Nakon posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu, Kina je najavila i potom i započela vojne vežbe bez presedana u blizini ostrva, što je izazvalo strahove da će doći do žestoke krize u Tajvanskom moreuzu.
Pelosi je posetila samoupravno ostrvo ove nedelje prkoseći seriji upozorenja iz Pekinga, koji Tajvan smatra otcepljenom provincijom.
Dok napetosti u Tajvanskom moreuzu tinjaju - koliko treba da budemo zabrinuti?
Kako je Kina reagovala na posetu Pelosijeve Tajvanu?
Kineska vojska pokrenula je zajedničke vazdušne i pomorske vežbe u blizini Tajvana i probna lansiranja konvencionalnih projektila u moru istočno od Tajvana.
Prema kineskim državnim medijima, tri od šest vežbi sa bojevom municijom biće održane u moru koje Tajvan smatra svojim vodama. Uoči vežbi Tajvan je saopštio da je 27 kineskih borbenih aviona ušlo u njihovu zonu protivvazdušne odbrane.
Tajvan tvrdi da nikada nije bio deo Narodne Republike Kine i navode da su već suverena nacija bez potrebe da proglašavaju nezavisnost. Oni žele da održe statusa kvo i ne žele sukob, ali je su upozorili Peking da će se braniti.
Da li je Tajvan oduvek bio odvojen od Kine?
Istorijski izvori sugerišu da je ostrvo prvi put došlo pod punu kinesku kontrolu u 17. veku kada je dinastija Ćing počela da upravlja njim. Zatim su 1895. godine prepustili ostrvo Japanu nakon što su izgubili prvi kinesko-japanski rat.
Kina je ponovo zauzela ostrvo 1945. nakon što je Japan izgubio Drugi svetski rat.
Ali građanski rat je izbio u kontinentalnoj Kini između nacionalističkih vladinih snaga predvođenih Čang Kaj Šekom i Komunističke partije Mao Cedunga. Komunisti su pobedili 1949. i preuzeli kontrolu u Pekingu.
Čang Kaj Šek i ono što je ostalo od nacionalističke partije – poznate kao Kuomintang – pobegli su na Tajvan, gde su vladali narednih nekoliko decenija.
Kina se poziva na ovo kada kaže da je Tajvan prvobitno bio kineska provincija. Ali Tajvanci se takođe pozivaju na ovo kada tvrde da nikada nisu bili deo moderne kineske države koja je prvi put formirana nakon revolucije 1911. godine, ili Narodne Republike Kine koja je uspostavljena pod Maom 1949. godine.
Trenutno samo 13 zemalja (plus Vatikan) priznaje Tajvan kao suverenu zemlju.
Kina vrši značajan diplomatski pritisak na druge zemlje da ne priznaju Tajvan, ili da urade bilo šta što implicira priznanje.
Ministarstvo odbrane Tajvana nazvalo je kineske vežbe vazdušnom i pomorskom blokadom Tajvana.
"Ovo je velika stvar s obzirom da je blokada pravni čin rata“, rekao je stručnjak za indo-pacifičku politiku odbrane Blejk Hercinger. "Mislim da treba signalizirati Tajvanu da ovo nije vreme za dalje rasplamsavanje stvari".
Ove nedelje, Tajvan je takođe pogođen nizom sajber napada, iako još nije jasno ko je odgovoran. Kina, najveći trgovinski partner Tajvana, takođe je suspendovala određeni broj uvoza sa ostrva.
Koliko su kineske vojne vežbe zabrinjavajuće?
Vežbe sa bojevom municijom su test sposobnosti vojske da obavlja misije u uslovima koji najviše liče na stvarni rat. U ovom slučaju, one su osmišljene da pokažu nivo sile koju bi Kina mogla da oslobodi protiv Tajvana ako Peking odluči da preuzme kontrolu nad ostrvom.
Stručnjaci se slažu da ni SAD ni Kina nemaju apetita da tenzije eskaliraju do rata. Prema Džastinu Basiju, izvršnom direktoru Australijskog instituta za stratešku politiku, kineske vojne vežbe će verovatno biti kalibrisane kako bi se izbegla eskalacija iz SAD.
Hercinger je rekao da su SAD bile veoma oprezne da ne izraze podršku nezavisnosti Tajvana s obzirom da je to kineska "crvena linija“.
"U američkom angažmanu sa Tajvanom, oni uvek vode računa da pronađu pravi balans između podrške Tajvanu, ali bez ohrabrivanja Tajvana da uradi nešto što bi izazvalo veći sukob“, rekao je on Gardijanu.
Amanda Hsiao, viši analitičar za Kinu u Kriznoj grupi, rekla je da, iako je kineska vojna eskalacija zabrinjavajuća, nije neočekivana.
"Peking očigledno pokušava da izrazi svoje odlučne primedbe na posetu Pelosijeve“, rekla je ona, "A to znači da vojni odgovor koji trenutno odabere mora vidljivo da eskalira iznad vojnih aktivnosti koje je prethodno imao oko Tajvana, a ta osnova je prilično visoko postavljena".
"Mislim da je verovatnije da će namera vojnih vežbi da se postavi i pokaže vojna snaga“, rekla je ona.
Kineski list Global Tajmes objavio je u sredu da su vežbe usmerene na to da pokažu da je kineska vojska "sposobna da blokira celo ostrvo”.
Da li su Tajvanci zabrinuti?
Uprkos nedavnim tenzijama između Kine i Tajvana, istraživanja sugerišu da su mnogi Tajvanci relativno opušteni.
U oktobru 2021. Tajvanska fondacija za javno mnjenje pitala je ljude da li misle da će na kraju doći do rata sa Kinom.
Skoro dve trećine (64,3%) odgovorilo je da nije.
Da li je situacija ranije bila ovako napeta?
Bilo je nekoliko kriza u Tajvanskom moreuzu, poslednja 1995. Taj incident je bio poznat kao Treća kriza na Tajvanu i usledio je nakon najave ostrva da će održati prve demokratske predsedničke izbore. Kina je pokazivala svoju vojnu snagu mesecima preko vojnih vežbi, uključujući ispaljivanje projektila 35 milja od tajvanskih luka.
Šta je na kocki za kineskog lidera Si Đinpinga?
Od kada je Si došao na vlast 2012. godine, on je jasno stavio do znanja da je ponovno ujedinjenje sa Tajvanom visoko na njegovom spisku. Ipak, neki stručnjaci kažu da će Sijev odgovor na posetu Pelosijeve biti više posvećen unutrašnjim pitanjima a mnogo manje demonstraciji moći. Kontinentalnu Kinu muči rastuća imovinska kriza koja je izazvala proteste i ekonomsko usporavanje koje je rezultat njene stroge "nula kovid" politike i kontinuiranih karantina.
"Kada je u pitanju poseta Pelosijeve, to bi možda mogla biti prilika za Si Đinpinga da na neki način skrene fokus sa domaćih problema i odvuče tako pažnju", rekla je Dženifer Hsu, istraživač sa australijskog instituta Lovi.
Džejt Guan, ekspertkinja za kinesku spoljnu politiku na Univerzitetu Deakin, Sijevo pokazivanje snage na Tajvanu i protiv SAD su takođe verovatno pod uticajem predstojećeg 20. Nacionalnog kongresa, sastanka koji se održava svakih pet godina da bi se najavile velike promene rukovodstva.
"Si sebe projektuje kao zaštitnika kineskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, čiji je centralni deo Tajvan“, rekao je Guan. "Dakle, Sijeva administracija ne može sebi priuštiti da izgleda slaba pred Nacionalnim kongresom“.
Zašto je Tajvan važan ostatku sveta?
Tajvanska ekonomija je izuzetno važna.
Veliki deo svakodnevne svetske elektronske opreme – od telefona do laptopa, satova i konzola za igre – pokreće se kompjuterskim čipovima napravljenim u Tajvanu.
Kinesko preuzimanje Tajvana moglo bi Pekingu dati određenu kontrolu nad jednom od najvažnijih svjetskih industrija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
