Kijev je voljan da razgovara sa Moskvom o budućnosti Krima ako njene snage stignu do granice poluostrva koje je okupirala Rusija, rekao je za Fajnenšel tajms visoki savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, Andrij Sibiha.
Komentari Andria Sibihe, zamenika šefa kabineta Zelenskog, je "najeksplicitnija izjava o interesu za pregovore" otkako su mirovni pregovori prekinuti sa Kremljom prošlog aprila.
„Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo na administrativnoj granici sa Krimom, spremni smo da otvorimo diplomatsku stranicu da razgovaramo o ovom pitanju“, rekao je Sibiha, misleći na dugo planiranu Kijevu protivofanzivu.
On je dodao: „To ne znači da isključujemo način oslobađanja Krima od strane naše vojske.
Sibihine napomene mogu olakšati zapadnim zvaničnicima koji su skeptični u pogledu sposobnosti Ukrajine da povrati poluostrvo i zabrinuti da bi svaki pokušaj da se to učini vojnim putem mogao da navede predsednika Vladimira Putina da eskalira svoj rat, verovatno nuklearnim oružjem.
Zelenski je do danas isključio mirovne pregovore dok ruske snage ne napuste celu Ukrajinu, uključujući Krim. Sibiha je diplomata veteran koji se fokusira na spoljnu politiku u kabinetu predsednika i bilo je na strani Zelenskog u ključnim trenucima rata. On je rekao da predsednik i njegovi pomoćnici sada razgovaraju konkretno o Krimu, jer se ukrajinska vojska približava pokretanju kontraofanzive da povrati teritoriju.
Portparol Zelenskog nije odgovorio na zahteve za komentar. Kontraadmiral Tim Vuds, britanski ataše za odbranu u Vašingtonu, rekao je u sredu da će Krimu biti potrebno „političko rešenje samo zbog koncentracije sile koja je tamo i šta bi značilo da Ukrajinci uđu tamo”. Dodao je:
„Mislim da neće biti vrlo brzog vojnog rešenja... Stoga moramo da vidimo koji su uslovi povoljni za Ukrajinu da pregovara i mislim da bi Ukrajina bila spremna za to.
U prvim danima rata, Ukrajina je bila voljna da pregovara sa Moskvom o budućnosti Krima umesto da insistira na tome da ga vojno povrati po svaku cenu. Ali trenutno jedini poznati kontakti između Kijeva i Moskve su pregovori o razmeni ratnih zarobljenika i vraćanju dece prisilno deportovane u Rusiju.
Ukrajina je prekinula mirovne pregovore nakon otkrivanja navodnih ruskih ratnih zločina u kijevskom predgrađu Buča, dok je Zelenski potpisao dekret kojim je pregovore sa Putinom proglasio nemogućim nakon što je Kremlj u septembru pripojio četiri pokrajine.
Ukrajinski predsednik je više puta jasno stavio do znanja svoj krajnji cilj da svu zemlju svoje zemlje, uključujući Krim, stavi pod kontrolu Kijeva. Ali u maju prošle godine je nagovestio da bi Ukrajina mogla da razmotri mirovni sporazum ako se ruske snage vrate na položaje u istočnoj Ukrajini pre prošlogodišnje invazije i sugerisao da će pitanje Krima biti rešeno kasnije diplomatskim putem.
Krim je pod ruskom kontrolom od februara 2014. godine, a Moskva ga je anektirala sledećeg meseca nakon referenduma — poteza koji je međunarodno osuđen kao nezakonito otimanje zemlje.
Ukrajinske snage su nedavno pojačale napade na ruske vojne objekte na poluostrvu, uključujući napade dronovima sa kopna i sa mora. Kijev se takođe nada da će njegova predstojeća kontraofanziva napredovati na jug — verovatno kroz provinciju Zaporožje — i preseći kopneni most koji omogućava Rusiji da snabdeva svoje invazione snage sa Krima.
Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, rekao je za Radio Slobodna Evropa u sredu da će ukrajinske snage biti na pragu Krima za „pet do sedam meseci“. Ali neki od zapadnih saveznika Ukrajine strahuju da bi Putin mogao da pribegne taktičkom nuklearnom oružju da odbrani poluostrvo, o čijem statusu Kremlj kaže da se ne može pregovarati.
„Neki od njih se toliko plaše približavanja Ukrajine administrativnoj granici Krima da direktno ili indirektno pokušavaju da odlože ovaj trenutak“, rekla je Aljona Getmančuk, direktorka Centra Nova Evropa, istraživačkog centra sa sedištem u Kijevu.
Ona je dodala da je zabrinutost zbog eskalacije borbi oko Krima toliko velika da je to uticalo na "odluke nekih saveznika o tome kakvom će oružjem Ukrajinu snabdevati i kojom brzinom". Getmančuk je takođe rekla da ukrajinsko rukovodstvo oseća „da bi posle uspešne kontraofanzive Putin mogao da želi da razgovara“.
Ali, pomeranje Ukrajine u pregovorima moglo bi da se suoči sa otporom kod kuće. Anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju u februaru i martu pokazala je da 87 odsto Ukrajinaca smatra neprihvatljivim bilo kakve teritorijalne ustupke za postizanje mira. Samo 9 odsto je reklo da bi prihvatilo ustupke ako bi to značilo trajni mir. Anketa je pokazala da 64 odsto Ukrajinaca želi da Ukrajina pokuša da povrati svu svoju teritoriju, uključujući Krim, „čak i ako postoji rizik od smanjenja zapadne podrške i rizik od dugotrajnog rata
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
