Najnovije vesti

LUJ ARMSTRONG, ŠPIJUNI I HLADNI RAT: Kako je popularni džez muzičar ne znajući bio iskorišćen kao trojanski konj CIA-e u Kongu
Foto: Leemage / AFP / Profimedia

tajni arhivi

LUJ ARMSTRONG, ŠPIJUNI I HLADNI RAT: Kako je popularni džez muzičar ne znajući bio iskorišćen kao trojanski konj CIA-e u Kongu

Planeta

Popularni muzičar je slučajno bio deo tajnih hladnoratovskih manevara Amerike u Africi.

Bilo je to veče za pamćenje: Luj Armstrong je sa suprugom i diplomatom iz američke ambasade otišao na večeru u popularni restoran u tadašnjem Leopoldvilu, glavnom gradu nezavisnog Konga.

Trubač, pevač i muzičar poznat kao Sačmo bio je na višemesečnoj turneji po Africi koju je organizovao i sponzorisao Stejt department u pokušaju da poboljša imidž SAD u zemljama koje su se nedavno oslobodile svojih kolonizatora.

Ono što Sačmo nije znao je da njegov domaćin te novembarske noći 1960. nije bio politički ataše, kako se predstavio, već šef CIA u Kongu. Takođe je bio potpuno nesvestan da je njegova slava omogućila špijunu koji je časkao uz predjelo da izvuče ključne informacije koje će kasnije omogućiti neke od najkontroverznijih operacija u celom Hladnom ratu.

"Armstrong je u suštini bio trojanski konj CIA. To je zaista tužno. Bio je doveden tu da posluži u nečemu što je bilo potpuno suprotno njegovom osećaju za pravdu. Bio bi užasnut da je unao", rekla je Obzerveru Suzan Vilijams, istraživač sa Londonskog univerziteta i autorka knjige "White Malice" (Bela zloba) o CIA aktivnostima u centralnoj i zapadnoj Africi 1950ih i ranih 1960ih.

Vilijams je u arhivu UN pronašla sijaset dokumenata koji snažno ukazuju na to da su domaćin Armstrongovih, šef stanice CIA Lari Devlin i drugi obaveštajci stacionirani u Kongu iskoristili posetu muzičara da pristupe strateški važnoj i bogatoj provinciji Katanga koja se nedavno otcepila. SAD, iako naklonjene planovima lidera provincije, nisu zvanično priznale samoproglašenu vladu.

CIA je dosta toga interesovalo u Katangi, od visokih zvaničnika koje nisu mogli ni na koji drugi način da sretnu, do rudarskih aktivnosti i bogatog nalazišta uranijuma koji je tamo postojao.

Armstrongova turneja po Katangi bila je savršena prilika, pa su Devlin i drugi doleteli do glavnog grada sa muzičarem i njegovim čuvenim bendom. "Bilo im je potrebno pokriće i on im ga je dao", rekla je Vilijams.

Bilo je tu još nešto što Armstrong, koji je tri godine ranije imao sličnu turneju po Sovjetskom Savezu u znak protesta zbog rasprostranjenog rasizma u SAD, nije znao. CIA u Kongu, na čelu sa Devlinom, je pokušavala da ubije prvog demokratski izabranog premijera Konga, 35-godišnjeg Patrisa Lumumbu, iz straha da će zemlju približiti Sovjetima. Istoričari danas veruju da je nacionalistički lider želeo da njegova zemlja ostane neutralna tokom Hladnog rata.

Svega milju od mesta gde su Armstrong i Devlin večerali, harizmatičnog Lumumbu su u njegovoj rezidenciji držali zatvorenog vojnici lojalni Žozefu-Dezireu Mobutuu, mladom načelniku generalštaba koji je blisko sarađovao sa CIA i koji je nekoliko nedelja ranije izveo državni udar i došao na vlast.

Dva meseca posle Armstrongove turneje, Lumumbu su u Katangi ubili zvaničnici secesionističke provincije i policajci iz Belgije. Mobutu je kasnije postao predsednik Konga i lolajni saradnik SAD.

Devlin je kasnije tvrdio da je CIA bila odgovorna za to. Pred istražnom komisijom američkog Kongresa je izjavio da je Mobutuov puč organizovala i podržala i vodila CIA.

Ubistvo Lumumbe jedna je od najozloglašenijih epizoda Hladnog rata i izazvala je bes u celom svetu. Iako je prihvatila odgovornost za puč, CIA je uvek demantovala da je umešana. Devlin je 1975. godine u državnoj istrazi u SAD rekao da je agencija prethodnih meseci pokušavala da ubije Lumumbu ali da su prekinuli operaciju davno pre nego što je stvarno ubijen.

Vilijamsova je, pak, pronašla dokaze koji bacaju senku sumnje na pouzdanost i verodostojnost Devlinovog svedočenja. Nedavno objavljena dokumenta SAD pokazuju da je šef kancelarije CIa poslao agenta "WI/ROGUE" u Tajsvil, grad gde je Lumumba bio zatočen u nedeljama pred ubistvo, davno pošto je CIA navodno odustala od ubijanja popularnog političara.

"Ne znamo šta je WI/ROGUE radio u Tajsvilu, ali to potkopava pouzdanost Devlinovog svedočenja", kaže Vilijams.

CIA je počela da razvija mrežu agenata, pomoćnika, saradnika i klijenata u Africi ubrzo posle svog formiranja 1947. godine, koristeći iskustva iz Drugog svetskog rata. Do 1960. imala je široko razgranatu mrežu trgovaca, sindikalnih lidera, biznismena, kulturnih i obrazovanih institucija, pa čak i aviokompanija. Agencija će svoje prste umešati u neke od najznačajnijih događaja u postkolonijalnoj istoriji Crnog kontinenta.

Godine 1962. trag koji je CIA špijun dao zvaničnicima rasističkog, represivnog, aparthejd režima u Južnoj Africi doveo je do hapšenja Nelsona Mandele i njegovog 27 godina dugog zatvaranja. CIA optužuju i za vojni puč 1966. kojim je sa vlasti zbačen prvi predsednik Gane, Kvame Nkruma.

"Tragedija je u tome da se Nkruma i Lumumba i drugi afrički lideri nisu protivili SAD. Želeli su prijateljske odnose sa Amerikom ali se istovremeno nisu protivili ni Sovjetima koje je Vašington doživljavao kao neprijatelje. Stav koji je vladao bio je 'ili si sa nama ili si protiv nas'", rekla je Vilijams.

Armstrong, koji je imao 59 kada je otputovao u Kongo, bio je toliko inspirisan posedom da je komponovao mjuzikl Pravi ambasadori koji je izveo i snimio kao album u kome je izrazio neka od svojih dugoko suprotstavljenih osećanja prema akcijama američke vlade u Africi.

"Iako ja predstavljam vladu, vlada ne predstavlja neke politike koje ja podržavam", rekao je on u svom delu.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track