Pećina Lazaret je arheološki rudnik zlata za proučavanje drevnih ljudi. Smeštena u predgrađu južnog francuskog grada Nice, iskopavanja u pećini su otkrila izgradnju ljudskih skloništa u periodu paleolita - koji se proteže od pre oko tri miliona godina do pre 300.000 godina. U pećinama je pronađeno oko 20.000 segmenata kostiju životinja.
Ljudski ostaci su, međutim, ređi. Dokazano je da su ostaci lobanje deteta, za koje se veruje da su mešavina Homo heidelbergensisa i neandertalca, stari 200.000 godina.
Više od 30 različitih grupa ljudi privremeno je živelo u pećini u različitim vremenima od perioda paleolita, do neandertalaca i dalje, piše Ekspres.
Nova studija, objavljena u januaru, sugeriše da su pre-neandertalci veoma pažljivo smišljali gde će postaviti ognjište, kako bi minimizirali izloženost dimu i maksimalno iskoristili prostor za druge aktivnosti.
Prvi ljudi koji su živeli u pećini pre oko 170.000 godina pronašli su savršeno mesto za postavljanje vatre, a nova istraživanja otkrivaju da je ognjište ostalo na istom mestu desetinama hiljada godina nakon toga.
Tim sa Univerziteta u Tel Avivu smatrao je da je centar pećine idealno mesto za ognjište. Ipak, drevni ljudi su imali druge ideje.
Pre-neandertalci su svoju vatru postavljali u zadnjem delu pećine, uspostavivši balans između rizika od udisanja dima i značaja vatre u svakodnevnom životu.
"Ovde pokazujemo da je organizacija prostora u pećini zavisila od lokacije ognjišta: ono je bilo optimalno postavljeno, a ostatak prostora je izgrađen oko njega. Izgleda da su prvo odlučili gde da stave vatru, a onda kao da su planirali: hajde da koljemo ovde, okačimo meso da se suši ovde i tamo spavamo", rekao je Harecu koautor studije Ran Barkaj.
"Naša studija pokazuje da su rani ljudi mogli, bez senzora ili simulatora, da izaberu savršenu lokaciju za svoje ognjište i upravljaju prostorom pećine još pre 170.000 godina — mnogo pre dolaska modernog čoveka u Evropu. Ova sposobnost odražava domišljatost, iskustvo i planiranu akciju", dodao je on.
Slojevi sedimenta u pećini Lazaret, njih 28, dugo su bili predmet intenzivnog ispitivanja, a izraelski tim se posebno fokusirao na sloj UA25, koji datira od pre oko 170.000 do 150.000 godina.
Koristeći nivoe izloženosti dimu koje je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija, oni su osmislili četiri zone aktivnosti na svakoj od 16 predloženih lokacija ognjišta — crvenu oblast koja bi bila neupotrebljiva zbog gustine dima, žutu zonu pogodnu za kratkotrajnu upotrebu, zelena zona koja bi imala malo dima, i konačno plava zona koja bi bila bez dima.
Istraživači su rekli da je jedino ognjište UA25 stajalo u delu pećine od "optimalnih 270 kvadratnih stopa“.
Dok su drugi slojevi sedimenta imali više ognjišta, profesor Barkaj kaže da je "uvek bilo jedno na toj idealnoj lokaciji“.
Sara Hlubik, arheolog i paleoantropolog koja proučava poreklo upotrebe vatre u grupama ljudskih predaka, rekla je da eksperiment pokazuje koliko su inteligentno drevni ljudi reagovali na klimu daleko drugačiju od klime u južnoj Francuskoj 2022.
Hlubik, koja nije bila uključena u prvobitnu studiju, rekla je za NPR: "Bilo je stvarno hladno. Nije bilo kao danas na jugu Francuske. Tako da su morali da donesu zaista inteligentne odluke o tome gde žive, kako koriste te prostore. I ono što je zanimljivo je da možemo videti da su neandertalci pravili te izbore i verovatno, znate, drugi ljudi u isto vreme, donosili te izbore i bili su jednako pametni kao i mi“.
Druga iskopavanja u pećini su takođe pokazala da su drevni ljudi, posebno neandertalci, bili okretni i svestrani lovci.
Tipične predrasude su da su neandertalci jeli krupnu divljač ili vunastog mamuta, ali arheološki dokazi u pećinama u blizini pećine Lazaret pokazuju da su zečevi bili osnovni deo drevne ishrane.
Studija iz 2019. godine, objavljena u časopisu Science Advances, ispitivala je životinjske kosti na osam lokacija u južnoj Francuskoj.
Judžin Morin, antropolog sa kanadskog univerziteta Trent, rekao je u to vreme: "Mnoga od ovih ranih neandertalskih lokacija ponekad su sadržavala 80, 90 odsto zečeva. To nije bilo nešto retko".
Ostaci slona su takođe pronađeni na jednom mestu, mada nije bilo jasno da li su neandertalci lovili ove zveri ili su ih "krali" od drugih predatora.
Pregledi kostiju sugerišu da su ih neandertalci sekli alatima, a u nekim slučajevima i spaljivali.
"Ili su pekli zečeve ili su, kada završe sa jelom, bacali kosti u vatru. Izgleda da su rani ljudi zubima kidali krajeve da bi stvorili neku vrstu koštane slamke i tako isisali srž iznutra da bi dobili dodatne kalorije", rekao je Morin.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
