Najnovije vesti

KINA UBRZANO JAČA NUKLEARNI ARSENAL: U pustinjama na zapadu zemlje niču polja sa raketnim silosima, Amerikanci zabrinuti
Foto: Imaginechina / ddp USA / Profimedia

misterija

KINA UBRZANO JAČA NUKLEARNI ARSENAL: U pustinjama na zapadu zemlje niču polja sa raketnim silosima, Amerikanci zabrinuti

Planeta
13:35h

Kina gradi drugo polje raketnih silosa u svojim zapadnim pustinjama, što ukazuje na potencijalno proširenje kineskog nuklearnog arsenala i dovodi u pitanje posvećenost Pekinga njegovoj strategiji "minimalnog odvraćanja", navodi se u novoj studiji američkih istraživača.

Nova raketna baza u kineskom regionu Sinđang, identifikovana uz pomoć satelitskih snimaka, mogla bi da ima 110 silosa, navodi se u izveštaju koji je objavila Federacija američkih naucnika (FAS), a prenosi CNN.

To je drugo polje silosa koje su ovog meseca otkrili istraživači, pored 120 silosa koji su, kako se čini, već u izgradnji u susednoj provinciji Gansu, što je detaljno opisao američki Džejms Martin Centar za studije neširenja nuklearnog naoružanja.

Ove dve lokacije, zajedno, predstavljaju "najznačajnije širenje kineskog nuklearnog arsenala ikada", ocenjuje se u izveštaju FAS-a.

CNN je kontaktirao kinesko ministarstvo spoljnih poslova i ministarstvo odbrane radi dobijanja komentara na najnoviji izveštaj. Ranije su neki kineski mediji odbacivali izveštaje o postojanju silosa u Gansuu, navevši da je reč o vetroparku.

Adam Ni, direktor Kineskog političkog centra sa sedištem u Kanberi, rekao je da je otkriće polja silosa "prilično uverljiv dokaz namere Kine da značajno proširi svoj nuklearni arsenal i to brže nego što je do sada predviđalo mnogo analitičara".

Kina je decenijama koristila oko 20 silosa za svoje interkontinentalne balističke rakete na tečno gorivo (ICBM) nazvane DF-5, ali se sada čini da se gradi 10 puta više, verovatno za smeštaj najnovije ICBM poznate kao DF-41, navodi se u izveštaju FAS-a.

"Kineski program silosa za projektile najveći je od kada su Sjedinjene Države i Rusija gradili svoje silose tokom Hladnog rata. Broj novih kineskih silosa u izgradnji prevazilazi broj ICBM silosa koje ima Rusija i upola je manji od broja američkih silosa", navodi se u izveštaju.

Naizgled ubrzano gomilanje oružane moći dovodi u pitanje posvećenost Kine da održava svoj nuklearni arsenal na minimalnom nivou potrebnom za odbranu, što je politika koju je Peking usvojio posle detonacije svoje prve atomske bombe 1960ih.

Strategija "minimalnog odvraćanja" istorijski je držala nuklearno naoružanje Kine na relativno niskom nivou. Međunarodni institut za istrživanje mira sa sedištem u Stokholmu, procenjuje da Kina ima oko 350 nuklearnih bojevih glava. Poređenja radi, SAD imaju 5550 a Rusija 6255 bojevih glava.

Međutim, navodi američki medij, broj kineskih nuklearnih glava povećao se proteklih godina i Pentagon procenjuje da će se narednih 10 godina udvostručiti.

Portparol Stejt departmenta rekao je da je navodno gomilanje oružja "zabrinjavajuće", naročito jer niko ne zna prave namere Pekinga.

Novo polje prostire se na 800 kvadratnih kilometara i udaljeno je 380 kilometara od prvog polja u Gansuu.

Iz FAS-a navode da su silosi dovoljno udaljeni od obale Kine da američki ili drugi ratni brodovi sa Pacifika ne mogu da stignu do njih.

"To znači da je reč o metama isključivo za nuklearno oružje, pre svega Trozubac", navode iz FAS-a aludirjaući na balistićke projektile američke mornarice.

Analitičari procenjuju da je nuklearno oružje Kine "raspoređeno" na oko 100 mobilnih lansera, malu flotu nuklearnih podmornica i bombardera i da bojeve glave mogu lako da se prebace iz jednog silosa u drugi.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja