Najnovije vesti

LEKAR IZ SRBIJE NIJE ŽELEO DA NAPUSTI AVGANISTAN: Nikada nije bilo ovako tiho, sve deluje kao zatišje pred buru
Foto: EPA/STRINGER

ŽIVOT POD TALIBANIMA

LEKAR IZ SRBIJE NIJE ŽELEO DA NAPUSTI AVGANISTAN: Nikada nije bilo ovako tiho, sve deluje kao zatišje pred buru

Planeta

Kakav je život onih koji nisu uspeli da napuste Avganistan u kome su se ponovo na vlast vratili talibani?

Četvoro ljudi iz gradova i provincija širom Avganistana ispričalo je BBC-u kako su ostali bez osnovnih sloboda i kako se bore da prežive.

Mazar-i-Šarif

Mazar-i-Šarif je najveći grad i ekonomsko srce severnog Avganistana, u blizini granice sa Tadžikistanom i Uzbekistanom. Ovo nekadašnje uporište vlade palo je u ruke talibana 14. avgusta.

Madžib je tada radio u restoranu. Sada se muči da pronađe hranu. Njegov novi dom u gradu u koji je stigao pre nekoliko nedelja je napuštena zgrada sa prljavim podovima.

Madžib je u grad stigao kao jedna od pola miliona avganistanskih izbeglica koji su bežali pred sukobom talibana i vladinih snaga. Oca su mu talibani ubili pre više od 10 godina, a on se i dalje boji da izađe napolje jer "tuku ljude svaki dan".

Na prošlonedeljnim snimcima iz Mazar-i-Šarifa se vide desetine Avganistanaca kako sa se sa koferima i plastičnim kesama ukrcavaju u autobus za Kabul, u nadi da će uspeti da pobegnu.

Poslednjih dana, od odlaska američkih snaga iz zemlje, sve više ljudi iz Kabula stiže u Mazar-i-Šarif kako bi pokušali da pređu u Uzbekistan.

I Madžib želi da napusti zemlju ali se boji. "Talibani su ovde a oni ne žele da ljudi napuste zemlju", rekao je on.

Laškar Gah, provincija Helmand

Britanske trupe bile su stacionirane u provincijo Helmand na jugu do dolaska talibana 13. avgusta. Provincijska prestonica Laškar Gah bila je poprište nekih od najzešćih sukoba u nedeljama uoči dolaska talibana.

Na oglasnoj tabli dr Viktora Uroševića visi plastična kesa sa mecima. "Zovemo ga našim zidom sramote", kaže dok vadi jedan metak. Većina su municija velikog kalibra koju je uklonio iz rana mladih pacijenata.

Urošević radi u hitnoj pomoći u gradu. Sada, kada su borbe gotove, odeljenje više nije prepuno kao pre nekoliko nedelja. Bombe i meci su utihnuli i ulice su ponovo mirne.

"Veoma je čudno. Ovde sam nekoliko godina, ali nikada nije bilo ovako tiho", rekao je on. "Sve mi deluje kao zatišje pred buru. Nadam se da nisam u pavu. Videćemo", dodao je Urošević.

U sukobima su uništene brojne zgrade u gradu pa su porodice koje su se vratile u grad, nakon što su pobegli pred bombama, zatekli svoje kuće u ruševinama. "Sada spavaju ispred džamije, po ulicama. Nemaju novca da obnove svoje kuće, pa su mnogi postali beskućnici ili moraju da žive sa rodbinom", ispričao je on.

Prema njegovim rečima, mnoge porodice u ovoj oblasti su siromašne i teško sastavljaju kraj sa krajem. Kako su banke bile zatvorene neko vreme, manjak keša dodatno je naduvao ceo problem. Mnoge humanitarne organizacije koje su im pomagale, napustile su zemlju pred talibanima. Dr Urošević, koji je iz Srbije, odlučio je da ostane.

"Imamo odgovornost. Ovo je jedini centar za traume u provinciji. Ljudima je potrebna hrana, novac, lekovi", rekao je on.

Badakšan

Jedna od najsiromašnijih provincija, Badakšan, nalazi se na severoistoku zemlje i graniči se sa Tadžikistanom. Talibani su zauzeli provincijsku prestonicu 11. avgusta.

Abdul je lekar u Badakšanu. Bio je student poslednji put kada su talibani vodili zemlju.

"Situacija u to vreme je bila jako loša a njihovo ponašanje sada je isto kao i ranije", rekao je on. "Ne vidim nikakve promene".

Na fotografijama koje pokazuje, vidi se 18-mesečni dečak kako leži, izgladneo na stolu dok majka pored njega moli lekare da mu pomognu. Abdul kaže da nije mogla da ga prehrani. "Svakog dana, deca su sve neuhranjenija", rekao je on.

Na osnovu podataka Ujedinjenih nacija, više od polovine dece mlađe od pet godina u Avganistanu bile akutno neuhranjeno naredne godine. Siromaštvo je realnost u ovoj provinciji gde su cene hrane i nafte vrtoglavo skočile sa dolaskom talibana i kako du državni službenici ostali bez posla. Neki i dalje čekaju da im isplate zaostale plate.

Abdul strahuje i za ženska prava u provinciji. Iako je ženskom osoblju u bolnici dozvoljeno da radi, kaže da mnoge druge žene ne mogu da nastave da odlaze na posao i brine šta će sa njima biti.

Devojčice ne mogu da idu u srednju školu a "ljudi više nemaju nikakvu nadu u budućnost. U Badakšanu nema više mogućnosti i prilika za ljude", rekao je on.

Herat

Herat, grad na Putu svile, blizu granice sa Iranom, bio je među najliberalnijim gradovima u zemlji. Sa odlaskom Amerikanaca i dolaskom talibana, situacija se promenila. Stotine pristalica talibana preplavile su ulice, dok se ostatak naroda sakrio po kućama.

"Na čitavom bazaru su talibani sa oružjem. Nema više toliko mnogo bogatih i žena i devojaka po ulicama, jer se svi boje talibana", rekao je Gul.

Njegova žena Afsun ne može da napusti kuću bez muške pratnje i mora da nosi burku preko lica. "Budućnost moje ćerke je neizvesna", rekla je ona.

Gulova sestra, lekar, nedeljama nije mogla da ode na svoju kliniku iako su talibani rekli ženama koje se bave medicinom da će moći da nastave da rade. Nedavno joj je dozvoljeno da se vrati, kaže Gul ali naglašava da mnogim drugim nije i da je pod velikim znakom pitanja da li će uopšte moći da se vrate.

Gul se i dalje nada da će uspeti da napusti Avganistan sa porodicom. "Idemo bilo gde. Amerika, Nemačka, Francuska. Bilo gde".

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track