Najnovije vesti

POSLEDNJA PORUKA BIN LADENA MAJCI PRE UDARA 11. SEPTEMBRA: Spremao se za krvoproliće, ali je Osamu brinulo samo jedno VIDEO
Foto: Profimedia, Shutterstock

briga

POSLEDNJA PORUKA BIN LADENA MAJCI PRE UDARA 11. SEPTEMBRA: Spremao se za krvoproliće, ali je Osamu brinulo samo jedno VIDEO

Planeta

Osama bin Laden nazvao je svoju majku u Siriju 10. septembra kako bi joj rekao da se možda neće moći da se vide neko vreme jer će se dogoditi "nešto veliko" što će prekinuti njihovu komunikaciju na duže vreme.

"Nešto veliko" će se dogoditi, rekao je Osama bin Laden 10. septembra 2001. Policajci i vatrogasci bježe od ogromnog oblaka prašine izazvanog urušavanjem Kule jedan Svetskog trgovinskog centra nakon što su se teroristi srušili dva oteta aviona u tornjeve blizance, septembra. 11, 2001. u Njujorku.

Muhamed bin Laden i njegova supruga, Sirija Alia Ganem, dali su rođen od Osame ("mladi lav" na arapskom) u Rijadu 10. marta 1957. Bio je 17. od 52 dece koje je rodio stariji bin Laden, koji je godinama uzeo 11 različitih žena. Bin Ladenov otac završio je kao najbogatiji građevinski magnat Saudijske Arabije i blizak prijatelj kraljevske porodice Saud, dobio je mnoge ugovore za izgradnju osnovne infrastrukture u zemlji, a zatim i za obnovu islamskih svetilišta, prenosi Njuzvik.

Kada je imao tri godine, Osamina majka se razvela od Muhameda, a bin Ladena je podigao drugi majčin suprug u Saudijskoj Arabiji. Odrastao je i pohađao školu uglavnom u Džedi, pridruživši se Muslimanskoj braći kao mlad. Mladi Osama otišao je u Pakistan (a zatim i u Avganistan) nakon sovjetske invazije 1979. godine i tamo se povezao s brojnim islamskim radikalnim intelektualcima.

Njegov glavni posao tokom sovjetske okupacije bio je briga o avganistanskim i arapskim borcima i izbeglicama i nadgledanje mladića iz Saudijske i Zalivske države koji su došli u Avganistan da vode "džihad". U tom periodu nije bilo kontakta između CIA -e i bin Ladena, jer se on uglavnom bavio vladama Pakistana i Saudijske Arabije.

Povlačenjem Sovjeta 1989. godine, CIA je takođe povukla svu podršku svom programu tajnih akcija protiv Sovjeta i nije zadržala nikakvu značajnu imovinu u zemlji. O bin Ladenu se malo znalo osim da je bio jedan od mnogih finansijera radikalnih i terorističkih grupa. 1993. godine u okviru CIA centra za borbu protiv terorizma (CTC) osnovana je posebna jedinica pod nazivom Bin Laden Stejšn koja se fokusirala na razvoj obaveštajnih podataka o finansijeru. Do 1998. godine, kada su u avgustu napadnute dve afričke ambasade, CIA je radila sama i sa prijateljskim stranim obaveštajnim službama kako bi omela Bin Ladena, umanjila njegovu sposobnost da se uključi u terorizam i privela ga pravdi.

Zajednička istraga zaključena je nakon 11. septembra: "Između 1996. i septembra 2001., strategija za borbu protiv terorizma koju je usvojila američka vlada nije uspjela eliminirati Avganistan kao utočište i poligon za terorističku mrežu Usame bin Ladina. Niz instrumenata korišćen je za suprotstavljanje Al-Kaidi , pri čemu se primena zakona često pojavljivala kao vodeće oruđe jer se smatralo da druga sredstva nisu izvodljiva ili nisu dala rezultate. Iako su generisali brojna uspešna krivična gonjenja, napori sprovođenja zakona nisu bili adekvatni sami ciljati ili eliminisati Bin Ladinovo utočište. Sjedinjene Države su nastavile da poštuju vladavinu prava i prihvataju norme međunarodnog ponašanja, ali Bin Ladin i al-Kaida nisu priznali nikakva pravila i uspeli su u sigurnom utočištu koje je obezbedio Avganistan .... Uprkos obaveštajnim podacima o neposrednosti nivoa pretnje u proleće i leto 2001. godine, u američkoj vladi je prevladala pretpostavka da su napadi 11. septembra nisu mogli da se dogode tu. Kao rezultat toga, nije bilo dovoljno napora da se američka javnost upozori na stvarnost i težinu pretnje".

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja