Najnovije vesti

ERUPCIJA NA TONGI U ATMOSFERU IZBACILA TOLIKO VODE DA MOŽE DA SE NAPUNI 58.000 OLIMPIJSKIH BAZENA! Naučnici: To nije dobra vest
Foto: Printscreen/Twitter

nauka

ERUPCIJA NA TONGI U ATMOSFERU IZBACILA TOLIKO VODE DA MOŽE DA SE NAPUNI 58.000 OLIMPIJSKIH BAZENA! Naučnici: To nije dobra vest

Planeta

Jedna od najsnažnijih vulkanskih erupcija na svetu izbacila je toliko veliku količinu vodene pare u atmosferu da će verovatno privremeno zagrejati Zemljinu površinu, pokazuju podaci sa NASA-inog satelita.

Kada je podvodni vulkan Hunga Tonga-Hunga Ha'apai 15. januara eruptirao 65 kilometara severno od glavnog grada Tonge, pokrenuo je cunami, kao i zvučni udar koji je čak dva puta "projurio" kroz svet.

Erupcija je izbacila oblak vodene pare u stratosferu, područje atmosfere koje se nalazi između 12 i 53 kilometra iznad površine Zemlje. Količina izbačene vode je bila dovoljna da napuni 58.000 olimpijskih bazena, piše CNN.

0654657135, Tonga, cunami, vulkan, haos
foto: Guo Lei / Xinhua News / Profimedia

"Nikada nismo videli ništa slično"

Ovu ogromnu količinu vodene pare detektovao je instrument MLS (Microwave Limb Sounder) na NASA-inom satelitu Aura.

Satelit meri nivo vodene pare, ozona i drugih atmosferskih gasovae. Nakon što je došlo do erupcije, naučnici su bili iznenađeni očitavanjima vodene pare.

Procenjuju da je erupcija u stratosferu izbacila 146 teragrama vode, odnosno oko 10% vode već prisutne u stratosferi. To je gotovo četiri puta više od količine vodene pare koja je stigla do stratosfere nakon erupcije Pinatuboa na Filipinima 1991. godine.

"Nikada nismo videli ništa slično. Pažljivo smo pregledali sva merenja kako bismo bili sigurni da su pouzdana", rekao je atmosferski naučnik Lui Milan iz NASA-inog instituta JPL (Jet Propulsion Laboratory).

MLS može da registruje prirodne signale mikrotalasa iz Zemljine atmosfere i detektuje ih čak i kroz guste oblake pepela.

"MLS je jedini instrument koji može u realnom vremenu da analizira oblak vodene pare i jedini na koji nije uticao pepeo iz vulkana", rekao je Millan.

Satelit Aura lansiran je 2004. godine i pre Tonge je izmerio samo dve vulkanske erupcije koje su podigle značajnu količinu vodene pare tako visoko u atmosferu; s time da se para iz erupcija Kasatočija 2008. na Aljasci i Kalbukoa 2015. u Čileu prilično brzo raspršila.

Snažne vulkanske erupcije obično smanjuju tem

Tonga
foto: Profimedia

perature na Zemlji

Snažne vulkanske erupcije poput one vulkana Krakatoa 1883. u Indoneziji obično smanjuju temperaturu Zemljine površine jer gas, prašina i pepeo koje izbacuju reflektuju Sunčevu svetlost u svemir.

Primera radi, nakon erupcije Tambore 1815. godine, došlo je do "vulkanske zime" pa sledeće godine nije bilo pravog leta.

Međutim, erupcija Tonge je drugačija jer vodena para koju je izbacila u atmosferu može da zadrži toplotu, što pak može da izazove toplije površinske temperature.

Naučnici procenjuju da bi višak vodene pare mogao da ostane u stratosferi nekoliko godina.

Dodatna vodena para u stratosferi takođe može da dovede do hemijskih reakcija koje privremeno doprinose smanjenju Zemljinog zaštitnog ozona.

Srećom, očekuje se da će posledice zagrevanja vodene pare biti privremene i manjih razmera i da će se smanjivati (i polako nestati) sa opadanjem nivoa viška vodene pare.

Naučnici smatraju da to neće biti dovoljno da se pogoršaju već postojeće klimatske promene.

Stručnjaci veruju da je glavni razlog za tako veliku količinu izbačene vodene pare dubina vulkanskog kratera, odnosno kaldere, koja se nalazi 150 metara ispod površine okeana.

Da je bio dublje, dubina okeana bi prigušila erupciju, a da je bio pliće, u stratosferu ne bi stigla tolika količina morske vode koju je zagrejala magma.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track