PRAG - Novog predsednika Češke više od 8,5 miliona birača izabraće 25. i 26. januara, pošto u prvom krugu u petak i danas niko od devetoro kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova. Drugi krug predstavljaće duel bivšeg premijera Miloša Zemana i sadašnjeg šefa diplomatije Karela Švarcenberga.
Zeman, nekadašnji prvi socijaldemokratski premijer Češke, poslednjih 10 godina politički penzioner, osvojio je 24,2 odsto glasova, a njegov neočekivani protivkandidat, potomak stare evropske plemićke loze knez Švarcenberg čak 23,4 odsto glasova.
Jan Fišer, premijer prethodne, tehničke vlade i bivši šef Ureda za statistiku, zauzeo je treće mesto sa osvojenih 16,35 odsto glasova, iako je prema svim predizbornim anketama upravo on bio favorit prvog kruga.
Malo manje glasova, 16,1 odsto, osvojio je inače najpopularniji političar u Češkoj nazivan često češki Obama, sin pokojnog izvestioca UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji, senator Jirži Dinstbir mlađi. On je, kao i kandidat vladajuće Građanske demokratske stranke Pšemislav Sobotka, žrtva otpora Čeha prema velikim strankama koje se smenjuju na vlasti i koje su optuživane za korupcionaške afere i nedostojna politička cenjkanja.
Velike razloge za slavlje ima i slikar i kompozitor Vladimir Franc, čije je plavo, potpuno istetovirano lice privuklo pažnju svetskih medija, a predsedničkim izborima u Češkoj donelo epitet najzabavnijih na planeti.
"Nije bitno što nisam ušao u drugi krug. Bitno je da se narod probudio", kazao je Franc o skoro sedam odsto glasova koje je kao potpuni outsajder i najekscentričniji od svih kandidata dobio od Čeha.
Iako se očekivao veći odziv od čak 70 odsto, na birališta je izašlo 61,3 odsto biračkog tela, pa se nisu obistinile slutnje sadašnjeg predsednika Vaclava Klausa, koji je istorijske prve direktne predsedničke izbore u Češkoj nazvao tragičnom greškom jer će šefa države izabrati mediji i politička reklama.
Koga god da Česi izaberu u drugom krugu sigurno će ispuniti želju Klausa da na čelu države stoji iskusni političar, ličnost koja je ostavila nešto iza sebe. Izvesno je da je odahnula i Evropska unija, pošto su i Zeman, a posebno Švarcenberg, proevropski nastrojeni.
Zeman na neki način predstavlja kontinuitet sa Klausom, ali vezuje budućnost Češke za Evropsku uniju i ne deli Klausove evroskeptične stavove. Švarcenberg, pak, nastavlja ono što je činio kao šef predsedničke kancelarije i bliski prijatelj sa prvim predsednikom Češke Vaclavom Havelom.
Kada je zapadni Balkan u pitanju, Miloš Zeman je bio na čelu vlade koja je dala saglasnost za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, ali istupa vrlo oštro protiv nezavisnog Kosova koje, po njegovim rečima, finansiraju narkomafije, a Češka kao demokratska država nikada nije smela tu, kako je kazao, monstruoznu tvorevinu da prizna.
I Zeman i Švarcenberg odlučno podržavaju integraciju Srbije i zapadnog Balkana što pre u Evropsku uniju kao nacionalni interes Češke i same Evrope. Česi će u svakom slučaju na čelu države ponovo dobiti harizmatičnu ličnost sa dovoljnim autoritetom, kao što su dve decenije činili Vaclav Havel i Vaclav Klaus, da institucija predsednika Češke ima daleko veću političku vagu nego što bi nagoveštavale realne nadležnosti šefa države.
Izvesno je i to da će se u zamku Hradčani ponovo osećati miris duvana, pošto Miloš Zeman ne vadi cigaretu iz usta, a Švarcenberg uživa u pušenju lule.
