Iako ukrajinske snage pružaju snažan otpor u drugim delovima zemlje - a Kijev je bio snažno utvrđen u iščekivanju ruskog napada velikih razmera - analitičari strahuju da bi grad mogao da se suoči sa istim razmerama razaranja, kao što je bio slučaj sa Groznim u Čečeniji i Alepom u Siriji.
Od početka ruske invazije 24. februara došlo je do sporadičnog granatiranja delova Kijeva, ali su se napadi intenzivirali u poslednjih nekoliko dana sa vazdušnim napadima na nekoliko stambenih zgrada u kojima je su ljudi poginuli.
Udari su usledili nakon izveštaja da se pomno posmatrana kolona vojnih vozila sada pregrupisala i razišla na različite lokacije severno od prestonice.
"Teško je reći da li je ovo [granatiranje] samo još jedna sporadična epizoda ili najavljuje početak potpunog napada na grad na način u stilu Groznog i dve čečenske kampanje ili Alepa", rekao je za CNBC Kristofer Granvil, generalni direktor TS Lombard. "Kao i ostatak sveta. Molim se da se to ne dogodi, ali se bojim da bi moglo“, rekao je on.
Rusija je saopštila da ne gađa civile uprkos tvrdnjama Zapada da dokazi govore suprotno. Kao primer se navodi bombardovanje dečije bolnice i porodilišta u južnom lučkom gradu Marijupolju za koje mnogi posmatrači kažu da je ratni zločin.
Rusija je negirala da je u napadu ciljala civile već da su gađali ukrajinske "ultraradikale" koji su navodno zauzeli bolnicu.
NE PROPUSTITE
Od Groznog do Alepa
Poređenje bitke koja se očekuje između ruskih i ukrajinskih snaga u Kijevu sa onom koja se dogodila u Alepu i Groznom je zapanjujuće upozorenje sa čime bi grad i njegovi stanovnici uskoro mogli da se suoče, navodi CNBC.
Bitka za Alep 2016. godine, u kojoj su snage sirijskog predsednika Bašara Asada — uz pomoć i podršku Rusije — zauzele delove grada koje su držali pobunjenici nakon jednomesečne kampanje vazdušnog bombardovanja, rezultirala je stotinama mrtvih civila i gradom u ruševinama. Bitka je viđena je kao prekretnica u građanskom ratu i cementiranje Asadovog režima.
Posle višestrukih napada, bombardovanja i devastiranja, ruske snage su 1990ih glavni grad Čečenije učinile "najrazrušenijim gradom na Zemlji", prema oceni Ujedinjenih nacija.
Kada se 1996. završio Prvi čečenski rat (koji je Rusija započela 1994. godine da bi potisnula čečenski separatistički pokret za nezavisnost), vladao je nemirni i krhki mir sve dok Rusija nije ponovo napala Čečeniju 1999. godine nakon čečenske invazije na susedni Dagestan i niza bombaški napadi na stambene blokove u Rusiji. Za njih su optuženi čečenski pobunjenici ali su mnogi na Zapadu verovali da je tu reč o operaciji "lažne zastave“, koju su organizovale ruske bezbednosne službe kako bi pružile izgovor za ponovnu invaziju na Čečeniju.
Putin je tom prilikom poručio da vojska neće prestati da bombarduje Grozni dok ruske trupe "ne ispune svoj zadatak do kraja“. Brutalnost ruskog napada značila je da je kraj brzo stigao. Ruske snage preuzele kontrolu u februaru 2000. i uspostavile direktnu vlast nad Čečenijom tri meseca kasnije.
Do kraja rata Grozni je bio uglavnom ruševina i hiljade civila je poginulo; neke procene govore da je broj civilnih žrtava u oba čečenska rata čak 300.000 ljudi. Putin je ubrzo nakon rata postao predsednik Rusije, a njegova popularnost kod kuće je porasla.
Usledile su godine pobune u Čečeniji, ali je poslednjih godina zemlja čvrsto dovedena u orbitu Rusije. Čečenski lider Ramzan Kadirov je Putinov saveznik koji sebe naziva predsednikovim "pešakom“. Čečenske paravojne formacije se bore u Ukrajini na strani Rusije, a Kadirov tvrdi da je posetio svoje trupe na periferiji Kijeva prošlog vikenda.
Sirijska vojska je takođe počela da regrutuje trupe iz sopstvenih redova da se bore zajedno sa ruskim snagama u Ukrajini, a prijavljeno je 40.000 vojnika.
Urbano ratovanje
Sudbina i potencijalni pad Kijeva u ovom ratu je izvor straha za vladu Volodimira Zelenskog. Iako je oko 3,3 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju, mnogi su ostali da se bore i Kijev je, prema rečima gradonačelnika Vitalija Klička, pretvore u "tvrđavu".
"Mrzim da koristim ovaj izraz... ali mislim da je 'Grozni-fikacija' Kijeva počela. I to je nešto što sam mislio da je nezamislivo“, rekao je Maks Hes, saradnik na Institutu za spoljnu politiku, za CNBC.
Kao u Alepu ili Groznom, Kijev će verovatno videti slične scene krvavih, urbanih borbi ako i kada Rusija pokuša da izvrši invaziju na grad, primetio je Hes koji veruje da Putin oseća da mora da pobedi "jer bi gubitak bio katastrofalan za režim u zemlji".
On je upozorio da bi svaka bitka za Kijev mogla biti duga i dugotrajna i vođena od ulice do ulice, uz opasnost da, kao u Groznom, Rusija donese potpuno uništenje prestonici.
"Grozni nikada nije bio pacifikovan sve dok nisu sravnili ceo grad sa zemljom. Čečenski borci su bukvalno vodili rat sa srušenih krovova i iz kanalizacije“, rekao je Hes, dodajući da će na sličan način rat u Kijevu morati "da se vodi sa ulica, ali izgleda da je ukrajinski narod prilično voljan da to učini“.
Posmatrači i analitičari strahuju da bi Putin, kako se rat bude odugovlačio, mogao da pribegne ekstremnijim merama.
"Već je bolno jasno da Putin neće moći da ostvari svoj politički cilj da primora Ukrajince da predaju svoj suverenitet i prihvate novu eru ruske dominacije. Umesto toga, on sada ima samo dve verodostojne opcije“, rekao je Dag Klajn, pomoćnik direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta. "Ili dalje da eskalira rat sve brutalnijom kampanjom da fizički iskoreni bilo koju ukrajinsku opoziciju, ili da prepozna realnost svoje nevolje i pokuša da okonča pokolj“, rekao je on.
Kontinuirana opsada Mariupolja pokazuje da su ruske snage spremne da opkole i unište ukrajinske gradove ako to žele, navode analitičari.
Majk Kofman, stručnjak za rusku vojsku u američkom Centru za pomorske analize, zabrinut je da bi se ruski napad na Ukrajinu mogao pretvoriti u "manju ili slabiju verziju Groznog".
"Sumnjam da će pokušavati da sravne gradove kao u Čečeniji, ali bi svejedno bi moglo da bude velikog razaranja ako pokušaju da osvajaju gradove", rekao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ranije ove sedmice da bi ruske snage mogle da preuzmu potpunu kontrolu nad glavnim ukrajinskim gradovima, odbacivši optužbe da će stradati civili komentarom da su i same SAD pokazale zanemarivanje ljudskih života NATO bombardovanjem Jugoslavije, njenim ratovima na Bliskom istoku i invazijom na Avganistan, preneo je Tass.
Šta je urbano ratovanje?
Urbano ratovanje je relativno moderan fenomen koji je Lens Dejvis, stručnjak za odbranu britanske Kraljevske vojne akademije Sendherst, opisao kao “noćnu moru za vojne snage, zapovednike i političke čelnike”. To su borbe koje se odvijaju u urbanim područjima kakva su naseljena mesta i gradovi, a od sukoba na otvorenom se razlikuje i na operativnom i na taktičkom nivou.
Dok su se u istoriji borbe odvijale na otvorenom, a gradovi pod opsadom se predavali zbog gladi, u Drugom svetskom ratu je došlo do čestih borbi u gradovima. A “majka takvih bitaka”, kako piše Al Džazira, bila je borba između sovjetskih i nacističkih snaga za Staljingrad (danas Volgograd) 1942. i 1943, u kojoj je prema procenama poginulo oko dva miliona ljudi.
Urbano ratovanje negira prednosti koje jedna strana može da ima nad drugom u oružju i opremi i smatra se najtežom vrstom ratovanja. Dejvis je istakao da su terenske operacije u neprijateljskim gradovima “zloglasno teške”.
"Verovatnoća da zaglavite u brutalnim borbama od kuće do kuće je gotovo zagarantovana, a napad na Kijev zahtevao bi veliku predanost resursima i ljudstvu i, što je još važnije, ruske snage ušle bi u bliski kontakt sa pravno zaštićenim civilnim stanovništvom i kritičnom infrastrukturom", naveo je Dejvis.
Obično je pravilo urbanog ratovanja da je potrebno bar pet napadača na jednog branioca, kako je CNN-u rekao bivši general Dejvid Petreus koji je komandovao američkim snagama u Iraku i Avganistanu.
"U ovom slučaju, možda će trebati i više napadača jer Ukrajinci rade složno da spreče Ruse da zauzmu urbana područja kao što je američka vojska 'očistila' i potom držala gradove tokom rata u Iraku poput Ramadija, Faludže, delova Bagdada i drugih gradova", naveo je on.
Može li Rusija to da iznese?
Međutim, kako piše Al Džazira, nagađa se da li Rusija uopšte ima resurse koji su potrebni za zauzimanje i držanje urbanih područja u Ukrajini, kao i da li su Moskva i Putin spremni da prihvate rast broja žrtava.
Izvor Frans presa iz francuske vojske rekao je da napadačke snage moraju da nadmaše odbranu sa deset spram jedan, jer odbrani ide u prednost poznavanje terena. Odbrambene snage takođe mogu imati koristi od visokih zgrada, zahvaljujući kojima neprijateljski tenkovi i druga oklopna vozila postaju ranjivi na napade odozgo.
"Bilo bi samoubistvo poslati tenkove u urbana područja. Ne mogu ni da manevrišu ni da se kreću… Za osvajanje gradova treba vam profesionalna, veoma motivisana pešadija", istakao je Aleksander Grinberg iz izraelske analitičarske kuće JISS.
Al Džazira podseća da je 2016-2017. iračkoj vojsci bilo potrebno osam meseci da izbaci nekoliko hiljada pripadnika Islamske države u Mosulu nakon što su preuzeli kontrolu nad gradom.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
