Nemački kancelar Olaf Šolc čvrsto je danas odbacio na UN konferenciji o klimi COP27 u Egiptu mogućnost obnove upotrebe fosilnih goriva u svetu.
"Ne treba da bude svetska obnova fosilnih goriva. A za Nemačku kažem da je neće biti", rekao je Šolc na samitu o klimi u egipatskom Šarm el Šeiku.
Nemačka je jedna od najvećih evropskih zagadjivača gasovima sa efektom staklene bašte.
"Za nas je jasnije nego ikad da budućnost pripada energiji na vetar, sunčanoj energiji, zelenom vodoniku", dodao je nemački kancelar.
Zbog ruske invazije Ukrajine i posledica na nemačko snabdevanje energentima Berlin je privremeno ponovo otvorio centrale na ugalj. Ali Šolc je dao uveravanja da se radi o "kratkom periodu".
"Rešeni smo da izadjemo iz uglja", rekao je nemački kancelar, koji vodi koaliciju sastavljenu od njegovih socijaldemokrata, zelenih i liberala.
Nemačka vlada rešila je da produži rad više centrala na ugalj do proleća 2024.godine, ali ostaje pri odluci da taj vid proizvodnje energije ukine do 2030. godine.
Šolc smatra da tranzicija ka obnovljivim izvorima energije nije samo klimatski, ekonomski i ekološki imperativ već i bezbednosni imperativ koji se ogleda u nemačkoj zavisnosti od ruske energije.
"Sve to čini centralni zadatak našeg vremena još urgentnijim, odnosno da se ograniči zagrevanje planete na 1,5 stepeni Celzijusa" rekao je Šolc. Nemačka planira da postigne ugljeničku neutralnost do 2045.
Svaki deseti deo stepena zagrevanja manje znači manje suše i poplava, manje sukoba vezanih za resurse, manje gladi i loših žetvi i prema tome bezbednosti i prosperiteta, rekao je Šolc.
On je rekao da zemlje u razvoju koje su manji zagadjivači ali su često najpogodjenije posledicama zagrevanja s pravom traže medjunarodnu solidarnost.
"Spremni smo da im pružimo još veću podršku", rekao je on i obećao je da će Nemačka povećati svoj doprinos borbi protiv zagrevanja u svetu u 2025. godini na šest milijardi evra godišnje u odnosu na 5,3 milijarde 2021. godine.
"Podržaćemo zemlje najteže pogodjene klimatskim promenama da se suoče sa gubicima i štetama", rekao je Šolc.
On se založio za uspostavljanje svetskog štita protiv klimatskog rizika, i rekao da će Nemačka doprineti sa 170 miliona evra.
Sunak: Rat u Ukrajini kritični momenat u borbi sa klimatskim promenama
Premijer Velike Britanije Riši Sunak rekao je danas na klimatskom samitu COP27 u Egiptu da je borba protiv klimatskih promena moralni i ekonomski imperativ, i da je invazija Rusije na Ukrajinu kritični momenat u toj borbi.
Ta invazija nije razlog da se sa smanjivanjem emisije gasova staklene bašte ide sporije, već je razlog da se ide brže, rekao je Sunak na skupu u Šarm El Šeiku, prvom međunarodnom nastupu otkako je došao na čelo britanske vlade, javlja Bi-Bi-Si (BBC).
Prema Sunakovim rečima, preusmeravanjem privatnih i javnih finansija na zaštitu planete, borba sa klimatskim promenama mogla bi se pretočiti u nova radna mesta i ekološki čist privredni rast.
"Našoj deci možemo zaveštati zeleniju planetu i prosperitetniju budućnost", dodao je britanski premijer i uz ocenu da "stvarno ima mesta za nadu" s obzirom na "današnje ponovno okupljanje oko zajedničkog dobra" pozvao svet da tu nadu i ostvari.
"Moramo ispuniti ono što smo obećali u pogledu finansiranja borbe protiv klimatskih promena", takođe je rekao.
Kako je rekao, Britanija investira u novu zelenu infrastrukturu, što uključuje pomaganje zemljama u razvoju da se "brzom trakom" kreću ka "ekološki čistom rastu", i uložila je 65 miliona funti u čitav niz projekata zelenih investicija.
Sunak je ocenio da je pandemija kovid-19 "gotovo slomila" globalnu ekonomiju, ali je dodao da se Britanija drži svog obećanja da će uložiti 11,6 milijardi funti u borbu protiv klimatskih promena, i da će do 2025. godine utrostručiti finansiranje adaptiranja na te promene, koje će tada iznositi 1,5 milijardi funti.
"Duboko sam uveren da je to prava stvar", rekao je Sunak i dodao da ne samo što je to moralno ispravno već je i ekonomski ispravno, s obzirom da klimatska bezbednost ide ruku pod ruku sa energetskom bezbednošću.
Ne smemo žrtvovati borbu protiv klimatskih promena zbog rata u Ukrajini
Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je na klimatskom samitu COP27 u Egiptu da svet ne sme žrtvovati svoje obaveze u vezi sa borbom protiv klimatskih promena, zbog toga što Rusija vodi rat protiv Ukrajine.
„Ruska agresija protiv Ukrajine ne samo što je donela rat na evropsko tle, već je i celom svetu donela neizvesnost i napetosti“, rekao je Makron na skupu u Šarm El Šeiku, dodavši da ovaj sukob donosi „poteškoću za poteškoćom“, naročito afričkom kontinentu i regionu Mediterana, preneo je BBC.
Prema njegovim rečima, ukrajinska kriza, koja je izbila samo nekoliko meseci posle kovid-pandemije, može mnoge navesti da kažu kako imaju svoje prioritete na koje se moraju fokusirati.
„Ali istovremeno vidimo da su mnoge zemlje pogođene posledicama rastakanja klime, pa moramo pokazati da je klimatska uzbuna živa i zdrava i da je zaista ovde među nama“, rekao je Makron.
On je ukazao da svet ne sme žrtvovati svoje obaveze u vezi sa ovim problemom, što se naročito odnosi na bogate zemlje, među kojima je i Francuska, a takve zemlje, posebno evropske, moraju se držati svojih nacionalnih strategija za redukciju emisije gasova staklene bašte.
Ekonomije, dodao je Makron, moraju sa uglja biti preusmerene na druge energente, pri čemu pomoć zemljama u razvoju takođe mora biti prioritet, a Francuska neće podržavati nikakva podmorska istraživanja za izvorima nafte.
Prema rečima predsednika Francuske, ne sme se zaboraviti da je borba sa klimatskim promenama tesno vezana za biodiverzitet i da je priroda najbolji saveznik čoveku u ostvarivanju njegovih ciljeva.
Francuski predsednik je takođe upozorio da se poverenje u svetske lidere ne sme urušiti kada se radi o klimatskim promenama i pozvao je te lidere da izbegnu „podele“ u vezi sa životnom okolinom i drugim pitanjima kao što je rat.
„Moramo se pomiriti sa konceptom finansijske solidarnosti“, rekao je Makron i pozvao zemlje da učine ono na šta su se obavezale pre 12 godina – da pomognu u sakupljanju 100 milijardi dolara godišnje na ime pomoći siromašnijim zemljama da se adaptiraju na klimatske promene.
Prema njegovim rečima, zemlje članice UN su trenutno bliže cifri od 50 miliona, ali se to može promeniti.
„Dalje od ovih brojki, moramo poduzeti konkretne akcije i izaći sa partnerstvima koja će isporučiti ovu (klimatsku) pravdu“, rekao je Makron.
Takođe je rekao da želi da vidi više rada na „izmeni pravila“ međunarodnih banaka, poput Međunarodnog monetarnog fonda, kako bi se obezbedilo više finansija za nacije koje su ranjive na klimatske promene.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
