Studentsku pobunu, pokrenutu zbog njenih univerzitetskih reformi pre 15 godina, Valeri Pekres je ugušila mešavinom smisla za kompromis i reformističkog zanosa koji će je, nada se, sada pretvoriti u prvu francusku predsednicu.
Ankete pokazuju da bi kandidatkinja konzervativne stranke Republikanci, mogla da pobedi aktuelnog predsednika Emanuela Makrona na izborima u aprilu. Ako joj to pođe za rukom, postaće prva žena na čelu Francuske.
U svojoj kancelariji ukrašenoj filmskim plakatima, Pekres (54) je navela niz nevolja s kojima je suočena Francuska, otkrivši tako svoj socijalni i fiskalni konzervativizam. Neki od tih problema su, prema njenom mišljenju, slaba kontrola nacionalnih granica, nasilna gradska geta i sve veći dug.
"Moramo ponovno uvesti red, i na našim ulicama i u našem nacionalnom budžetu", rekla je ona u intervjuu Rojtersu.
Dve trećine Merkel, jedna trećina Tačer
Ministarka visokog obrazovanja i potom budžeta za vreme predsednika Nikole Sakrozija, Pekres je prošle sedmice rekla da će raščistiti nemirne gradske četvrti u kojima je država izgubila autoritet i u kojima prevladava bezakonje.
Kritikujući Makrona za rasipanje tokom pandemije, Pekres obećava da će reformisati velikodušni francuski penzioni sistem i srezati potrošnju za plate u javnom sektoru, što Makronu, tvrdi, nije uspelo.
Svoj stil opisuje kao "dve trećine Merkel i jednu trećinu Tačer".
"Ja sam žena koja se konsultuje, donosi odluke i djeluje", rekla je ona.
Pekres je kao dokaz da svoja obećanja ispunjava navela ukidanje stotina radnih mesta u svojoj glavnoj kancelariji kako bi se oslobodilo prostora za više profesora u srednjim školama, smanjenje potrošnje i veća ulaganja. Godine 2020. osvojila je drugi mandat na čelu šire pariske regije.
Protivnici koji su je prozvali Plavušom za to su platili, rekla je.
Na pitanje da li je Francuska spremna za predsednicu odgovorila je: "Glasači na desnici pokazali su da jesu, a oni su možda najmanje skloni da imaju poverenja u ženu".
NE PROPUSTITE
Nepopustljiva
Njena stranka, koje vuče korene od Šarla de Gola, dominirala je francuskom politikom veći deo posleratnog razdoblja. Ali nakon što je Makron 2017. promenio političku scenu, stranka teško uspeva da pomiri svoj desni centar i tvrdokorne konzervativce.
Prelazak istaknutog konzervativnog poslanika u kampanju krajnje desnog Erika Zemura u nedelju ilustruje izazov sa kojim ona mora da se nosi u zavađenoj stranci.
Najopasniji Makronov protivnik
Ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da je u tesnoj trci sa Marin Le Pen, čelnicom tradicionalne krajnje desnice, za mesto u drugom krugu predsedničkih izbora. Zemur im je za petama. Uspe li se probiti, ona bi bila najopasniji Makronov protivnik, pokazuju ankete.
Rođena u imućnom pariskom predgrađu i obrazovana na ENA-i, elitnoj državnoj školi za političare i javnu upravu, Pekrese je umereni glas u konzervativnoj stranci koja je skrenula udesno na tragu krajnje desnice koja podstiče protivimigrantsko raspoloženje i želju kod mnogih birača da se odlučnije štiti zakon i red.
Pekres je počela odlučnije da govori o imigraciji i identitetu u nastojanju da neutralizuje prijetnju u vidu Le Pen i Zemura, čija su obećanja da će "spasiti" Francusku od islama polarizovala zemlju.
Rekla je da će ukinuti automatsko pravo na francusko državljanstvo za ljude rođene u Francuskoj i uvesti strože sudske presude u mestima u kojima je policija izgubila kontrolu.
"U javnom prostoru zakon je ispred vere"
Na stolu u njenoj kancelariji nalazi se fotografija Samjuela Patijja, učitelja kome je tinejdžer rođen u Čečeniji odrubio glavu u predgrađu Pariza 2020. jer je, navodno, upotrebio karikature proroka Muhameda u svom predavanju o slobodi govora.
Pekres je rekla da će portret poneti sa sobom u Jelisejsku palatu, ako pobedina izborima.
"Moramo biti nepopustljivi kad je reč o poštovanju naših vrednosti", rekla je. "U javnom prostoru zakon je ispred vere. Svi imaju jednaka prava i dužnosti."
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
