Najnovije vesti

EKSTREMNE VRUĆINE: Udvostručio se broj dana sa temperaturama iznad 50 stepeni! Naučnici šalju važno upozorenje VIDEO
Foto: Romolo Tavani / Panthermedia / Profimedia

klimatske promene

EKSTREMNE VRUĆINE: Udvostručio se broj dana sa temperaturama iznad 50 stepeni! Naučnici šalju važno upozorenje VIDEO

Planeta
12:13h

Broj ekstremno vrućih dana u godini kada temperature dostižu 50 stepeni Celzijusovih udvostručio se od osamdesetih godina.

Takođe, ekstremne vrućine pojavljuju se u više različitih delova sveta nego ikada, što predstavlja do sada neviđene izazove za ljudsko zdravlje i način na koji živimo, piše BBC u svojoj analizi.

Ukupan broj dana kada je temperatura bila iznad 50 stepeni Celzijusovih rastao je svake decenije od 1980. U proseku, između 1980. i 2009., godišnje je bilo oko 14 dana u kojima je temperatura prelazila 50.

Taj broj je sada porastao na 26 u periodu od 2010. i 2019. godine.

"Ovaj rast se može 100 posto pripisati sagorevanju fosilnih goriva"

U istom vremenskom intervalu, za dve nedelje u proseku povećao se i broj dana u godini kada temperature prelaze 45 stepeni Celzijusovih.

"Povećanje se može 100% pripisati sagorevanju fosilnih goriva", kaže dr Friderike Oto, pomoćna direktorka Instituta za promene životne sredine na Univerzitetu u Oksfordu.

Kako se Zemlja zagreva, tako će i ekstremne temperature postati sve češća pojava. Velike vrućine mogu biti pogubne za ljude i prirodu i uzrokovati ogromne probleme zgradama, putevima i energetskim sistemima.

Pojava temperatura od 50 stepeni Celzijusovih najčešće su na Bliskom istoku i u regiji oko Persijskog zaliva.

Naučnici poslali upozorenje: Moramo delati brzo

Nakon rekordnih temperatura u Italiji (48.8 stepeni) i u Kanadi (49.6 stepeni) ovog leta, naučnici su upozorili da će dani u godini kada temperatura raste iznad 50 početi da se pojavljuju i u ostatku sveta ako ne prekinemo sa emisijom fosilnih goriva.

"Moramo delati brzo. Što brže smanjimo emisije, svima će biti bolje", kaže dr Sihan Li, istraživač klime na Univerzitetu u Oksfordu.

"Sa kontinuiranim emisijama i nedostatkom delanja, ne samo da će ovi ekstremni toplotni događaji postati ozbiljniji i učestaliji, već će i hitni odgovor i oporavak postati izazovniji", upozorava Li.

Gde su temperature najveće, a gde rastu?

BBC-jeva analiza takođe je otkrila da su se u poslednjoj deceniji maksimalne temperature povećale za 0.5 stepeni u poređenju sa dugogodišnjim prosekom od 1980. do 2009. godine.

Međutim, ova povećanja nisu se jednako osećala u celom svetu: u istočnoj Evropi, južnoj Africi i Brazilu. Neke temperature porasle su za više od 10 stepeni, a delovi Arktika i Bliskog istoka beleže porast od više od 2 stepena.

Naučnici pozivaju na hitne mere svetskih čelnika na samitu UN u Glazgovu u novembru, gde će se od vlada tražiti da se obavežu na novo smanjenje emisija kako bi se ograničilo globalno povećanje temperature.

Ljudima prete zdravstveni rizici, očekuje se sve više problema sa toplotnim stresom

Čak i ispod 50 stepeni, visoke temperature i vlaga mogu stvoriti ozbiljne zdravstvene rizike.

0629810441, vrućina
foto: Amer Ghazzal / Shutterstock Editorial / Profimedia

Čak 1.2 milijarde ljudi širom sveta moglo bi da se suoči sa toplotnim stresom do 2100. godine ako se nastave trenutni nivoi globalnog otopljenja, prema studiji sa Univerziteta Rutgers u SAD objavljenoj prošle godine. To je najmanje četiri puta više od onih koji su danas pogođeni ovim problemom.

Ljudi se takođe suočavaju sa teškim izborima jer se krajolik oko njih menja zbog ekstremnih vrućina koje čine suše i požare verovatnijima.

Iako drugi faktori mogu pridoneti, klimatske promene takođe su važna pokretačka snaga u desertifikaciji životne sredine.

Kurir.rs/BBC

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja