Sjedinjene Američke Države de fakto kroje celokupnu svetsku politiku. Ako negde nisu direktno uključene, onda su "siva eminencija geopolitike".
Neki stratezi tvrde da ne preteruju kada kažu da je: "Uloga Amerike nadmoćna u bilo kojoj temi na bilo kom mestu na planeti".
To sve potvrđuje koliko je bitno koja stranka će biti na vlasti i ko će biti na čelu SAD kao predsednik najmoćnije države sveta.
Sledeće godine u novembru Amerikanci će odlučiti, a iako nisu formalno izabrani kandidati ni ispred demokrata ni ispred republikanaca, u javnosti se kao frontalni politički akteri vide sadašnji i bivši predsednik - Džozef Bajden predstavnik demokrata i Donald Tramp predstavnik republikanaca. To preuranjeno dovodi do otvorenih favorizacija, ali i spekulacija. Napetost se prelila i kroz zakonske okvire. Četiri krivična postupka se vode protiv Trampa, a poslednja odluka suda u državi Kolorado i državne sekretarke u državi Mejn, kojima je Donald Tramp uklonjen sa izbornog listića na unutarstranačkim izborima republikanaca, praktično je uticala da nekadašnji predsednik upadne u rizik “političkog proklizavanja”, mada je Trampu svojstveno da i iz negativne situacije napravi pozitivnu kampanju.
KAKO JE TRAMP POSTAO ZABRANJEN? Mada tesnom većinom, Vrhovni sud države Kolorado je ipak zabranio Trampu da se takmiči u izbornoj trci za unutarstranačke izbore u Republikanskoj stranci u toj državi, što ga samim tim diskfalifikuje i za predsedničku kandidaturu. I država Mejn je odlučila da ukloni Trampa sa izbornog listića. Optužen je da je podstrekivao nemire i da je vršio pobunu protiv institucija SAD posle poraza na izborima 2020. godine.
Šta dalje? Zanima sve.
To će odlučiti Vrhovni sud SAD, kome je Republikanska partija Kolorada podnela žalbu. Što se tiče odluke državne sekretarke Mejna, republikanci su žalbu podneli najpre sudu u ovoj saveznoj državi, koji će u narednim nedeljama postupati po ovoj žalbi. Svakako, odluka Vrhovnog siuda SAD je najrelevantnija, jer je ovo najviše sudsko telo u SAD. ZAVRŠNU REČ DAJE VRHOVNI SUD 4. JANUARA Docent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković kaže za Kurir da nije nemoguće da odluka Kolorada ohrabri druge savezne države koje nisu naklonjene bivšem predsedniku Trampu.
- Postavlja se pitanje da li je ovakva odluka iznenađenje? Ja bih rekao da nije, najpre jer se nekoliko sličnih procesa koji su pokrenuti od strane pojedinaca i od strane određenih NVO prodemokratski nastrojenih već vodili i vode po brojnim sudovima u saveznim državama u okviru SAD. U nekim državama kao što su Nju Hempšir ili Minesota donete su negativne odluke. Ti sudovi nisu prihvatili da zabrane Donaldu Trampu da se nađe na izbornom listiću u okviru untrašnjih izbora u Republikanskoj partiji. U nekim državama se sada vode procesi. Odluka koja je doneta u Koloradu može biti ohrabrujuća za Trampove protivnike. Međutim, može potpuno ispravno da se postavi pitanje koliko je ta odluka dalekosežna, imajući u vidu da gotovo izvesno Vrhovni sud u SAD može da poništi takvu vrstu odluke do 4. januara. Naravno, ne prejudiriciram odluku suda, ali napominjem da je Vrhovni sud u SAD u ovom trenutku jedno konzervativno telo u razmeri 6 prema 3. Kako? Za vreme samo jednog mandata Donalda Trampa desila se neuobičajena situacija da je on imao priliku da postavi veliki broj sudija Vrhovnog suda. Reč je o trojici sudija koje je postavio i na taj način preokrenuo vrednosno opredeljenje vrhovnog suda SAD u konzervativno – pojašnjava Nedeljković.
DA LI KOLORADO MOŽE DA „POVUČE NOGU“?
Ako se, međutim, analizira sama važnost Kolorada za republikance, u ovom slučaju za Trampa, treba naglasiti da ova država nije naklonjena crvenom taboru GOP (Grand Old Party) i to je naročito primetno u poslednje dve decenije. Konačno, Tramp je u prošlom izbornom ciklusu ubedljivo izgubio u Koloradu. Ali ne treba zaboraviti, ističe Nedeljković, da je baš Kolorado nekada bio tzv. kolebljiva država koja je mogla da se svrsta bilo uz kandidata iz republikanske ili demokratske partije.
REPUBLIKANCI NE RAČUNAJU NA KOLORADO...
- Danas Kolorado ipak naginje ka plavoj boji odnosno ka demokratskoj partiji. Imajući to u vidu čini mi se da Tramp na Kolorado i ne računa u pogledu izborne pobede, ali odluka u Koloradu nosi neku vrstu opasnosti u smislu, narodski rečeno, da ne povuče nogu za druge države. Ipak u ovom trenutku ne vidim preveliku zabrinutost u okviru Trampove kampanje zbog odluke koja je doneta. Štaviše, vidim jednu duboku frustraciju kod demokratskih birača i kod demokratskih političkih stratega koji veruju da ovo može da bude samo još jedan zamah u Trampovoj kampanji koji bi rezultirao uvećavanjem razlike između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, a koja je već sada zamašna – kaže Nedeljković.
TRAMP FAVORIT U „KOLEBLJIVIM DRŽAVAMA“
Kada smo kod razlika i prednosti, a i uloga kolebljivih država (swing state), prema poslednjeim anketama i istraživanjima Tramp vodi u državama koje bi mogle da odrede ishod izborne trke. U Nevadi je bolji za 10 odsto, za 6 odsto u Džordžiji, 5 u Arizoni i Mičigenu, 4 odsto u Pensilvaniji, dok je u Viskonsinu koji je takođe važan za rezultat, Bajden bolji za dva odsto.
- Te razlike u kolebljivim državama su minimalne. Ako gledate izborne cikluse 2016. i 2020. godine kada govorimo o predsedničkim izborima, videli ste da u jednoj državi kao što je Džordžija gde na biralište izađe gotovo 4 miliona ljudi, 10 hiljada glasova odnese razliku! Slično je bilo sa Viskonsinom, sa Mičigenom, sa Pensilvanijom... Tako da najmanja odluka može da poremeti balans – kaže Nedeljković koji je o tome govorio i na obuci novinara za praćenje izbora u SAD koji je organizovao Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative. NEIZVESNO DO KRAJA
Najveći zadatak Trampa je da tu prednost održi, a to neće biti lako imajući u vidu da do izbora imamo gotovo godinu dana.
- Prethodni izborni ciklusi nas uče i da u poslednjem trenutku, čak i pred sam kraj oktobra i početkom novembra, mogu da se dese neočekivane stvari, zato je toliko teško predviđati izborne rezultate u Americi. Izađe na birališta 150 miliona ljudi a upravo u ovim kolebljivim državama nekoliko stotina ili hiljada glasova zna da odnese prednost – zaključuje Nedeljković.
NIKI HEJLI MOGUĆA POTPREDSEDNICA Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić takođe nema sumnje da su favoriti vrlo jasni - Bajden i Tramp.
- To ne znači da ne treba pratiti unutarpartijsko nadmetanje iako su velike šanse, rekao bih 90 procenata, da će upravo ova dva favorita biti na kraju izabrani za kanditate. Ipak, kroz unutarpartijske izbore se vide određeni trendovi. Jedan od njih je u rast Niki Hejli kao glavne izazivačice Donaldu Trampu. Njen rejting raste, dok drugi potencijalni izazivači Trampa stagniraju. Niki Hejli je bivša guvernerka Južne Karoline i bivša ambasadorka u UN koja trenutno deluje kao i mogući dobar izbor Donaldu Trampu za potpredsedničku kandidatkinju ukoliko on na kraju i osvoji nominaciju. Ostali kandidati - guverner Floride Ron De Santis, biznismen Vivek Ramasvami ili bivši guverner Nju Džersija Kris Kristi ipak su daleko od mogućnosti da ugroze Donalda Trampa, računajuči i De Santisa koji je bio na početku glavni favorit – ocenjuje Krstić.
KOD DEMOKRATA NEPRIMETNA KONKURENCIJA Kada je reč o kandidatima demokrata kojih formalno ima dvadesetak, svi su mnogo dalje od Džozefa Bajdena.
- Izdvajaju se spisateljica Merijen Vilijamson i Din Filips, ali ne deluje da je bilo ko od njih u ovom trenutku kadar da ugrozi nominaciju aktuelnog predsednika. Istorijsko je pravilo da ako aktuelni predsednik ide za drugi mandat on i dobije priliku da se takmiči. Samo jednom u istoriji, sredinom 19. veka, to se nije dogodilo – podseća Krstić, inače jedan od predavača na obuci novinara za praćenje izbora u SAD koji je organizovao Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative. IZAZOV SU GODINE I ZDRAVLJE – TRAMP SADA IMA 77, A BAJDEN 81
Specifičnost i moguća prepreka kod obojice rivala su godine. Sledeće godine kada su izbori, Tramp će imati 78, a Bajden 82.
- Jedina mogućnost je da zbog godina ili zdravstvenog stanja neko drugi uđe u trku i osvoji mandat. To ne bih isključio kao opciju. Za Trampa postoji percepcija da je u boljem psiho-fizičkom stanju i ima bolji pojavni deo. Bolji mu je nastup, više uliva poverenje svojim biračima i oni veruju da je kadar da vodi državu, dok je Bajdenu jedna od najproblematičnijih ograničavajućih okolnosti za mobilizaciju podrške birača upravo ta percepcija da zbog brojnih gafova koje je pravio i zaboravnosti nije dovoljno kadar da vodi državu. To je jedan od razloga zbog kojih je u ovom trenutku u nadmetanjima u većini tzv. kolebljivih država pobedio Donald Tramp u istraživanjima – zaključuje Krstić. KAKO SUPERSILA AMERIKA TRASIRA GEOPOLITIKU
O dalekosežnom uticaju američke politike na svet govori Marko Dašić docent na Fakultetu političkih nauka i jedan od predavača na obuci novinara za praćenje izbora u SAD koji je organizovao Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative.
- SAD su jedina supersila po vojnim parametrima. Kina ih doduše izaziva u ekonomskim parametrima. S obzirom na unutrašnju situaciju sa velikim opravdanjem možemo da govorimo o tome da će se u zavisnosti od toga ko će pobediti, trasirati i spoljna politika SAD. Amerikanci su kao velika sila “osuđeni” da budu učesnici u svim velikim konfliktima na zemaljskoj kugli. Ja bih rekao da živimo u vremenu strateške distrakcije. Mislim da će i Amerikanci morati da se u budućnosti opredele za region kom će posvećivati veću pažnju – kaže Dašić.
Neke projekcije su, dodaje, da će to biti Pacifik, Tajvan i uravnotežavanje Kine u Pacifiku, a manje evroatlanski odnosi. KO JE VAŽNIJI ZA SAD, UKRAJINA ILI IZRAEL? KAKO ĆE GLEDATI NA ZAPADNI BALKAN?
U izjave Trampa da može da reši rat u Ukrajini sa Putinom za jedan dan, Dašić ne veruje, već misli da bi se u slučaju republikanske vlasti smanjio budžet za Ukrajinu.
- Ipak, pomoć Izraelu će biti ista. Što se tiče Zapadnog Balkana koji nas vrlo zanima, mislim da su suštinski vrlo slični odnosi i republikanaca i demokrata, ali da se pristup pojedinačnih administracija razlikuje. Za vreme Trampove administracije, uprkos tome što je Zapadni Balkan bio delokrug izaslanika Stejt departmenta, prevagu u uticaju na dijalog Beograda i Prištine nosi izaslanik Bele kuće, odnosno predsednika. Otuda i utisak da je više posredi razlika u pristupu, brzini delovanja, pragmatičnosti, a manje na samoj suštini politike koju SAD imaju prema regionu - zaključuje Dašić. Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
