Time Rusija pokazuje signal da može i želi da plaća svoje dugove u inostranstvu i to u stranim valutama, piše Index.hr.
Dospeće ovih evroobveznica je 2023. i 2043. godine, što znači da tih godina Rusija mora da vrati celokupni dug na koji glasi obveznica, a do tada plaća kuponske isplate.
Kuponske isplate su kao kamate te izdavalac obveznice mora na godišnjoj ili polugodišnjoj bazi da isplaćuje vlasniku obveznice određeni postotak nominalne vrednosti, sve do dana dospeća obveznice, kada izdavatelj obveznice (u ovom slučaju Rusija) mora onome ko je kupio obveznicu da vrati puni iznos vrednosti obveznice.
Ovim evroobveznicama se trgovalo po 20 centi za dolar ili niže i među prvima su koje su imale zakazane isplate nakon što su Rusiju pogodile sankcije povezane s njezinom invazijom na Ukrajinu. Ograničenja su značila da nije bilo jasno hoće li i želi li Rusija da izvrši plaćanja po dugu.
Rusija pokazuje volju da plaća dugove u dolarima i evrima
"Ove sedmice, u srijedu, treba da otplatimo još jedan kupon evroobveznica", rekao je ministar finansija Anton Siluanov za državnu TV u ponedeljak, prenosi Rojters.
"Danas, u ponedeljak, pripremili smo platni dokument u stranoj valuti i daćemo nalog stranim bankama da izvrše ovu uplatu. Pazićemo na ovaj platni dokument i pratiti kako će banke izvršavati naše (platne) naloge", jasno je dao do znanja ruski ministar.
Dosadašnji dug koji Rusija nije vratila bio je na obveznicu u domaćoj valuti rublji. Novac za plaćanje spomenutih evroobveznica je bio spreman, ali je Centralna banka Rusije ranije zabranila plaćanja u inostranstvo, osim uz odobrenje. Očito je dato odobrenje za ovo plaćanje, verovatno od Putina.
Naime, prošle sedmice je Putin doneo dekret prema kojem se dopušta plaćanje dugova denominiranih u stranim valutama u ruskim rubljama, čime je dug na osnovu dotičnih evroobveznica trebalo da bude plaćen u domaćoj valuti. Iako postoje obveznice za koje je takav način plaćanja dopušten, to nije bio slučaj sa spomenutima. Stoga bi takva situacija predstavljala potpuni bankrot Rusije.
Da se radi o zaokretu u državnoj politici pokazuje ranija izjava ministra financija Siluanova: "Otplatićemo svoje spoljne obaveze u rubljama, ali ćemo izvršiti konverziju kada naše zlatne i devizne rezerve budu odmrznute... U poslednje dve nedelje države Zapada praktički su pokrenule finansijski i privredni rat protiv Rusije. Zapad je prekršio svoje finansijske obaveze prema Rusiji, zamrznuo je naše zlatne i devizne rezerve, nastojao zaustaviti našu spoljnu trgovinu, naš izvoz, svim mogućim sredstvima, pritom šteteći globalnoj trgovini."
Kreditni rejting Rusije duboko u "smeću", potpuni bankrot sve izgledniji
Kreditne rejting agencije Fitch i Moody's oštro su smanjile kreditni rejting Rusije. Fič je prvo snizio rejting Rusije s BBB+ na B-, a zatim na C-. Time je investicijski rejting Rusije ušao duboko u status "smeća". Mudiz je kreditni rejting najprije spustio s Baa3 na B3, da bi ga potom srušio na Ca. S&P ga je s BB-plus srušio na CCC-minus.
Agencije koriste različite oznake, ali sve one predstavljaju duboki status "smeća", tj. veliki rizik nevraćanja duga. Trenutno se Rusija nalazi u rangu zemalja poput Etiopije, Konga, Šri Lanke, Malija i Argentine.
Postojale su naznake i ranije da će Rusija ipak poštovati obaveze po svojim dugovima. Iako se očekivalo da će ruske državne kompanije prestati da vraćaju svoj dug pre same države, to se nije dogodilo. Ruska energetska kompanija Gasprom je 7. marta 2022. izvršila svoje obaveze po dospeću obveznice od 1,3 milijarde dolara.
Dana 9. marta 2022. dug od 2 milijarde dolara po dospijeću obveznice vratila je i naftna kompanija Rosneft. Isplate su izvršene u dolarima, iako su nastupile nekoliko dana nakon Putinove izjave da će se dugovi u stranim valutama vraćati u rubljama.
Rusija ima 15 međunarodnih obveznica nominalne vridnosti od oko 40 milijardi dolara. Oko polovnu drže strani ulagači. Dana 4. aprila 2022. Rusiji dolazi na naplatu dospeće obveznice od 2 milijarde dolara. To je dospeće obveznice, tj. glavni dug, a ne kao do sada samo kuponska isplata. Dan nakon toga na naplatu stiže obveznica državnoj kompaniji Ruske železnice na 624,6 miliona dolara.
Početkom marta tržište je procenjivalo verovatnoću potpunog bankrota Rusije od 56 posto, što se za nekoliko dana popelo na 69 posto, a trenutno iznosi 80 posto. Investicijska banka Morgan Stenli prognozira da je bankrot jako izvestan do 15. aprila 2022.
Poslednji veliki ruski neizmireni dug bio je pre više od jednog veka, kada boljševici nisu hteli da priznaju carski dug nakon revolucije 1917. godine. Čak i u vreme velike finansijske krize u Rusiji 1998. vraćanje stranog duga nije prestalo, za razliku od domaćeg.
Finansijski haos
Da Rusija i ne plati dug po kuponskim isplatama na evroobveznice u sredu, imala bi 30 dana odlaganja. Bankroti cele države su dug proces i uz odgode moguća su reprogramiranja duga pa čak i otpis dela duga.
Od invazije na Ukrajinu vrednost ruske nacionalne valute je pala na više od 100 rublji za jedan dolar. Centralnoj banci Rusije je zamrznuto pola međunarodnih rezervi, čime joj je znatno otežano intervenisanje za očuvanje kursa rublje.
Centralna banka Rusije je 2. 3. 2022. objavila da manjak likvidnosti bankarskog sektora iznosi 68 milijardi dolara, tj. 6.9 biliona rubalja. Pokrenut je program repoaukcija kojim Centralna banka Rusije pokušava da sačuva likvidnost bankarskog sektora, ali trenutno gubi tu bitku.
Berza je već drugu nedelju zatvorena, a deonice ruskih kompanija na svetskim berzama su postale bezvredne i njima se više ne trguje. Samo na Londonskoj berzi je izbrisano 570 milijardi vrednosti firmi poput Gasproma, Sberbanka i Rosnefta. Vlasnici trećina deonica u Rusiji su stranci.
I pre invazije Ukrajine je inflacija iznosila preko 9 posto te će brzo narasti usred finansijskog haosa. Najavljena je nacionalizacija pogona i prostora stranih kompanija koje su zaustavile svoje poslovanje u Rusiji.
Rusija je praktički već u bankrotu jer je propustila da plati dug po kuponskoj isplati već ranije, ali je bio u rubljama. No izgleda da Rusija svim silama ipak pokušava da poštuje svoje obaveze prema međunarodnim investitorima, jer bi u suprotnom u budućnosti plaćala visoku cenu svog duga. Iako je relativno nisko zadužena, već je pre Ukrajine daleko skuplje plaćala dug od SAD i zemalja EU.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
