Najnovije vesti

POINT NEMO: Vodena grobnica gde svemirske stanice odlaze da umru
Foto: HO / AFP / Profimedia

duboko plavo more

POINT NEMO: Vodena grobnica gde svemirske stanice odlaze da umru

Planeta

Svemirsko groblje nazvano po junaku Žil Vernovog romana "20.000 milja pod morem" je mesto gde će, kada završi karijeru, Međunarodna svemirska stanica najverovatnije završiti.

Na najdaljoj tački od svakog kopna na Zemlji i četiri kilometra ispd mora, leži svemirsko groblje.

Kada se njihova svemirska putovanja zavrpe, stari sateliti, delovi raketa i svemirskih stanica šalju se do puste tačke u Pacifiku i "sahranjuju" u mračnim dubinama okeana.

Tehničko ime za ovaj pojas vode je "okeanska tačka nepristupačnosti" jer je udaljeno nekih 2700 kilometara od svakog kopna. Poznatije je kao svemirsko groblje ili Point Nemo, po junaku Vernovog romana.

Ovde će Međunarodna svemirska stanica, laboratorija veličine terena za fudbal koja kruži oko Zemlje, najverovatnije završiti. Ove sedmice su se pojavili izveštaji da su se na MSS pojavile pukotine. Iako to ne znači momentalnu propast stanice, pokazuje da je definitivno ušla u "treće doba".

Međunarodna svemirska stanica, MSS, svemir
foto: Profimedia / NASA

Kada svemirske letelice umru, postaju opasnost za sve u orbiti. Svemirski otpad ubrzano se gomila u svemiru a pri brzinama od 17.500 km/h, čak i ljuspica boje može da izazove ozbiljnu štetu drugoj letelici.

Američka svemirska agencija NASA navodi da svemirom pluta hiljade komada svemirskog otpada.

"Toliko je smeća da brinemo da bi mali sudar mogao da pokrene veliku lančanu reakciju. Ta mogućnost se zove Keslerov efekat", navela je NASA.

Keslerov efekat ili Keslerov sindrom je scenario u kojem bi, zbog količine otpada u orbiti, svaki sudar proizvodio veliki broj svemirskog otpada što bi opet uvećalo šanse za novi sudar i tako redom do trenutka kada bi orbita postala nedostupna.

"Da bi se sprečila takva katastrofa, svi koji ovih dana lansiraju nešto u orbitu moraju da imaju plan ili da to posle vrate u grobljansku orbitu ili da ga pošalju nazad da sagori u Zemljinoj atmosferi", navela je NASA.

Dalji sateliti mogu da budu poslati daleko u svemir, van zone opasnosti, sa ostatkom goriva. To je grobljanska orbita. Bliži sateliti mogu da se izbace iz orbite i, ako su mali, potpuno izgore po povratku na Zemlju. Oni koji ne izgore, padaju na Zemlju "neplaniranom" putanjom (poput kineske rakete Dugi marš 5 B ili Skajlabove svemirske stanice). Preferira se da, umesto da otpad pada po nenaseljenom tlu, bude pažljivo "sproveden" do Point Nema.

Evropska svemirska agencija objasnila je kako se to sprovođenje obavlja. Određuje se tačka kada će letelica stići u gornju atmosferu i zahvaljujući ranijim proračunima, otpad će pod oštrim uglom sleteti u tačno određenu zonu.

Ruska svemirska stanica Mir je 2001. godine stigla do kraja svog "života" u svemiru. Tovarni brod upalio je motore kako bi izvezao Mir van orbite na Zemlju. Delovi stanice su sagoreli pri ulasku u atmosferu, dok je 25 tona otpada preživelo i palo u vodeni grob Point Nema.

Od tada, Miru su se pridružili ostaci brojnih satelita, raketa pa čak i vozilo automatskog transfera koje je donosilo tovar u Međunarodnu svemirsku stanicu i koje se zvalo Žil Vern.

Svemirska letelica koja preživi svemir i vatreni prolazak kroz Zemljinu atmosferu, neće moći da preživi pritisak koji na dubini od 4 kilometara ispod nivoa mora melje sve pred sobom.

Međunarodna svemirska stanica, svemir
foto: NASA

Jednog dana u ne tako dalekoj budućnosti, Miru i Žilu Vernu i drugim satelitima će se pridružiti i Međunarodna svemirska stanica. MSS kruži oko Zemlje od 1998. godine kada su Rusija, SAD, Kanada, Japan i nekoliko evropskih zemalja pokrenule zajednički projekat. Od 2000. je dom astronautima.

Prvobitno se predviđalo da će preživeti 15 godina. Sada ima dozvolu za rad do 2024. godine. Ali, godine počinju da se primećuju.

Pre nedelju dana, portparolka NASAe Anđela Hart rekla je CNBC-u da iako NASA i dalje aktivno radi na naučnim istraživanja... MSS će u jednom trenutku morati da bude ugašena.

Ove sedmice, ruski zvaničnik Vladimir Solovljov rekao je da je većina sistema leta MSS davno prošla svoje rok trajanja i da se "nepopravljivi kvarovi" mogu očekivati.

BBC je izvestio o čitavom nizu problema, od curenja vazduha do kvarova i "strukturalnog zamora".

Svemirski arheolog Alis Gorman sa Univerziteta Flinders kaže da je dobro što je MSS potrajala ovoliko dugo. Čovečanstvo je za to vreme naučilo kako da kontrolisano "sahrani" svemirsku letelicu.

Jedini priblem je što je MSS zver sa mnogo delova. Postoji više modula gde šestoro astronauta živi, i moduli koji se koriste kao laboratorije. Tu su solarni paneli i robotske ruke na spoljnoj strani. NASA kaže da je velika kao teren za ragbi, sa kupatilima, teretanom i velikim prozorom.

"Ako budu morali da odvoje neke module od drugih, to će sasvim sigurno stvoriti neki otpad", rekao je Gorman. "Ljudi će pratiti taj proces. Ovih dana se više pažnje obraća na to šta ostavljamo po orbiti. Dok bude ulazila u atmosferu, počeće da se raspada. Razlog zašto je Point Nemo dobro mesto je taj što bi taj otpad mogao da bude dug kilometrima", rekla je Gorman.

Postojaće i strah. Šta ako se nešto neplanirano desi?

Kada je Dugi marš 5B nekontrolisao počeo da pada, strahovalo se ne samo da će možda udariti nekoga/negde, več i zbog eventualnog toksičnog goriva koje je ostalo na letelici.

Gorman kaže da bi to bio slučaj i prilikom kontrolisanog pada ali da će u trenutku kada "vrišteći proleti kroz atmosveru, svo to gorivo nestati". A ono što preživi i potone u svemirsko groblje biće bezbedni materijali poput nerđajućeg čelika, titanijuma i keramike.

Kaže i da će to biti miran kraj hektičnog putovanja sa ivice svemira u duboko plavo more.

"Poslaćemo je na dno okeana. I poput brodskih olupina, postaće habitat, koralni greben. Nov život".

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track