Ali kamen veličine 2,5 sa 1,5 metara pokazao se mnogo dragocenijim kada je njegova druga strana bila izložena tokom nedavne renovacije u crkvi koja je prema tradiciji mesto Isusovog raspeća i sahrane i poznata je i kao Crkva Svetog Groba.
Istraživači veruju da složeni ornamenti u obliku petlje koje su pronašli na dugo skrivenom delu ploče ukazuju na to da je to nekada bila ukrašena prednja strana srednjovekovnog oltara koji je vekovima ponosno stajao u jednom od najsvetijih mesta hrišćanstva.
"Sada ga ne možete videti, ali prvobitno je imao umetnute komade dragocenog mermera, stakla, sitnog, fino napravljenog mermera“, rekao je Rojtersu Amit Reem, jerusalimski regionalni arheolog iz Izraelske uprave za antikvitete.
"Sijao je i bio je zaista neverovatan artefakt“, rekao je Reem, koji je vodio istraživanje sa Iljom Berkovičem iz Austrijske akademije nauka.
Oni su identifikovali jedinstvenu metodu ukrašavanja kao "kozmatesku", koja kombinuje klasičnu, vizantijsku i ranu islamsku umetnost, u kojoj se fino isečene pločice od šarenog mermera koriste za popunjavanje kružnih gravura na kamenu.
"Stajao je na vrhu, na svetilištu Crkve (Svetog groba)“, rekao je Reem. "Sve oči vernika, hodočasnika, bile su okrenute ka ovom objektu. A neposredno iznad njega i oko njega svi prvosveštenici, sveštenici i monasi crkve služili su liturgiju, upravo ovde na stolu ovog oltara“, rekao je on.
Slično ukrašeni oltari pronađeni su u crkvama u Rimu iz 12. i 13. veka, rekli su istraživači.
Eksperti veruju da relikvija u Jerusalimu odgovara prethodnim arheološkim nalazima i izveštajima hodočasnika o osvećenju crkve od strane krstaša i postavljanju njenog glavnog oltara 1149. godine.
Oltar je koristilo katoličko sveštenstvo za mise sve dok krstaši nisu napustili Jerusalim, rekao je Reem. Kasnije ga je koristila Grčka pravoslavna crkva sve dok nije oštećen u požaru 1808. godine, odbačen i zaboravljen do nedavnog renoviranja, rekao je on.
Arhiepiskop konstantinski Aristarh, glavni sekretar Grčke pravoslavne patrijaršije u Jerusalimu, pozdravio je ovakva istraživanja u crkvi.
"Dela ljudi umetnosti, ljudi arheologije, doprinose nam, doprinose verovanju crkve, ubeđenju crkve, da je to mesto...na kome je Isus Hristos razapet...sahranjen i iz kog je vaskrsao", rekao je Rojtersu.
Izraelsko istraživačko društvo trebalo bi da do kraja godine objavi nalaze istraživača.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
