Ogromno curenje informacija iz jedne od najvećih svetskih privatnih banaka, Credit Suisse (Kredi Svis), razotkrilo je skriveno bogatstvo klijenata umešanih u mučenje, trgovinu drogom, pranje novca, korupciju i druga teška krivična dela.
Brojni svetski mediji mesecima su "kopali" kako bi došli do detalja o računima povezanim sa 30.000 klijenata CS banke širom sveta koji su otkrili da su oni imali račune sa više od 100 milijardi švajcarskih franaka u jednoj od najpoznatijih švajcarskih finansijskih institucija.
Curenje informacija - do koga je došlo zahvaljujući zviždaču koji je želeo da razotkrije, kako kaže, "nemoralne zakone o tajnosti" (tvrdi da je izgovor o zaštiti finansijske privatnosti samo smokvin list koji pokriva sramotnu ulogu švajcarskih banaka kao učesnika u utaji poreza) - pokazalo je široko rasprostranjene propuste SC, uprkos ponovljenim obećanjima tokom decenija da će ukloniti sumnjive klijente i nezakonita sredstva.
Neki od razotkrivenih računa su privatni, a neki su korporativni. U proseku se na njima nalazilo oko 7,5 miliona švajcarskih franaka. Neki su otvoreni još tokom 1940ih godina, ali više od dve trećine nakon 2000. godine. Deo je i dalje u funkciji.
Pa tako se saznalo da su među klijentima CS su trgovac ljudima sa Filipina, šef berze u Hongkongu zatvoren zbog mita, milijarder koji je naručio ubistvo svoje devojke - libanske pop zvezde i rukovodioci koji su opljačkali državnu naftnu kompaniju Venecuele, kao i korumpirani političari od Egipta do Ukrajine.
Sa jednog računa u vlasništvu Vatikana potrošeno je 350 miliona evra u navodno lažno ulaganje u imovinu u Londonu koja je u središtu tekućeg krivičnog suđenja nekolicini optuženih, uključujući kardinala, piše Gardijan koji je jedan u nizu medija koji su mesecima radili na ovoj istrazi.
Credit Suisse je u saopštenju naveo da "kako snažno odbacuje optužbe o navodnoj poslovnoj praksi banke".
Tvrde da su navodi o kojima su mediji (uključujući Njujork tajms, Mond, Sudojče cajtung) pisali bazirani na "selektivnim informacijama koje su izvučene iz konteksta i tako rezultirali tendencioznim interpretacijama poslovanja banke".
Takođe, kažu da se optužbe većinom odnose na "istorijske slučajeve" i da neke datiraju "iz vremena kada su zakoni, prakse i očekivanja od finansijskih institucija bila znatno drugačija od onih danas".
Trenutak objave ovih podataka dolazi u izuzetno loše vreme za Credit Suisse. Banka se već bori sa štetom nastalom zbog nekoliko nedavnih skandala. Na udaru je zbog kršenja kovid pravila, novčano je kažnjena zbog uloge u skandalu oko kredita u Mozambiku, a ovog meseca je ušla u istoriju kao prva švajcarska banka koja se suočava sa krivičnim optužbama - da je pomogla bugarskoj mafiji da opere novac "zarađen" prodajom kokaina.
Osim same banke, u problemima bi mogla da se nađe i sama Švajcarska kao država poznata po jednim od najtajnovitijih bankarskih zakona.
Novinari Gardijana i drugih svetskih medija iskopali su interesantne podatke o klijentima Credit Suiss banke.
Jedan od klijenata banke bio je Ronald Li Fuk-šiu, šef berze u Hongkongu koji je pao na dno 1990. godine kada se saznalo da je primao mito u zamenu za upis firmi na berzu.
Pominje se i švedski kompjuterski tehničar Stefan Sederholm koji je dobio doživotnu kaznu zatvora zbog trgovine ljudima na Filipinima.
Tu je i Helen Rivil, advokatica koja je 1992. godine osuđena jer je pomagala u pranju novca za ozloglašenog Ferdinanda Markosa, nekadašnjeg predsednika Filipina i jednog od najzloglasnijih klijenata ove banke.
Na listi su i nekadašnji premijer Ukrajine Pavlo Lazarenko, optužen za korupciju, ali i saradnici i sinovi nekadašnjeg egipatskog lidera Hosnija Mubaraka - njegovi sinovi Ala i Gamal, tajkun Husein Salem i Hišam Talat Mustafa, milijarder i član Mubarakove stranke. On je 2009. godine osuđen da je naručio ubistvo bivše, libanske pop pevaćice Tamim, ali je njegov račun u Credit Suisseu zatvoren je tek 2014. godine.
Među klijentima su i Mubarakov špijunski car Omar Sulejman, optužen za kršenje ljudskih prava i mučenje, ali i nekadašnji alžirski ministar obrane koji je učestvovao u puču pa u građanskom ratu i, kao deo hunte, bio optužen za nestanke ljudi, masovna pritvaranja, mučenja i egzekucije pritvorenika.
Tu su i brojni biznismeni, političari, zvaničnici iz Veneczele koji su bili povezani sa muljanjima sa državnom kompanijom Petroleos de Venecuela (PDVSA).
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
