„U nedelju su nas ponovo probudile eksplozije. Nikad se ne zna da li pucamo oni ili mi“, rekao je Vladimir, prodavac u gradu.
Lokalni stanovnivnici kao što je Vladimir prvi put su bili svedoci jačanja ruske vojske početkom godine, kada su se hiljade vojnika okupilo u blizini Belgoroda pre napada Moskve krajem februara.
„Kada je počeo sukob, čuli smo da se rakete ispaljuju na Ukrajinu. Ali sada smo i mi pogođeni. To je drugačiji zvuk.”
Kako se rat odugovlačio i Rusija nije uspela u svom cilju da brzo zauzme Kijev, zvaničnici u Belgorodu i drugim pograničnim gradovima su poslednjih nedelja izvestili o nizu napada ukrajinskih snaga.
Ukrajina nije direktno prihvatila odgovornost, ali je incidente opisala kao osvetu i "karmu" za Rusiju, skoro tri meseca nakon što je izvršila invaziju na svog suseda.
Očigledni ukrajinski napadi, koji su počeli kada su dva helikoptera udarila u skladište nafte u Belgorodu 1. aprila, uneli su novi element u rat, podižući ranije nezamislivu mogućnost da deo razorne štete koju je Moskva nanela Ukrajini dođe na rusku sopstvenu teritoriju.
„Naravno, mnogo razgovaramo o tome šta se dešava. Atmosfera u gradu je nekako napeta“, rekla je Ana, lokalna učiteljica.
„Život ide dalje, ali ponekad ga je nemoguće ignorisati, kao kada je grad bio u gustom dimu“, rekla je ona, misleći na napad na skladište goriva.
Samo tokom ove nedelje, zvaničnici u Belgorodu su prijavili najmanje tri napada. Prošle nedelje, Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti, izjavio je da je u napadu na mali grad u toj oblasti ubijen jedan ruski civil.
Tokom prošle nedelje, ukrajinske snage su zauzele sela od ruskih trupa severno i severoistočno od Harkova, potiskujući ih nazad ka granici u blizini Belgoroda. Ovo je donelo olakšanje Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, koji je samo sat vremena vožnje od Belgoroda i bio je pod neprijateljskim bombardovanjem od početka rata u februaru.
I dok postoji konsenzus među vojnim stručnjacima da Ukrajina neće težiti prodoru na rusku teritoriju, njen napredak je dočekan sa nelagodom u Belgorodu i širom Rusije.
U nedavnim pitanjima i odgovorima uživo sa lokalnim stanovništvom, Gladkov je bio primoran da odgovara na pitanja zabrinutih birača o tome šta bi nedavni napredak Ukrajine značio za Belgorod. Guverner je pokušao da pruži uveravanja, ali je priznao da su određeni delovi regiona pod „stalnim granatiranjem“.
Takođe je podigao nivoe pretnje u gradu na „žuti“, drugi po veličini u trostepenom sistemu, a jače prisustvo policije sada se oseća širom grada, kaže Ana.
Takođe je bilo izveštaja o dva požara na objektima ministarstva odbrane u Belgorodskoj oblasti, kao io šteti nanesenoj ključnom ruskom železničkom mostu, što je dovelo do spekulacija da su ukrajinski diverzanti bili aktivni na ruskoj teritoriji. Ruski zvaničnici nisu komentarisali incidente, a ostaje nejasno šta je izazvalo požare.
Nikita Parmenov, novinar nezavisnog izdanja Fonar, rekao je da je nedostatak informacija o nekim od nedavnih požara doveo do „straha i ogovaranja da su se Ukrajinci infiltrirali u gradove i sela u regionu“.
Ipak, uprkos direktnoj pretnji koju predstavlja Ukrajina, Parmenov je rekao da nema vidljivih znakova porasta patriotizma u Belgorodu.
„Mnogi ovde imaju direktne veze sa Ukrajinom, razgovaraju sa rođacima preko granice. Čini se da bolje razumemo šta se dešava od većine regiona u Rusiji“, rekao je novinar, koji je i sam bio u kontaktu sa svojom tetkom iz Odese.
„Entuzijazam za specijalnu vojnu operaciju je prigušen. To je razdvojilo neke porodice, dok druge više vole da ne govore o sukobu sa svojim prijateljima i braćom i sestrama u Ukrajini.
Ali nisu samo ukrajinski napadi ti koji su poremetili život na ruskim pograničnim područjima – rat je imao i šire posledice. Od početka invazije, Moskva je obustavila rad 11 aerodroma u delovima centralne i južne Rusije koji su blizu Ukrajine, navodeći „tešku situaciju oko Ukrajine“ i ometajući putovanja milionima Rusa.
Među zatvorenim aerodromima su oni koji opslužuju popularne destinacije za odmor, uključujući neke na aneksiranom poluostrvu Krim i crnomorskim odmaralištima Gelendžik i Krasnodar.
„Očekujem katastrofalnu sezonu letnjih praznika“, rekao je jedan vlasnik hotela u Sevastopolju.
Tokom prvog vikenda maja, kada Rusi obično putuju na jug zemlje, stopa popunjenosti hotela na Krimu bila je 10-15%, prema studiji ruskog poslovnog izdanja Komersant.
Turistička industrija Krima očekuje da će do 70 odsto hotelskih soba ostati prazno tokom letnjih praznika zbog poteškoća prilikom putovanja na Krim i zabrinutosti da je poluostrvo suviše blizu rata.
„Biće ovo teško leto“, rekao je vlasnik krimskog hotela srednje veličine. „Ali u ratu morate da se žrtvujete".
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
