VAŽAN TRIJUMF Pobeda dosadašnjeg predsednika Francuske donela olakšanje Briselu, desnica ostvarila najbolji rezultat u istoriji!

Emanuel Makron osvojio je novi petogodišnji mandat nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj nad Marin le Pen, kandidatkinjom desnice! Makron je osvojio 58,5 odsto glasova, dok je Le Penova dobila 41,5 odsto glasova. On je tako postao prvi predsednik Francuske kome je pošlo za rukom da osvoji drugi mandat u Jelisejskoj palati u poslednjih 20 godina.

Samostalna politika

- Izbori su završeni i biću predsednik svih građana - poručio je Makron svojim pristalicama ispred Ajfelovog tornja.

Prekomorske teritorije: Desnica osvojila "inostranstvo"

Kako prenose francuski mediji, Marin le Pen je ubedljivo savladala Makrona u inostranstvu, tj. na glasanju u francuskim prekomorskim teritorijama. Na Martiniku je Makron osvojio 39,1 odsto glasova, a Marin le Pen 60,9 odsto. Na Gvadalupeu je Makron dobio 30,4 odsto, a Le Penova 69,6 odsto, dok je u Francuskoj Gvajani Makron dobio 39,3 odsto, a Le Penova 60,7 odsto. Pre pet godina Le Penova je na Martiniku osvojila 22,45 odsto, na Gvadalupeu 24,8 odsto i Francuskoj Gvajani 35,1 odsto glasova.

Nedeljni izbori su bili repriza njihovog duela iz 2017, kada je Makron pobedio sa 66 odsto osvojenih glasova. Sada je Le Penova osvojila mnogo više nego pre pet godina i desnica je ostvarila najbolji rezultat u istoriji. Za Le Penovu je glasalo nešto više od 13,2 miliona Francuza, a za Makrona nešto više od 18,7 miliona. - Meč nije još potpuno završen - poručila je Le Penova, navodeći da će se boriti za što bolji rezultat na predstojećim parlamentarnim izborima, koji će biti održani 12. juna. Francuska je članica NATO, Evropske unije i G7, ima stalno mesto u Savetu bezbednosti UN i poseduje nuklearno oružje. Uprkos svojoj čvrstoj vezi s ovim stubovima zapadnog poretka, Francuska kroz istoriju favorizuje samostalnu spoljnu politiku i trudi se da deluje kao posrednik između zapadnog sveta koji predvode SAD i država poput Rusije, Kine i Irana. Trijumf Makrona doneo je olakšanje u Briselu, gde bi pobeda Le Penove označila razdor u jedinstvenom stavu EU po pitanju ruske invazije na Ukrajinu. Odatle i ne čudi što su Makronu među prvima čestitali lideri EU Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel. Uprkos porazu desnice, francuski saveznici biće vrlo svesni činjenice da je skoro 42 odsto francuskih birača podržalo nekoga ko se protivi politici za koju se oni zalažu. Velika podrška desnici najviše će se osetiti u NATO i EU. Za NATO je ruska invazija na Ukrajinu prvi pravi test jedinstva u poslednjih nekoliko godina.

Uticajna figura

Kako u analizi ukazuje CNN, iako Vladimir Putin, predsednik Rusije, nije dobio svog kandidata u Jelisejskoj palati, Le Penova ostaje uticajna figura sa značajnom podrškom u Francuskoj. Ona je u kampanji odbacivala optužbe da želi da izvede Francusku iz EU, što joj je bila namera u kampanji uoči izbora 2017. Sada bi ona, posle parlamentarnih izbora, mogla da stane na čelo evroskeptika koji žele da preuzmu Uniju iznutra.

Nemiri posle izbora: Policija pucala na vozilo, dvoje mrtvih

U nekoliko francuskih gradova izbili su neredi u noći posle drugog kruga predsedničkih izbora. Najveći su zabeleženi u prestonici Parizu, ge je policija upotrebila suzavac da bi razbila demonstracije. Na kontrolnom punktu Pont Neuf dogodio se težak incident kada je policija otvorila vatru na automobil marke "folksvagen" koji se kretao velikom brzinom i čiji je vozač odbijao upozorenja da uspori. Tom prilikom dve osobe su ubijene, dok je treća povređena.

Pojedine članice EU, pre svih Mađarsku i Poljsku, predvode lideri čiji su stavovi mnogo bliži Le Penovoj nego zvaničnicima u Briselu. Za tradicionalni Zapad Makronov drugi mandat je trenutak velikog olakšanja, ali i trenutak upozorenja. Ako krajnja desnica nastavi da ostvaruje uspehe, za pet godina ishod budućih izbora u jednoj od najuticajnijih zemalja Evrope mogao bi da bude sasvim drugačiji.