AKO DOĐE DO SUKOBA, TAJVAN ĆE TRAŽITI POMOĆ! Predsednica: Postoji istinska pretnja od KINESKE INVAZIJE!
Predsednica Tajvana Cai Ing-ven rekla je za "Atlantik" u ponedeljak da postoji "istinska pretnja" od kineske invazije. Kina je insistirala da će nastojati da reintegriše Tajvan mirnim putem, ali ako dođe do sukoba, Cai će tražiti pomoć od Zapada.
U članku koji je napisao Ben Rouds, čovek koji je pisao govore Baraka Obame i zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, Cai je rekla da "moramo da se pripremimo" za potencijalnu kinesku invaziju. "Stvarno je da bi nam se to moglo dogoditi", nastavila je, dodajući: "tamo postoji prava pretnja. To nije preuveličavanje".
Tajvan je uspostavio autonomnu vladavinu otkako su nacionalističke snage predvođene Čang Kaj Šekom pobegle na ostrvo 1949. godine, nakon što su izgubile građanski rat od komunista.
Stav Pekinga je da je Tajvan sastavni deo Kine - takozvana politika "Jedne Kine" - i da će Kina "neizbežno biti ponovo ujedinjena", a bela knjiga objavljena u avgustu kaže da će Peking nastojati da ovo ponovno ujedinjenje postigne mirnim putem, dok u isto zadržava pravo upotrebe vojne sile.
Dok je kineska vojska jača od tajvanske, Cai je povećala troškove odbrane za 13 odsto i potrošiće 19 milijardi dolara na svoju vojsku 2023. Cilj Tajpeja je, istakao je Rouds, da invaziju učini preskupom za Kinu.
"Ako (Narodnooslobodilačka armija) želi da uradi nešto drastično, (kineski predsednik) Si mora da odmeri troškove", rekla je Cai bivšem zvaničniku Bele kuće. "Mora dvaput da razmisli."
Međutim, čak i sa dvocifrenim povećanjem potrošnje na odbranu, i sa SAD koje su odobrile prodaju oružja Tajpeju u vrednosti od milijardu dolara u septembru, tajvanskoj predsednici bi i dalje bio potreban Zapad da finansira tajvansku vojsku kao što trenutno čini za ukrajinske snage.
"Zapadne zemlje, posebno SAD, pomažu Ukrajini. Ono što vidimo iz rata u Ukrajini je da se zapadne zemlje okupljaju i pomažu Ukrajini da se bori", rekla je ona.
Američka vlada je zvanično priznala, ali nije podržala, suverenitet Kine nad Tajvanom od 1970-ih, i dok je američki predsednik Džo Bajden u nekoliko navrata obećao da će američka vojska pomoći u odbijanju kineske invazije, pomoćnici Bele kuće su svaki put menjali i objašnjavali ove izjave.
Ubrzo nakon što je Cai razgovarala sa Rodosom, Kina je otvorila svoj dvogodišnji aeromiting, demonstrirajući oružje protiv dronova, borbene avione pete generacije i navodno hipersonične protivbrodske rakete.
Analitičari su ovo savijanje vojnih mišića opisali kao upozorenje Zapadu da se ne meša u ponovno ujedinjenje sa Tajvanom, a Si Đinping je izjavio da če se Kina fokusirati na pripreme za rat, jer je bezbednost zemlje sve nestabilnija i neizvesnija.
Kurir.rs/Mondo/RT
PREDSEDNIK VUČIĆ: SAD uvode sankcije NIS, razgovaraćemo i sa Rusima i sa Amerikancima! Studentima su ispunjeni svi zahtevi! Stanovi za mlade od 20 do 35 godina