Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) uključila je alarm zbog granatiranja nuklearne elektrane Zaporožje, koja je pod ruskom kontrolom, tvrdeći da trenutna situacija predstavlja veliki rizik i da bi mogla da vodi ka ''nuklearnoj katastrofi''.
Rusija i Ukrajina međusobno se optužuju za napade na elektranu i ''nuklearni terorizam“, dok IAEA od njih traži ''maksimalnu suzdržanost“.
Gdje je elektrana Zaporožje i zašto je tako važna?
Nuklearna elektrana Zaporožje je najveća u Evropi i među deset najvećih u svetu, te proizvodi polovinu ukrajinske nuklearne energije.
Elektrana ima ukupni kapacitet od 6.000 megavata, što je dovoljno za 4 miliona domova.
Nalazi se u južnoj ukrajinskoj stepi na reci Dnjepar, oko 550 kilometara jugoistočno od ukrajinskog glavnog grada Kijeva te oko 525 kilometra južno od Černobila, poprišta nuklearne katastrofe iz 1986. godine.
Elektranom trenutno upravlja ukrajinsko osoblje, ali čuvaju je ruske snage.
Prema IAEA-u, elektrana ima šest reaktora koji se hlade vodom iz sovjetske ere, a koji sadrže uranij 235. Svaki ima kapacitet od 950 megavata. Jedan megavat osigurava dovoljno energije za 400 do 900 domova godišnje.
Elektrana je oko 200 kilometara od Krima, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
U utorak, ukrajinski operator Energoatom saopštio je da se ruske snage koje okupiraju elektranu spremaju da ''priključe elektranu na mrežu Krima''.
Majkl Blek, direktor Centra za nuklearni inženjering na Imperial koledžu u Londonu, rekao je za Al džaziru da je glavna zabrinutost to što bi spajanje elektrane na krimsku elektroenergetsku mrežu moglo da prekine napajanje reaktora.
- Treba vam ta energija da bi se osiguralo hlađenje reaktora… Sve dok (ti generatori) rade, onda je sve u redu, rekao je.
- Ohrabrujuće je to što Rusi žele iskoristiti struju, što sugeriše na to da ne žele oštetiti elektranu, dodao je.
Šta kaže IAEA?
Rafael Mariano Grosi, generalni direktor IAEA-a, opisao je situaciju kao ''potpuno van kontrole'', u intervjuu za AP prošle nedelje.
-Prekršen je svaki princip nuklearne bezbednosti, ulog je ekstremno ozbiljan i ekstremno opasan, rekao je.
U intervjuu, rekao je da se ne poštuje fizički integritet elektrane i da je prekinut lanac snabdijevanja, tako da nije sigurno da li elektrana dobija sve što joj je potrebno „i da tamo ima mnogo nuklearnog materijala koji treba inspekciju“.
U izjavi od utorka, Grosi je rekao da u elektranu treba hitno biti upućen tim eksperata.
IAEA mesecima pokušava poslati inspekcijski tim u nuklearnu elektranu, ali bez uspeha.
IAEA takođe navodi da ga je Ukrajina informisala o ponovnom uspostavljanju kabla koji može da se koristi za napajanje elektrane strujom iz obližnje termoelektrane ukoliko to bude potrebno.
-Spoljni kabl je potreban da bi se omogućilo prigodno hlađenje u objektu, rečeno je.
Može li elektrana da eksplodira i šta bi se onda desilo?
Prema ekspertima, to je moguće, ali verovatnoća da se dogodi ipak nije toliko velika.
-Ono što imamo ovde, sa prisustvom vojske, je veoma teško. Ukoliko se skupi više faktora za katastrofu, eksplozija bi mogla biti moguća, rekao je za Al džaziru Ros Pil, iz Centra za naučne i sigurnosne studije King's koledža u Londonu.
-Teško je reći hoće li se to dogoditi i kakve bi bile moguće posledice, odnosno, kolike bi mogle da budu. To bi zavisilo od toga kako je došlo do eksplozije, dodao je.
Vlada zabrinutost zbog granatiranja oko elektrane, sa potencijalnim oštećenjem kritične infrastrukture, uključujući reaktore.
-Reaktori moraju konstantno biti hlađeni vodom koja prolazi kroz njih, kaže MV Ramana, profesor na Školi javne politike i globalnih poslova na Univerzitetu Britanske Kolumbije.
-Ukoliko nema vode, reaktor se ne hladi, a gorivo se počinje da se topi. To stvara visok pritisak i moguće je da dođe do eksplozije, dodao je.
Neposredno nakon eksplozije, stručnjaci kažu da bismo verovatno mogli da vidimo masovnu evakuaciju zbog nevidljivog radioaktivnog oblaka. Međutim, uticaj curenja radijacije verovatno bi se osećao godinama.
- Iz te regije bi pobeglo na stotine ljudi, kaže Ramana.
-Bio bi tu oblak, koji ne bi mogao da se vidi, ali mi možemo da pratimo oblak zahvaljujući osetljivim instrumentima koji mere nivo radijacije, dodaje.
Kako kaže Ros, neke od bolesti koje bi bile posledica eksplozije, bile bi akutno trovanje radijacijom, a dugoročno, rak.
- Naprimer, u Černobilju, ljudi koji su išli u reaktor i oni koji su stajali na vrhu zgrade u plamenu i pokušavali da ugase požar, bili su izloženi jakoj radijaciji i za nekoliko sati su počeli da osećaju posledice, kaže Ros.
-Oni koji ne bi bili izloženi jačoj radijaciji, mogli bi da pate od akutnog trovanja radijacijom i da se oporave. To bi se desilo u roku od nekoliko sedmica, a možda meseci. Ljudi koji bi bilo izloženi nižem nivou radijacije, bili bi podložniji slučajevima raka u narednim godinama i decenijama, dodao je.
Koji su drugi mogući scenariji?
Više nego eksplozija reaktora, eksperte brine šteta na sistemima koji hlade potrošeno gorivo i reaktore. Ako nema hlađenja, to vodi ka nekontrolisanom povećanju toplote, topljenju i vatri koja bi mogla da oslobodi i raširi radijaciju van zaštitnih struktura.
-Najviše nas plaši otpuštanje radijacije, a ne nužno eksplozija, rekla je za Al džaziru Ameli Stocel sa Odeljenja za ratne studije Kings koledža u Londonu.
-Iako (eksplozija) deluje zastrašujuće, otpuštanje radijacije bi u svakom slučaju bilo katastrofalno. To je nepredvidivo. Ne znamo gde bi oblak (koji sadrži radioaktivni materijal) otišao; može da ode bilo gde, zavisno od vremenskih uslova, dodaje.
Zbog geografske pozicije elektrane, radijacija bi mogla doći do svakog dela Evrope.
-Zaporožje je u centru kontinenta. Gde god da duva vetar, neko će biti kontaminiran. U ovom trenutku, ekspertima je teško vršiti procene, dodala je.
-Jedino što je sigurno je da imamo vojne aktivnosti oko nuklearne elektrane koje joj prete. Kako će se dalje razvijati, teško je da se kaže, dodaje.
Ako radijacija iscuri, šta je sledeće?
Eksperti očekuju hitne evakuacije, ali i teškoće u pristupu zdravstvenim ustanovama zbog verovatnog velikog priliva pacijenata.
-Kada se dese takve nesreće, mnogo ljudi oseća simptome trovanja, uključujući i one koji nisu bili izloženi, ali koji osećaju strah i paniku, objasnila je Stocel.
Eksperti takođe tvrde da bi evakuacija u ratnoj zoni bila sama po sebi komplikovana.
-Mnogo ljudi već je otišlo iz regije, ali dosta je i onih koji su ostali, kaže Stocel.
-Znači, mnogo ljudi bi žurilo u bolnice, a mnogo bi ih bežalo iz zone, što je problematično. Bilo bi konfuzije, a u ratu, evakuacija ljudi je izuzetno teška, dodala je.
Prema ekspertima, strah od radijacije bi za mnoge ljude mogao da bude opasniji od same radijacije.
-Bilo bi mnogo pacijenata sa psihološkim simptomima koji su vezani za saznanje da je radijacija možda iscurila iz obližnje elektrane. Najveći problem za vladu bio bi kako se nositi sa tolikim brojem pacijenata, kaže.
A u slučaju eksplozije, radijacija bi mogla voditi ka ''dugoročnoj katastrofi'', tvrdi Ramana.
-To nije nešto poput toga da bi ljudi bili izloženi radijaciji i odmah pali mrtvi. Psihološke posledice bile bi ogromne, povrh psiholoških posledica samog rata, kaže.
Kurir.rs/Al džazira
NE PROPUSTITE
