Nova studija kamene formacije obojene u crveno koja je otkrivena na jugu Španije pokazala je da je crveni pigment, napravljen od ilovače, namerno nanet na kamen i da su to uradili neandertalci, čime je opovrgnuta ranija tgeorija da su crveni tragovi prirodni.
Oznake i tragovi stari više od 60.000 godina naneti su na masivni stalagmit visok 100 metara koji stoji u pećini Kueva de Ardales u blizini Malage.
Kupolasti oblik stalagmita formirali su stubovi minerala koje je nanela voda, a boja je naneta na unutrašnjoj strani kamena i liči na zavese.
Istraživači su analizirali uzorke crvenog taloga i zaključili su da je oker ilovača u pećinu doneta sa drugog mesta, iako studija ne precizira tačno sa kog.
Autori navode da je pigment bio "prikupljen, prebačen i unapred pripremljen na ulazu u pećinu, što znači da je ovde reč o promišljenoj, isplaniranoj akciji dodatno zakompikovanoj nedostatkom odgovarajućeg osvetljenja", naveo je autor studije Žoao Zilhao sa Katalonskog instituta za istraživanje i napredne studije i profesor na univerzitetima u Barseloni i Lisabonu.
Autori ne kažu da je reč o umetnosti u smislu uske definicije predmeta koji je lep ili izražava neka osećanja, već da je reč o obeležavanju mesta koje im je bilo simbolično važno.
Stručnjaci veruju da je "kupola simbol a da je boja naneta da bi je obeležila kao takvu", navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu PNAS.
Eksperti su u studiji uporedili crveno obojenu kamenu formaciju sa Brunkielom, lokalitetom u Francuskoj gde su u jednoj pećini pronađene misteriozne kružne strukture napravljene od stalagmita. Otkriće ove "instalacije" otrgnute sa poda pećine i pažljivo sklopljene pre više pod 175.000 godina navelo je stručnjake da pomisle da su možda potcenili sposobnosti prvih ljudskih vrsta.
"Sve što možemo sa sigurnošću da kažem je da im je podzemni svet bio važan. Možemo da spekulišemo da su razlozi mitološke prirode", rekao je Zilhao.
Pećinske slike i artefakti poput obojenih školji dugo su se smatrali delom ruku modernog čoveka i tek je sa novim, naprednim tehnikama datiranja utvrđeno, uz nešto gunđanja, da je reč o umetnosti neandertalaca.
Alister Pajk, profesor arheoloških nauka sa Univerziteta Sauthempton, objasnio je da je dugo vremena postojala ideja o "ljudima kao umetničkim misliocima i neandertalcima kao tupavim sirovinama kojima se ruke vuku po podu". Pajk nije učestvovao u najnovijoj studiji ali je smatra vrlo ubedljivom.
"Tako su predstavljeni na brojnim slikama i skulpturama u publikacijama i muzejima početkom 20. veka i ti stereotipi su opstajali uprkos tome što nije bilo dokaza za tako nešto", rekao je on CNN-u. "Pitanje sposovnosti neandertalaca da shvate simbolično značenje nečega je veoma sporno ali potiče iz zastarelih i rasističkih ideja 19. veka", dodao je Pajk.
Nazvani po dolini u Nemačkoj gde su prvi put otkriveni njihovi ostaci, neandertalci su hodali Zemljom nekih 350.000 godina.
Stručnjaci veruju da su se putevi neandertalaca ukrštali sa putevima modernih ljudi nekih 30.000 godina, nakon što su ljudi stigli iz Afrike i pre nego što su neandertalci nestali pre nekih 40.000 godina. Postoje, međutim, i naučnici koji veruju da su se ove dve ljudske vrste preklapale svega nekih 6000 godina.
Povremeno, kada bi se dve grupe srele, došlo bi do seksa i dece čiji neandertalski tragovi postoje u DNK većine današnjih ljudi.
Naučnici su ranije verovali da su tragovi boje u španskoj pećini rezultat prirodnih procesa, odnosno oksidiranja gvožđa ili slučajnog kontakta nekoga sa crvenim pigmentom na koži ili odeći. Autori nove studije kažu da to nije bio slučaj.
Mali deo stalagmita, koji se nalazi u velikoj pećinskoj dvorani, je obojen i ne postoje nikakve druge, slične oznake na drugim zidovima pećine, rekli su oni. Istraživači veruju i da je boja naneta prskanjem, najverovatnije se pigment žvakao a onda pljuvao ili "produvavao" kroz neku kost, rekao je koautor studije Frančesko d'Eriko, direktor istraživanja francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i profesor na Univerzitetu Bergen.
Naučnici su takođe utvrdili da su korišćena dva različita pigmenta i to u različitim vremenskim periodima što znači da je kupola od stalagmita imala simboličnu upotrebu duže vreme.
"Datiranje kamenog poda je u skladu sa hipotezom da su neandertalci konstantno obilazili ovu dvoranu kako bi je simbolično obeležili i tako demonstrirali da je kod njih postojala duga tradicija razumevanja simbolizma", rekao je D'Eriko.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
