ZAŠTO SU UKRAJINI TOLIKO VAŽNI TENKOVI? Analiza američkih i ukrajinskih stručnjaka: "Vojno-strateški DNK NATO-a iz Hladnog rata"
Samo Sjedinjene Američke Države su na sastanku NATO-a u Ramsteinu objavile novi paket vojne pomoći u vrednosti od 2,5 milijarde dolara, a i ostale članice će poslati čitav niz oružanih sistema Ukrajini. Redom je reč o artiljeriji, sistemima za borbu protiv ciljeva i u vazduhu i na kopnu, oklopnim transporterima – ali je ostalo kod toga kako će jedino Velika Britanija poslati 14 tenkova tipa Čelindžer 2.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nakon sastanka izjavio kako je čuo „mnogo razumevanja“ za potrebe njegove zemlje koja je napadnuta od Rusije, ali i kako će se „još morati boriti za isporuku savremenih tenkova. Ali, svakog dana postaje sve jasnije kako nema alternative odluci za tenkove“.
Zapravo je Poljska već najavila kako je spremna da obučava ukrajinske vojnike u upotrebi nemačkih tenkova Leopard, a i Nemačka ne isključuje mogućnost kako će ukrajinske vojnike koji vežbaju upotrebu oklopnih vozila koji se šalju u toj zemlji, „upoznati“ i s korišćenjem nemačkih tenkova. Jer i u Kijevu se primetilo kako se u Ramsteinu nije čulo „da“ poslati tenkove, ali nije bilo ni kategoričnog „ne“, piše Dojle vele.
Zašto su tenkovi tako važni Ukrajini?
Pre svega brzina kojom je ukrajinska vojska ponovo zauzela područja na severoistoku zemlje iznenadila je mnoge zapadne vojne analitičare krajem prošlog leta. Za nekoliko dana ukrajinski vojnici su oslobodili regiju Harkova. Pogotovo u borbama za gradić Kupjansk ukrajinska vojska brzo je prodrla 90 kilometara duboko u teritoriju koju je ruska vojska bila okupirala.
Najvažniji ključ ovog vojnog uspeha očigledno je bila kombinovana upotreba tenkova, artiljerije i bespilotnih letelica.
"Ukrajina je u vrlo uspešnom mehanizovanom napredovanju prema Kupjansku pokazala da je kombinovanjem ovih oružanih sistema i prethodnim vežbanjem bila u stanju da se bori", kaže ukrajinski stručnjak Nico Lange iz minhenske sigurnosne konferencije u razgovoru za DW.
„Bitka povezanim oružjem" je nešto poput vojno-strateškog DNK NATO-a iz Hladnog rata. „Dakle, to znači borbeni tenkovi, borbena oklopna vozila pešadija, potpomognuta topništvom, a danas i bespilotnim letelicama", kaže Lange – povezana stalnom komunikacijom u koordinisanim operacijama. Strategija potiče iz vremena pruskog vojnog reformatora Carla von Clausewitza s početka 19. veka i još se danas predaje na zapadnim vojnim akademijama.
Ključni su vojna komunikacija i koordinacija
Rusija je, s druge strane, u Ukrajini pokazala da nije sposobna za kombinovanu borbu, kaže vojni analitičar Yigal Levin u Kijevu. U intervjuu za DW ovaj bivši oficir izraelske vojske i poznati vojni bloger u Ukrajini rekao je: "Oni su pokušali da implementiraju ovaj koncept, ali za to su potrebni kompetentni zapovednici i dobra koordinacija između pojedinih trupa."
Ipak posebno su, kako on kaže, komunikacija i koordinacija loše u ruskoj vojsci. To je zbog toga što je, kako dalje kaže, Rusija nasledila kostur, odnosno organizacionu u strukturu sovjetske vojske. Ukrajinska vojska, koja je takođe nastala iz Sovjetskog Saveza, imala je koristi od američkih i kanadskih programa obuke, posebno za mlade ukrajinske zapovednike, od agresije Kremlja 2014., smatra ovaj vojni bloger. Osim toga, kako kaže, stotine hiljada Ukrajinaca imalo je iskustvo s prve crte od 2014. godine.
Zajednička upotreba tenkova sa Zapada
"A i ako Ukrajina sada dobije više tih borbenih tenkova i oklopnih transportera, tada će moći rasporediti jedinice koje bi takođe mogle ostvariti takve proboje na jugu ili istoku, na primer", analizira Nico Lange. Ukrajinski stručnjak smatra na borbeno vozilo pešadije AMX-10 RC iz Francuske, Bradley iz SAD-a i Marder iz Nemačke. Berlin sada, nakon dugog otpora, želi isporučiti 40 komada ovog borbenog vozila. U januaru je Velika Britanija potvrdila da po prvi put, s Čelindžerom 2, ukrajinskoj vojsci želi predati borbeni tenk koji je po standardima NATO-a.
I na kraju, pre nekoliko dana, poljski predsednik Andrzej Duda, tijekom posjeta Lavovu u zapadnoj Ukrajini, izvršio je pritisak na njemačku vladajuću stranku SPD i najavio da Ukrajini želi isporučiti "četu tenkova Leopard" zajedno s drugim zapadnim zemljama - ako SPD u Berlinu prestane tome da se odupire. Leopard 2 dolazi iz nemačke proizvodnje pa Savezni savet bezbednosti vlade u Berlinu, kojim predseda kancelar Olaf Šolc, mora da pristane na takav izvoz oružja u ratnu zonu.
Protivteža ruskoj nadmoći
Za američkog vojnog stručnjaka Michaela Kofmana dalji razvoj situacije duž istočnog ukrajinskog fronta teško je predvidiv.
"Ruska vojska je izvukla neke koristi od mobilizacije", kaže stručnjak američke mornarice za Rusiju. Ali uopšte mi nije jasno, kaže Kofman, jesu li ruske oružane snage spremne za dalje velike ofanzive, osim onoga što sam video s Bahmutom. Ukrajina je, kaže on dalje, ostvarila samo skromne napretke od prošle jeseni, ali to ne znači nužno da sledeća ofenziva neće biti uspešna.
Nekoliko zapadnih analitičara slaže se da se Ukrajina, kao i Rusija, priprema za nove ofanzive.
"S dolaskom sveže mobilizovanih vojnika, Rusija će imati neke ofanzivne sposobnosti do 2023.", kaže australski vojni bloger Mick Ryan. Ali ovaj bivši general takođe kaže da ruski predsednik Vladimir Putin "više nema iste resurse kao u februaru 2022.".
(Kurir.rs/DW)
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova