Tim na čelu sa Pavelom Horkijem, ekologom sa Češkog univerziteta ispitivao je da li narkotici koji se akumuliraju u površinskim vodama utiču na ponašanje riba.
Tim je stavio 40 pastrmki u bazen sa vodom gde je nivo metamfetamina bio približno jednak nivou koji se nalazi u slatkovodnim rekama i pratio njihovo ponašanje narednih osam nedelja, pre nego što su ih premestili u bazen sa čistom vodom.
Tada su svakog drugog dana pratili da li pastrmke pokazuju znakove apstinentske krize tako što su im prižali mogućnost da uđu u vodu "začinjenu" metom ili u čistu vodu.
Pastrmke koje su osam nedelja provele u metamfetaminskoj vodi birale su takvu vodu, prva četiri dana po selidbi što su naučnici protumačili kao pokazatelj da su ribe bile navučene na drogu.
Tim je utvrdio i da su ribe-narkomanke bile manje aktivne od onih koje nikada nisu bile u vodi sa metamfetaminom, kao i da su tragovi narkotika pronađeni u njihovom mozgu 10 dana posle izlaganja.
Tim je zaključio da čak i niži nivo nelegalnih droga u vodenim tokovima može da utiče na životinje koje žive u njima.
Droga u vodu stiže preko kanalizacija i otpadnih voda, budući da postrojenje za tretiranje otpadnih voda nisu dizajnirana da se bave ovom vrstom kontaminacije, navodi se u studiji.
"Ribe su osetljive na efekte neurološki aktivnih narkotika, od alkohola do kokaina i mogu da razviju zavisnost vrlo slično ljudima", rekao je Horki CNN-u.
On je rekao i da zbog toga, da bi dobile svoj "fiks", neke ribe provode mnogo više vremena u otpadnim vodama fabrika što može da ima dalekosežne posledice po čitave ekosisteme.
Ovo nije prvi put da je podvodni život trpeo posledice farmaceutske industrije.
U maju 2019. stručnjaci iz Velike Britanije su saopštili da su pronašli tragove ilegalnih droga, lekova i pesticida kod slatkovodnih račića, dok je godinu dana ranije u Pacifiku, kod obale države Vašington, tim istraživača utvrdio da su dagnje u toj oblasti pozitivne na opijat oksikodon.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
