U nekoliko gradova sirene nisu puštene, medjutim u većini je uprkos protivljenju lokalnih vlasti odluku o tome donela regionalna vlast a u nastojanju da ne preplaše izbeglice svima sa ukrajinskim SIM karticama vlada je poslala na mobilne telefone poruke da su sirene oglašene povodom godišnjice nesreće u Smolensku.
Odluku vlade da se upravo zvukom sirena u trenutku pada aviona pre 12 godina oda pošta žrtvama odbili su mnogi poljski gradovi na čelu sa Varšavom i lokalne samouprave kao nepotrebno plašenje u trenutku kada je u Poljskoj oko 2,6 miliona ratnih izbeglica iz Ukrajine.
"Vlada je naredila da se puste sirene na godišnjicu tragedije u Smolensku. U gradu u kome je 120.000 ukrajinske dece sa traumama koja nervozno reaguju i na zvuk aviona. Sirene u Varšavi su u nadležnosti predsednika regiona. Apelujem da bude tišina", kazao je opozicioni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski.
Bivša gradonačelnica Varšave Hana Gronkjevič Valc upitala je gde je pala odluka da se pogibija predsednika Kačinjskog, njegove supruge i državne i vojne delegacije 10. aprila 2010. godine stavi u isti rang kao likvidacija Varšavskog geta ili Varšavski ustanak 1944. godine, što su jedine godišnjice kada se u Varšavi odaje pošta žrtvama sirenama.
Ova 12. godišnjica tragedije nakon dve godine pauze zbog pandemije proteći će uz mnoštvo okupljanja, ceremonija, mise, polaganje venaca pred spomenike i na grobljima širom zemlje gde su sahranjene žrtve sa svih strana političkog spektra - 96 putnika i članova posade predsedničkog tupoljeva.
"Svi pamtimo to subotnje jutro. Ta tragedija nas je sve pogodila. Tada smo bili zajedno, nažalost tako kratko. Danas u ova nečuveno teška vremena kada je rat na našoj granici, kada milioni ljudi traže bezbednost kod nas potrebna nam je barem zamena za zajedinštvo a ne dalji lažni sporovi", kazao je odajući poštu žrtvama na vojnom groblju Povonzki u Varšavi njen gradonačelnik Rafal Tšaskovski.
Poljaci će se po običaju okupiti masovno i večeras ispred Predsedničke palate u Varšavi da odaju poštu žrtvama a obratiće im se, kao na sve godišnjice osim u vreme pandemije, brat blizanac poginulog predsednika, lider vladajuće stranke Pravo i Pravda i vicepremijer za bezbednost Jaroslav Kačinjski.
U državnoj delegaciji koja je 10. aprila 2010. godine krenula na komemoraciju Poljacima, skoro 22.000 vojnih zarobljenika koje je masovno u proleće 1940. godine streljala po naredjenju vrhuške Kremlja sovjetska tajna policija NKVD, bili su članovi svih poljskih partija i gotovo cela komanda Poljske armije.
Dok Jaroslav Kačinjski tvrdi da je Rusija po naredjenju Vladimira Putina oborila avion i da je to bio atentat na njegovog brata blizanca, poljska istraga je pokazala da se avion srušio u pokušaju pilota da slete po gustoj magli i nemogućim vremenskim uslovima na loše opremljen vojni aerodrom u Smolensku kako predsednik Kačinjski i delegacija ne bi zakasnili na tu važnu komemoraciju u Katinskoj šumi a ruski kontrolori plašili su se da zabrane sletanje kako ne bi izazvali diplomatski skandal.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
