KIJEVU NAPOKON STIŽU NAJMOĆNIJI PROJEKTILI DO SADA?! Spekuliše se da bi meta mogla biti ruska NAJBOLNIJA TAČKA

SAD je u utorak objavio da šalje novi paket vojne pomoći Ukrajini, prvi takav od kraja 2023. godine kada su sredstva namenjena za pomoć Kijevu uglavnom presušila. Ukupno je ovaj paket težak 300 miliona dolara, što je relativno skroman iznos s obzirom na pakete oružja koji su se slali tokom 2022. i 2023. godine.

Kako su poručili izvori iz Pentagona u američkim medijima, Ukrajini će se u ovom paketu poslati projektili za prenosne PVO sisteme Stinger, projektili za višecevne raketne bacače HIMARS, granate kalibra 155 mm i 105 mm te 84 protivoklopna sistema.

Novi ATACMS-i

Ukrajincima najzanimljiviji deo ovog arsenala svakako će biti projektili MGM-140 ATACMS, a koji se mogu ispaliti iz HIMARS-a. U konkretnom slučaju, gotovo sigurno se radi o verziji projektila M39 Blok I dometa 165 kilometara i s bojevom glavom od gotovo 600 kg koja sadraži kasetnu municiju. Kada je Kijev u leto prošle godine prvi put dobio te projektile odmah su napali ruske vazdušne baze u okupiranim delovima Ukrajine i uništili i oštetili desetine helikoptera.

Kako piše "Vol strit žurnal", Journal, uskoro bi i verzije ATACMS-a dužeg dometa, do 300 kilometara, mogle krenuti put Ukrajine. Reč je o M48 varijanti projektila koja nema kasetnu municiju, već jedinstvenu bojevu glavu od oko 230 kilograma.

Kao što su se dugo opirali da pošalju i verzije ATACMS-a kraćeg dometa, tako je Pentagon prošle godine insistirao da ne može poslati projektile dometa 300 km zato što su potrebni američkoj vojsci za vlastite potrebe. Ali, tu je u decembru 2023. došlo do značajne promene uvođenjem novog balističkog projektila kratkog dometa u arsenal američke vojske - reč je o Precision Strike Missile (PrSM) čiji je domet veći od 500 kilometara i koji se takođe lansira iz sistema poput HIMARS-a i M270 višecevnih raketnih bacača. Time se ujedno i oslobađa određeni broj ATACMS M48 projektila koje američkoj vojsci više neće nužno biti potrebni.

Ali, hoće li predsednik Bajden iskoristiti tu mogućnost i poslati te projektile Ukrajini, još nije poznato budući da američki zvaničnici na to pitanje WSJ-a nisu odgovorili. NBC News je pre tri nedelje pisao kako Bela kuća razmatra opciju da pošalje ATACMS-e dužeg dometa.

Meta - Krimski most

Pod pretpostavkom da američka administracija smogne volje i nađe načina kako da pošalje te rakete, Ukrajina bi njima dobila sistem kojim, uz projektile Storm Shadow i Scalp koji se lansiraju s aviona Su-24, može gađati gotovo svaki deo Krima.

Pritom treba imati na umu da je M48 projektil koji se koristi za udare na bunkere, zgrade i potencijalno - mostove. A budući da ima domet od 300 kilometara, njime bi se s područja pod ukrajinskom kontrolom mogao gađati i famozni Krimski most koji Rusiju povezuje s Krimom. Reč je o mostu koji je najmanje dva puta bio pod napadom od početka invazije, a u jesen 2022. bio je znatno oštećen u eksploziji. Rusi su ga u međuvremenu popravili, ali kako je reč o ključnoj ruti kojom se snabdevaju okupacijske snage na Krimu i na jugu Ukrajine, sasvim je jasno da će i dalje biti na meti Kijeva.

Istina, ukrajinske snage već imaju oružje kojima mogu napasti most - tu su Storm Shadow/Scalp krstareći projektili (dometa 250 km), stari sovjetski S-200 projektili prilagođeni za napade na zemlji, a možda čak i ukrajinski projektili Neptun koji uz protivbrodsku varijantu sad imaju i varijantu za napade na zemlji. Ne treba zaboraviti ni pomorske dronove kojima se mesecima sakati Crnomorska flota, a koji su takođe već navodno korišćeni u napadima na Kerčki most.

Problem za Kijev predstavlja činjenica da Rusi most čuvaju celim nizom PVO sistema kraćeg i dugog dometa. Novi projektil dometa 300 km, koji u balističkoj putanji leti prema mostu brzinom većom od 3 Macha i nosi bojevu glavu tešku 230 kg mogli bi tu odbranu možda i probiti.

Kurir.rs/Jutarnji list

Bonus video: