sovjetske snage u Poljskoj.
Raspad Sovjetskog Saveza 1991. zatekao ga je na Baltiku gde je bio zamenik komandanta motorizovanog puka. Ubrzo je usledio premeštaj u moskvsku vojnu oblast. Deve godine je služio u Daleko istočnom vojnom okrugu, a 2005. imenovan je za šefa Glavne uprave oružanih snaga. Mmnogi su očekivali da će se tu njegova vojna karijera završiti, ali on nastavlja munjeviti uspon.
Takođe u njegovoj biografiji važno mesto zauzima i Severni Kavkaz. Učestovovao je u Prvom čečenskom ratu od 1993-1997. Istakao se posebno u delovanu protiv terorista kod Bamuta. Na Kavkazu je ostao do 2003. godine prošavši oba čečnska rata.
Godine 2014. zbog Ukrajine došao je na listu sankcija EU, a od 2015.sud u Ukrajini ga optužuje za više od 10 slučajeva i smatra jednim od glavnih vojnih ideologa i planera vojnih operacija na istoku zemlje. Takođe donesena je odluka o njegovo hapšenju.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
