Kako raste pretnja ruskom invazijom na Ukrajinu, čelnik evropske države sa najdužim i najdubljim iskustvom saradnje sa Vladimirom Putinom, uputio je savet francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i ostalim svetskim vođama koji pokušavaju sa shvate svog problematičnom istočnog suseda, piše Njujork tajms.
"Šta mislite o ovome ili onome - stalno me pitaju. I ja pokušavam da im odgovorim", rekao je predsednik Finske Sauli Ninisto. "Oni su svesni da ja dobro poznajem Putina. A s obzirom da i on dobro poznaje mene, ponekad mi kaže: 'Zašto svojim zapadnim prijateljima ne kažeš ovo ili ono."
Ninisto (73) kaže kako on nije tek neko ko prenosi poruke između Istoka i Zapada, već i prevodilac i tumač koji obema stranama objašnjava šta misli ona druga, prenosi Jutarnji pisanje NYT.
Odlazak Angele Merkel, koja je kao nemačka kancelarka godinama predvodila evropske pregovore s Putinom, učinio je Ninistovu ulogu važnijom, pogotovo sada kad su ratni bubnjevi sve glasniji.
NE PROPUSTITE
Sve je drugačije
Ali Ninisto nije optimističan. Pre i nakon njegovog poslednjeg dugog razgovora sa Putinom prošlog meseca, primetio je promenu kod Rusa.
"Njegov stav, odluke i odlučnost - sve je to drugačije", rekao je Ninisto i dodao da smatra da Putin oseća kako mora da iskoristi sadašnji trenutak.
Kaže da je teško zamisliti da će se stvari vratiti na staro.
Suprotstavljenje strane odbile su sporazum iz Minska na kojem Rusi insistiraju. Preostale opcije su dalji pritisak Rusije na Evropu i nagovaranje SAD-a da udovolji zahtevima u nekoj doglednoj budućnosti ili, kaže Ninisto, rat.
Takav jednostavan govor učinio je Ninista u petoj godini njegovog drugog šestogodišnjeg mandata, veoma popularnim u Finskoj. Neki ga porede sa Urhom Kekonenom, koji je na vlast došao 1956. i vladao Finskom narednih 25 godina tokom tzv. "finlandizacije" za vreme Hladnog rata.
"Volimo ga", kaže Juha Erikson koji prodaje kožu sobova, konzervirano medveđe meso i sendviče s dimljenim lososom na pijaci uz zaliv. "Moja generacija je imala Kekonena i on je bio otac zemlje. I Ninisto je sličan. Šteta što mora uskoro da napusti dužnost".
Podrška Ninistu iznosi neverojatnih 90 posto, ali on umanjuje svoju popularnost i odbacuje tvrdnje da je neka vrsta "šaptača Putinu".
"Preterano je reći da ja na neki način znam nešto više o Putinu ili njegovom načinu razmišljanja", kaže.
Oprezan je da ne uznemiri odnos koji je više od deset godina brižno gradio, uključujući brojne sastanke, nebrojene telefonske razgovore ili partije hokeja na ledu, piše NYT. Na pitanje ko bolje igra, diplomatski odgovara: "Hokej igram čitav svoj život."
No naglasio je neke konkretne prednosti. Nakon što je dobio podršku Angele Merkel, rekao je da je 2020. pitao Putina bi li pustio Alekseja Navaljnog, vođu opozicije u Rusiji koji je optužio Putina da je pokušao da ga otruje, na lečenje u Nemačku. Kancelarija Navaljnog kasnije mu se zahvalila na tome.
Stručnjak za pronalaženje ravnoteže
"On je prava osoba koju treba zvati kad želite da shvatite šta se događa u severoistočnom kutku Evrope i narolito ako želite da razumete razmišljanje predsednika Putina', kaže Aleksander Stub, bivši premijer i ministar spoljnih poslova koji je pratio Ninista prilikom susreta sa Putinom.
"On je glavni mozak kad je u pitanju odmeravanje političkih snaga i stručnjak je za pronalaženje ravnoteže", dodao je.
To što je Stub tako oprezan kad govori o predsedniku, puno govori o velikoj Ninistovoj popularnosti i političkoj dominaciji u Finskoj, iako su svi svesni tenzija između dvojice političara.
Ninisto svoju moć da izvlači iz ključnih sastanaka o nacionalnoj bezbednosti i iz Ustava, u kojem stoji da spoljnu politiku "kreira predsednik republike u saradnji s vladom".
"Predsednik je taj koji vodi u saradnji", objašnjava Niinisto dajući jasno do znanja ko je prvi, navodi američki list.
Finski zvaničnici kažu da Ninisto privatno nije tako skroman, i da je poznat po svom dugom političkom pamćenju i osobenom stilu. "Ponekad me kritikuju da se sećam previše stvari iz svoje prošlosti ministra finansija", kaže uz smeh.
Unutrašnja politika je teren premera, trenutno tu dužnost obavlja Sana Marin, 36-godišnja poslovna žena i borac protiv klimatskih promena koja je u januaru izazvala Ninistov gnev kad je novinarima rekla da je "malo verovatno" da će Finska postati članica NATO za vreme njenog mandata.
"Nije nastala veća šteta", rekao je tada Niinisto, vidno se suzdržavajući. Na pitanje da li je njen komentar bio konstruktivan, rekao je: "Ponoviću: Nije nastala šteta".
Opcija priključenja NATO-u u Finskoj je važna kao strateško oruđe za rešavanje pitanja s Putinom.
U zemlji koja obiluje izrekama o nepopravljivoj naravi Rusa ("Rus je Rus čak i ako ga ispečeš s puterom"), Ninisto se prisetio jedne izreke o ruskim vojnicima koja kaže: "Kozak uzima sve što nije pričvršćeno".
Uprkos tome što je Putin jednom rekao da će prijateljski finski susedi postati "neprijateljski vojnici" ako se zemlja priključi NATO, Ninisto, koji se često hvali moćnom finskom artiljerijom, često ističe kako Finska ima pravo da se pridruži NATO savezu. "To sam vrlo jasno rekao i Putinu", rekao je on.
Takođe je razgovarao i sa drugim vođama za koje smatra da su pretnja demokratiji. Tokom zajedničke pres konferencije u Beloj kući 2019. godine, pogledao je tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i rekao: "Imate sjajnu demokratiju. Samo tako nastavite".
"On ne poštuje institucije", rekao je Ninisto o Trampu, misleći pritom i na Evropsku uniju i na NATO. Osim toga, Finac napad na Kapitol smatra vrlo zabrinjavajućim znakom kada je u pitanju američka demokratija.
No kad je o Putinu reč, Ninisto je Trampu pokušao da da neke smernice pre sastanka 2018. u Helsinkiju. Pre javnog nastupa koji se naširoko smatrao pravom katastrofom za Trampa, Ninisto mu je rekao da Putin !poštuje onoga ko uzvraća udarac".
I predsedniku Džou Bajdenu rekao je nešto slično uoči telefonskog razgovora dvojice predsednika o Ukrajini prošlog meseca.
Sličnost sa Bajdenom
Osim poteškoća koje imaju s Putinom, Ninisto i Biden dele i tragičnu prošlost. I Ninistu je supruga poginula u saobraćajnoj nesreći 1995. ostavivši ga samog sa dvojicom sinova.
"Znam šta mu se dogodilo", kaže tiho Ninisto dodajući da će možda porazgovarati o tome s Bajdenom, koji je takođe kao mladi političar u saobraćajki izgubio ženu i kćer i ostao sam sa dvojicom sinova. "Možda ću imati priliku da sednem sa njim i malo duže porazgovaram".
Ninistu je bilo potrebno vreme da se oporavi. 2009. je postao predsednik parlamenta i oženio se tada 31-godišnjom portparilkom Nacionalne koalicijske stranke i pesnikinjom Jeni Elinom Haukio. Zajedno su dobili još jednog sina, a njihovi psi su postali prave nacionalne maskote.
Pre nego je upoznao sadašnju suprugu, bio je veren s Tanjom Karpelom, bivšom Mis Finske koja je bila i poslanica opozicione stranke u parlamentu. Prekinuli su 2004. godine, a Karpela se sada bavi treniranjem pasa koji traže sibirske leteće veverice.
Njihov raskid dogodio se u isto vreme kad je Tajland pogodio razorni cunami i umalo odneo i njega i njegove sinove sa kojima je tamo bio na godišnjem odmoru. Ninisto je preživeo držeći se za banderu skoro sat vremena.
Sećanje na taj traumatični događaj još uvek mori finskog predsednika koji je toga dana izgubio stotine zemljaka. "Bili su to ljudi s kojima smo zajedno sedeli i doručkovali", rekao je.
No to je bila prirodna katastrofa. Sada se nada da će njegov odnos sa Putinom, i sitni koraci koje preduzima, pomoći njegovim partnerima da se izbegne ljudska katastrofa u Ukrajini.
"Ovo su opasna vremena", kaže Ninisto.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
