Sve agresivniji geopolitički i ekonomski stav Kine izaziva nelagodu u Americi i žestoke reakcije i demokrata i republikanaca. Što je sasvim u redu pod uslovom da dovede do više investicija u istraživanje, obrazovanje i infranstrukturu - poput onih koje je lansiranje Sputnjika izazvalo krajem 1950ih. Ali, navodi Rajh, tu postoji i opasnost.
Pre više od 60 godina, iznenadni i vrlo osetljivi strah da će Sovjetski savez lansirati letelicu u svemir pre Amerikanaca uzdrmao je i žestoko protresao posleratnu ušuškanost Sjedinjenih Država i naterao zemlju da se pokrene. Iako smo to uradili pod izgovorom nacionalne odbrane, finansiranje istraživanja i ispitivanja poluprovodnika, satelitske tehnologije i interneta rezultiralo je poboljšanjem američke produktivnosti i rastom plata generacija.
Kada je Sovjetski savez počeo da se raspada, Amerika je novog protivnika pronašla u Japanu. Japanski automobili oduzimali su pozamašan deo kolača američkom "svetom trojstvu" proizvođača. U međuvremenu, Micubiši je kupio većinske akcije u Rokefeler centru, Soni je kupio filmski studio Kolumbija a Nintendo je razmatrao preuzimanje bejzbol tima Sijetl mariners.
Do kraja 1980ih i početkom 1990ih održani su bezbrojni sastanci u Kongresu na temu japanskog "izazova" američkoj konkurentnosti i japanske "pretnje" američkim poslovima.
Pojavio se čitav niz knjiga o demoničnim Japancima koji potplaćuju ugledne Amerikance kako bi postigli "političku dominaciju nad SAD". Neki autori su tvrdili da neuspeh Vašingtona da adekvatno odogovri na japanske pretnje znači da se moć SAD i kvalitet američkog života rapidno smanjuju u svakom pogledu. Drugi su navodili da Japan preti američkom načinu života i slobodama poput nacističke Nemačke i Sovjetskog saveza.
Bilo je i tvrdnji da Japan radi na potkopavanju američkih korporacija na berzama i predviđanja da će Japan ugroziti ne samo SAD već i celokupan svetski poredak.
Ali, navodi Rajh, nikakav zli plan nije postojao. Amerikanci nisu videl ili su namerno prevideli da je Japan uložio mnogo truda, vremena i novca u obrazovanje i infrastrukturu što im je omogućilo da prave proizvode vrhunskog kvaliteta koje su američke mušterije želele.
Nismo videli da naš finansijski sistem nalikuje kazinu i očekivali smo momentalne isplate. Prevideli smo da je naš obrazovni sistem ostavio gotovo 80 posto mladih nesposobnih da sa razumevanjem pročitaju časopis i još mnogo njih nepripremljenih za bilo kakav posao. A naša infrastruktura nebezbednih mostova i izarčenih autoputeva je iscrpljivala našu produktivnost, piše Rajh.
Sada je na red stigla Kina. Iako geopolitički rivalitet postoji, američke korporacije i investitori tiho podižu fabrike gde rade loše pla eni radnici i prodaju svoju tehnologiju kineskim "partnerima". A američkim bankama i kapitalistima nimalo ne smeta da posluju u Kini.
Kina predstavlja veliki izazov Sjedinjenim Državama, navodi bivši ministar u autorskom tekstu za Gardijan, ali nas je posleratna američka istorija naučila da je mnogo lakše kriviti druge nego prihvatiti odgovornost.
Najveća opasnost po SAD danas ne dolazi od Kine, već od sklizavanja u protofašizam. "Moramo da budemo pažljivi i da ne demonizujemo Kinu toliko da ohrabrimo paranoju koja će dodatno iskriviti naše prioritete, ohrabriti nativizam i ksenofobiju i dovesti do toga da se više ulaže u vojsku a manje u obrazovanje, infrastrukturu i osnovna istraživanja od kojih budući prosperitet i bezbednost Amerike zavise", naveo je Rajh.
Centralno pitanje za Ameriku, čija se ekonomija i kultura rapidno spaja sa ekonomijama i kulturama ostatka sveta, je da li je moguće ponovo otkriti naš identitet i našu zajedničku odgovornost a da pri tom ne stvorimo novog neprijatelja.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
